Zašto Katarina Radivojević živi zdravije?

Za većinu filmofila, beogradska glumica Katarina Radivojević je Zona. Lepa, prirodna, sva iskričava od nabujale energije, i - neobično mudra za mali broj godina koji nosi na plećima.

Dok isprobavamo sveže sezonske salate po recepturi Georgija Nazarova u „Sport Cafe-u”, Katarina nam se poverava koliko truda ulaže u to da živi zdravije, uprkos uobičajenom glumačkom stilu življenja, da se poprilično preteruje u iću i piću. A priznaje nam i to da ume jednom mesečno da „pogreši”, da popije neko piće u diskoteci, ostane do kasno, ali da se potom „maksimalno iskupljuje” sprovodeći striktne režime ishrane i treninga.

Goran Kojić: Većina domaćih glumaca ima imidž zapuštenih ljudi, čim uđu u srednje godine vidljivo je žutilo na zubima od duvana, podbulost od alkohola...
Katarina Radivojević: Pa da, višak kilograma i slično, da... Mada mislim da taj trend polako prolazi. Na početku karijere, i kad sam postala malo popularnija, koleginice su me pitale: „Što si se tako sredila?!” Ja se ne sređujem, već se uvek tako oblačim i nosim. Mini-suknju mogu da nosim sad, a za 10 godina će to možda biti neprilično. Smatram da glumice treba da izgledaju lepo, uredno, negovano. Kad već imamo priliku da možemo da se oblačimo malo ekstravagantnije, zašto to ne bismo iskoristile, naravno ne u svakodnevnim prilikama, ali u večernjim svakako. Pratim mladalački trend i to da uvek budem malo svečanije obučena, ne mora to biti i izazovno.
Kad je reč o zubima, ne znam šta je to kod nas. Možda je nemaština učinila svoje, kao i ove godine opšte državne „upuštenosti”. Trudim se da mi zubu budu zdravi, priznajem, baš sam nedavno radila navlaku, bezmetalnu. Imam zubarku koja se jako trudi oko mene jer zna da sam glumica i smatra da treba da izgledam lepo. A opet, nisam ni pristalica onoga da vam zubu budu „ko biseri”, iako su mi donji zubi dosta krivi, neću da nosim protezu. Postoji nešto što je osobeni pečat koji svako od nas ima, ali ne smatram da zubi treba da budu žuti i zapušteni.

Ja sam onaj „brzi tip”
G.K.: Koliko je u vašoj generaciji ljudi koji poštuju pravila zdravijeg življenja?
K. R.: Ima ljudi koji vode računa o sebi i održavaju fizičku formu, ali ima i onih drugih. Postoje navike, stil života koji se stiče dok ste još na akademiji, gde postoji sistem od 5 radnih dana od kojih svaki počinje akrobatikom, scenskim borbama, igrama, i vi ste praktično 3 sata neprekidno u pokretu ako ste savestan student. Uvek sam se jako trudila, pogotovo što imam neke fizičke nedostatke koje sam morala da nadoknadim napornim vežbama (nemam najbolju koordinacija tela, nikada ne bih mogla biti atletičarka, ni profesionalni sportista, ali sam to nadomestila napornim radom, vežbanjem, ojačavanjem muskulature i posle sam samo nastavila u jednom klubu, u teretani). Osim toga, od skoro praktikujem jogu, mada su u pitanju večernji termini kad uglavnom radimo predstave, pa je teško sve uskladiti. Naučila sam pozdrav Suncu pa ga radim kad nemam vremena da odem u klub. Malo sam „brži tip”, pomalo nervčik po prirodi i joga mi znači puno, prvenstveno za psihičko opuštanje, a potom i ojačavanje i zatezanje tela.

G.K.: A kako stoje stvari sa mesom, i hranom uopšte?
K.R.: Volim da jedem meso, jer sam „nulta” krvna grupa, ali ne svinjetinu, osim kad mi neko „podvali” u sarmi. Kad se radi film, nemoguće je poštovati sistem ishrane, kod nas još ne postoji kultura toga da ljudi poste ili ne jedu svi meso, pa kad odete u neki hotel, u nekoj zabiti, tamo nemaju skoro ništa drugo da vam ponude osim mesa.
U poslednje vreme pijem ajkulino ulje, kupujem lososa koga uglavnom doručkujem sa crnim tostom (mada sam čula da ni dimljeni losos nije previše zdrav, ali su to možda sad i predrasude, prosto u tom obilju informacija ne znate kome više smete da verujete). Pijem sojino mleko, bar litar dnevno, ali od proizvođača koji garantuje da ne radi sa genetski modifikovanom sojom. Svakog jutra u blenderu mešam dve jabuke (malo ih deblje ljuštim zbog pesticida), dve banane, 1/2 litra sojinog mleka i stvari koje ovde ne mogu da kupim - specijalno proizveden soja lecitin u prahu, pšenične mlevene klice, obogaćene, neke algama, neke matičnim mlečom. To popijem oko 10 sati pa ne moram do 5 popodne ništa da pojedem. Čitala sam da je dobro jesti sve sirovo, pa jedem dosta sveže šargarepe, probala sam živ grašak, spanać - operem ih i napravim salatu.

G.K.: Da li poštujete zdravija pravila kad je trening u pitanju?
K. R.: Pošto godinama posećujem teretanu, dobro sam naučila pravila: čak mi u poslednje vreme nije potrebna stručna pomoć. Tri sata pre treninga ništa ne jedem, a u toku treninga popijem možda 1/2 litra nehlađene i negazirane vode i posle praktikujem da odmah jedem. Ne treniram da bih smršala, već da bi mi mišići bili veći i jači, a za to se posle treninga unosi što više proteina.
Trening u teretani obično završavam sa 200 trbušnjaka, jer želim da mi stomak bude zategnut i sa tim delom možda imam i najviše problema. Sledi istezanje i na kraju tursko kupatilo koje najviše volim i koje najviše prija koži s obzirom da je osetljiva. Čula sam da od saune koža stari i u nju idem samo kad provedem noć u diskoteci i osetim da sam u sebe unela previše toksina. Gazirano ne pijem, koka-kolu možda jednom godišnje kad se najedem ili kad baš nemam ništa drugo. Volim mineralnu gaziranu, ali je izbegavam, jer sam čula da uzrokuje celulit. Iz istog razloga izbegavam i so, pa kad se kod mene ruča, svima je bljutavo, jer je zaista koristim isključivo u malim količinama. Nekada mi je šampanjac bio omiljeno piće, ali ga moj organizam više ne podnosi. Imam sreću da mi organizam jako dobro šalje signale kad mu nešto ne prija i takve stvari odmah isključujem. Pivo ponekad popijem, jer sam čula da je zdravo, ali ne preterujem.

G.K.: Kako održavate lep a tako prirodan izgled lica?
K.R.: Trudim se da moja kozmetika bude prirodna, jer mi mnogi preparati isušuju kožu, pošto su puni konzervanasa, hemije. Za lice idem kod kozmetičarke (Emilija) koja ga održava specijalnim kremama, maskama. Nije agresivna, što je najvažnije, ne trpim ljude koji bi da mi nameću svoje mišljenje, kompromis mora da postoji. Lice negujem, moram, jer sa njime radim, bio bi veliki luksuz da ne vodim računa. Za telo koristim prirodne preparate iz inostranstva, deterdžente za telo na bazi bilja koji mirišu kao neki lepi čaj. Pastu za zube od gline, koja ima ukus na mentu i ne peni mnogo, ali mi prija za desni. Koristim i sistem voter-braš, ispiranje pod velikim pritiskom koje sprečava upalu desni, paradentozu, pogotovo meni koja imam velike i pomalo nabijene, čak i malo krive zube, pa četkica teško može baš svuda da zađe.

G.K.: A duhovnu ravnotežu? Rekoste da ste nervčik...
K.R.: Priznajem da do pre nekoliko godina nisam mogla da nađem mir. Čak mi je profesor na Akademiji govorio - onog trenutka kad nađeš mir u sebi, postići ćeš ga i na sceni, a to je bio problem koji sam morala u toku školovanja da savladam. To se dogodilo tek kad sam stekla samopouzdanje manjim i većim uspesima, a i prostorom, činjenicom da živim sama i da volim da provodim vreme, bilo da sedim i gledam u jednu tačku u tišini, ili slušam muziku koju predstavljaju zvuci prirode, ili odem u šumu u moje selo, u prirodu, pa legnem i zamišljam. Profesor joge me je naučio da sva energija ide dole u zemlju... Dostigla sam nivo da mogu mislima da odem u neki drugi prostor, ne kao klasična meditacija, ali da mogu donekle da opustim telo.
Ukoliko postim, trudim se da postim u svim vidovima koje post podrazumeva, znači klonim se loših misli, ne pričam o lošim delima, pa tako i živim. Nikada zlo nisam učinila, ali se trudim da ne budem isprovocirana ni tuđim lošim postupcima. Ali kad vidim da to ne mogu da ispunim, prekidam post u svakom obliku, jer verujem da ne treba postiti u hrani, a s druge strane mrzeti nekoga ili činiti neke mnogo lošije stvari nego što je jedenje mesa. Izuzetno poštujem pravoslavnu veru, svuda se predstavljam kao Srpkinja pravoslavne vere i ponosna sam zbog toga.

Izvor: Zdrav Život