Pregleda (19)

Pravoslavne crkve i vernici koji zajedno proslavljaju praznik Vaskrsenja Isusa Hrista pripremaju se za početak Velikog časnog posta koji počinje u ponedeljak, 10. marta.
Vaskršnji post je najduži u pravoslavnoj veri, traje šest nedelja i završava se praznikom Vaskresenja koji se ove godine proslavlja 27. aprila.
Časni post koji prethodi praznovanju Vaskrsa zavisi od datuma najvećeg hrišcanskog praznika kojeg pravoslavni slave uvek u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice i obavezno posle jevrejske Pashe.
Sve vaseljenske pravoslavne crkve, među njima i one koje vreme računaju prema novom Gregorijanskom kalendaru, ujedinjene u duhovnom slavlju Vaskrsa i časnom postu, naglašavaju kanonsko jedinstvo i razlike koje ih dele od ostalih hrišćanskih crkava. Zapadni hrišćani koji takođe poštuje prirodni kalendar u određivanju datuma Vaskresenja ne isključuju jevrejsku Pashu pa su vernici Rimokatoličke crkve i drugih hrišćanskih crkava, osim pravoslavnih, u postu od 6. februara, a Uskrs će proslaviti 23. marta.

Prvi dan pravoslavnog posta je čisti ponedeljak koji dolazi posle Bele nedelje, završnog dana Mesopusne nedelje, koja je vrhunac slavlja pred post u koji treba ući čist i dostojanstveno i sa što manje greha.
Prva sedmica časnog posta zove se čista, a poslednja je Nedelja pravoslavlja dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju - Pačista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja.   
Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.
Veliki ili časni post, koji je naziv dobio prema časnom krstu na kome je stradao Isus ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na Jordanu, postio više nedelja u pustinji.
Post nije gladovanje, ni zapostavljanje trpeze na kojoj, u vreme tog dobrovoljnog podviga nema hrane živorinjskog porekla, već je, pre svega, moralni i etički i  izraz stvarne ljubavi prema Bogu i Sinu Božjem koji je svojim stradanjem i svojim životom u veri uspostavio vrednosti hrišćanstva.
Oni koji odluče da ispoštuju pravila posta dužni su da naprave izbor posne hrane, bez mesa i belog mrsa, i da te dane provedu u molitvi, praštanju i pokajanju, kako bi se pripremili za pričest koji je kruna tog odricanja.   
Kanonom pravoslavne crkve najstrožiji post je predviđen u prvoj i poslednjoj nedelji. Tada se jela pripremaju samo na vodi, ali je sveštenicima i duhovnicima prepušteno da tako stroge obaveze razreše one vernike koji, zbog životne dobi, zdravlja ili vrste posla, nisu u stanju da poštuju pravila posta.
U pravoslavnoj veri i narodu smatra se da onaj ko može da se uzdrži od prekomernog jela, ima snage da se uzdrži i od zlih misli i dela.

Izvor: Tanjug