Pregleda (28)

Plodovi mora ili marinski proizvodi, pored slatkovodnih riba i rakova, predstavljaju grupu dragocenih namirnica koje u mnogim regijama sveta služe kao jedini izvor proteina i ostalih hranjivih materija. Bitno se razlikuju od ostalih namirnica po specifičnom mirisu, sadržaju polinezasićenih masti dugih lanaca (tzv. omega-3 masnih kiselina), lako probavljivim proteinima visoke biološke vrednosti i visokom sadržaju retkih minerala, posebno joda i selena.

Preporučujemo vam jeftinu, finu i zdravu, površinsku plavu ribu koja se hrani planktonom - srdelu.

Činjenica je da narodi uz obale mora primer Sredozemlje) imaju manje degenerativnih bolesti od onih u gusto naseljenim urbanim područjima zapadnih zemalja, što se dakako pripisuje specifičnoj ishrani (riba, vino, maslinovo ulje) i blagoj, suvoj klimi.

Zašto riba

Jedite meso, ali jedite pre svega ribu – zaključak je prof. dr. Brusa Vatkinsa, stručnjaka s Purde Univerziteta, predstavljen u knjizi "The Paleo Diet" koja je objavljena krajem 2002. godine. Na temelju iscrpne analize ishrane čoveka paleolitskog doba od pre više od 10 000 godina, skupina istraživača došla je do zaključka kako masne kiseline (omega-6 i omega-3) i njihov odnos u svakodnevnoj ishrani predstavljaju ključ zdravlja.

Kao optimum navodi se odnos 2 : 1 u korist omega-6 masnih kiselina prema omega-3 masnim kiselinama, koliko je imao paleolitski čovek jedući divljač i ribu bez žitarica. Kada je čovek počeo konzumirati prvo divlje, a potom i gajene žitarice, taj se odnos počeo kvariti da bi danas dosegnuo odnose 5 : 1 pa čak i 13 : 1.

Dakle, tokom tih desetak hiljada godina potpuno se poremetila ravnoteža masnih kiselina u ishrani čoveka, da bi poslednjih 100 godina, pre svega zahvaljujući korištenju novih tehnologija, prevaga omega-6 masnih kiselina dosegnula svoj maksimum.

Regulacija metabolizma masti

Međutim, nisu stručnjaci s Purde Univerziteta prvi došli do takvih spoznaja. Još davne 1956. godine dr. Hju Sinkler s Oksford Univerziteta izjavio je da je "najveći broj bolesti civilizacije (koronarna bolest, tromboza, rak, dijabetes) izazvan poremećajem u metabolizmu masti."

A najbolje podešavanje metabolizma masti postiže se konzumiranjem masne ribe, što u našim uslovima znači one najjeftinije – srdele. Zašto?

Ona sadrži obilje omega-3 masnih kiselina (EPA, DHA). Ako se tome doda i treća iz te grupe – linolna masna kiselina npr. iz lanenog semena /ALA/), onda smo učinili sve za vlastito zdravlje.

Treba napomenuti da ljudsko telo ne raspolaže enzimom koji razlaže dvostruke veze masnih lanaca većih od 10 ugljenikovih atoma, što znači da se oni redovno moraju unositi hranom jer se ne mogu sami stvoriti u organizmu. Te su masne kiseline ključne u metabolizmu i presudne su za dobro zdravlje.

Među spomenutim masnim kiselinama posebno je važna DHA. Ona učestvuje u funkcionisanju nervnog tkiva, mrežnice i mozga, dakle ključna je za kognitivnu funkciju mozga, memorisanje, vizuelno razlikovanje itd.

Takođe je važno naglasiti da su omega-3 masne kiseline ključne za ćelijske membrane – ako ih nema dovoljno, trpe sve ćelije, a samim tim tkiva i organi.

Sastav i priprema ribe

Meso ribe odlikuje se visokom biološkom vrednosti, a prednost u odnosu na crveno meso jeste – laka probavljivost. Prema tome, ribu mogu jesti čak i bolesnici i zbog toga u mnogim zemljama riblje meso svrstavaju u dijetetsku namirnicu. Sve ostale hranjive materije (vitamini i minerali) prisutne su u ribljem mesu tako da po svemu predstavlja kompletnu namirnicu. Naročito se ističe sadržaj kalcijuma pa se upravo zbog toga srdele preporučuje zajedno s kostima.

Što se tiče pripreme, najbolje je ribu pripremati bez dodatne masnoće jer će tako pustiti sok i vlastitu masnoću. Ali, za premazivanje se može koristiti maslinovo ulje. Zatim sledi riba na lešo s maslinovim uljem i tek na kraju pržena ili pečena riba. Tokom toplotne obrade ne dolazi do značajnije promene u strukturi. Konzumiranje ribe preporučuje se najmanje 2 puta nedeljno.

Izvori masnih kiselina

Losos, tuna, srdela i haringa tipične su ribe koje sadrže omega-3 masne kiseline, ali može se koristiti čak i šaran, čije masno tkivo sadrži te masne kiseline.

Ako nema ribe, odličan je izvor i riblje ulje iz kapsula, koje sadrži oko 10% omega-3 masnih kiselina (npr. ulje haringa).

Kolika je važnost omega-3 masnih kiselina u metabolizmu, govori činjenica da se sada redovno dodaju hrani za bebe i malu decu te u hranu za trudnice (pogotovo u prvom tromesečju trudnoće). Vegetarijanci koji ne konzumiraju ribu ugroženi su jer im u ishrani nedostaju omega-3 masne kiseline.

Hrvati su najslabiji potrošači ribljeg mesa u Evropi (oko 4 kg godišnje po glavi stanovnika) uprkos tome što poseduju 1.000 km obale. To je velika šteta jer ispada da ne znaju šta je dobro za njihovo zdravlje. Izgleda da su u pitanju vekovne prehrambene navike koje su oduvek bile usmerene prema svinjetini, jagnjetini i drugim vrstama mesa.

Izvor: Coolinarika