Matični mleč - čuvar dobrog zdravlja

Ova retka i skupocena supstanca naziv “kraljevski gel” dobila je zato što se smatra idealnom hranom koja sadrži sve što je potrebno za rast, razvoj i normalno funkcionisanje organizma. Ona pojačava sposobnost učenja i pamćenja, eliminiše umor, malaksalost i napetost, oporavlja organizam nakon jakih fizičkih napora, jača imuni-odbrambeni sistem organizma, revitalizuje i regeneriše oštećene ćelije, vrši njihovu detoksikaciju.

Počasno mesto među pčelinjim proizvodima svakako zauzima matični mleč, supstanca za koju se odavno zna, ali se najmanje poznaje. Smatra se vrhuncem prirodne biosinteze, idealnom hranom u kojoj je sadržano sve što je potrebno za rast, razvoj i normalno funkcionisanje organizma: belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini i obilje minerala. Savremenoj nauci još je, međutim, nepoznat sastav oko tri procenta ove guste, neprozirne, beličaste supstance oštrog kiselo-slatkastog ukusa, opravdano nazvane “kraljevski gel” (royal jelly).
Interesantna je spoznaja o nastanku matičnog mleča.

Matica – čudo prirode

Jedna grupa pčela sakuplja nektar, nosi ga u košnicu i predaje grupi pčela koje ne lete, starih svega desetak dana. One radom svojih žlezda proizvode matični mleč, visokokvalitetnu hranu koja se može uporediti sa mlekom kod sisara. Prva tri dana sve larve se hrane matičnim mlečom i u tom periodu sve jedinke su, koliko god hiljada da ih ima, zdrave i prave. Posle toga, na osnovu nama nepoznatih zakona i izbora, samo jedna larva nastavlja da se hrani ovom supstancom, dok druge prelaze na ishranu medom, polenom, vodom i manje kvalitetnim vrstama mleča. Od ovih larvi nastaju pčele radilice, a ona jedna pretvara se u malo čudo prirode – maticu.

Zašto je matica čudo prirode?

Kao prvo, skoro dvostruko je veća i teža od obične pčele radilice. Krila su joj relativno zakržljala, jer ona samo jednom u životu izleće iz košnice – tokom “svadbenog” leta, kad stupa u kontakt sa mužjacima, trutovima.
Drugo, ona se smatra supermajkom i jedinom pravom ženkom u pčelinjem društvu zato što dnevno snese oko 2.500 jajašaca, 2 do 2,5 puta težih od nje same.
Treće, dok obična pčela živi nekoliko nedelja, matica doživi starost od 5 do 7 godina. Četvrto, ona koordinira rad svake jedinke u svom društvu, pokatkad i više od 40.000. Sve je ovo moguće samo zahvaljujući čudesnoj kombinaciji hranjljivih i drugih supstanci sadržanih u matičnom mliječu.

Uprkos tome, matični mleč ipak nije široko rasprostranjen u borbi za očuvanje zdravlja, bilo kao preventivno sredstvo, bilo kao lek. Razloge za to treba tražiti prije svega u činjenici da ga ima malo. Za razliku od ostalih pčelinjih proizvoda, pravi se samo za njihove dnevne prehrambene potrebe, tako da se količina meri gramima. Osim toga, mleč je izuzetno nestabilna supstanca koja, iako se ne kvari kao ni ostali pčelinji proizvodi, svoju biološku aktivnost zadržava nekih 48 časova, posle čega su njegovi farmakološki efekti minimalni.

Tek je u drugoj polovini 20. veka utvrđeno da ova nestabilnost potiče od vode koje u mleču ima, a to saznanje dovelo je i do postupka liofilizacije, odnosno eliminaciji vode bez termičkog oštećenja.
Tako je, prvi put posle 5.000 godina primene mleča, dobijen stabilan proizvod u obliku praha koji se može koristiti i više godina nakon njegovog sakupljanja. Pored navedenog, na nedovoljnu rasprostranjenost upotrebe matičnog mleča uticali su i nesavesni trgovci koji su razne falsifikate prodavali kao orginal.

Mleč i životni vek

Čoveka je posebno fascinirao dug životni vek matice. Vršena su mnoga ispitivanja i provere sastava mleča da bi se bar naslutilo koja supstanca omogućava tako nešto. Kada je u mleču dokazano prisustvo vitamina, poverovalo se da je u pitanju pantotenska kiselina. Davanjem ove supstance eksperimentalnim životinjama njihov životni vek se produžavao.

Nastavljanjem eksperimenata utvrđeno je da mora postojati još neka suptanca koja bi bila u stanju da deluje na ćelijskom nivou, da revitalizuje ćeliju i da uspori proces starenja. Nova supstanca otkrivena je u velikoj šumi belančevina. Izolovana je i dokazana supstanca parotein koja ima to svojstvo da deluje na ćelijskom nivou i da usporava kataboličke procese karakteristične za ćelije u fazi starenja. Upravo radi toga se smatra da paroteini, u kombinaciji sa pantotenskom kiselinom i verovatno još nekim faktorom, direktno utiču na produženje životnog veka i usporavanje procesa starenja.

Iz ogromnog spiska naučno dokazanog blagotvornog dejstva matičnog mleča izdvajamo:

• pojačava i stimuliše razvoj imuno snaga,
• povećava životni vek kod insekata i sisara od 30 do 200 odsto,
• smiruje uznemirenost i loše raspoloženje,
• smanjuje nivo šećera u krvi,
• žene ostaju fertilne i posle menopauze-muškarcima se pojačava potencija,
• koristan je kod arterioskleroze i ateroskleroze,
• ubrzava zarastanje kostiju, isceljivanje rana i upaljenih čireva,
• utiče pozitivno na žlezdani sistem,
• sprečava ili ublažava neželjena dejstva sideropenične anemije,
• regeneriše oštećene ćelije,
• stimuliše razvoj slabe dece,
• uspešan je u borbi protiv mikroba otpornih na antibiotike,
• deluje kao prirodni anabolik kod organizama oslabljenih usled oboljenja ili starosti.