Pregleda (1006)

Kesten se može konzumirati kao slastan i hranjiv međuobrok, a koristi se i kao dodatak raznim slanim i slatkim jelima.

Kesteni se pojavljuju i konzumiraju još u praistoriji na prostorima Mediterana i Azije. U početku su uzgajani u Kini, Japanu, a potom su ih rimske legije donele u Evropu. Poznato je više od stotinu različitih vrsta kestena.

Razlikuju se od ostalih orašastih plodova zbog nižeg sadržaja masti i visokog sadržaja skroba. Imaju posebnu teksturu i sladak, blag ukus. Po nutritivnom sastavu slični su smeđem pirinču, a odličan su izvor elemenata u tragovima (minerala koji su nam potrebni u vrlo malim količinama).

Proteini im nisu jača strana, ali zato su vrlo bogati skrobom, pa je od ovih plodova moguće napraviti i brašno. Kesten je jedini orašasti plod koji sadrži vitamin C, a predstavlja izvrsan izvor vitamina B6 i dobar izvor kalijuma i folne kiseline.

Kesten je namirnica koju odlikuje nešto viša energetska vrednost, budući da 100 grama pečenog kestena sadrži 245 kcal.

Divlji kesten, koji nažalost nije za jelo, poseduje i lekovita svojstva. Najčešće se spominje kao pomoć kod varikoznih vena i oštećenja kapilara, a njegovi ekstrakti koriste se za pripremu lekovitih pripravaka.

Kod kupovine kestena treba obratiti pažnju da su plodovi veći, sjajni, bez rupica na ljusci. Kada ih uzmemo u ruku, masa im mora odgovarati veličini, a ne smeju imati šupalj zvuk kada ih protresemo. Kestenje treba čuvati na hladnom do 2 nedelje.

Izvor: Gastro.hr