Pregleda (248)

Procena ishrane i ishranjenosti stanovništva Srbije, kao i pratećih komorbiditeta, urađena je na osnovu: rezultata studije ''Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korišćenje zdravstvene zaštite stanovništva Srbije'' iz 2000. godine; podataka zvani�?ne statistike o oboljevanju i umiranju, kao i ankete porodi�?ne ishrane koje su rađene u periodu od 12 godina.


Rezultati istraživanja pokazali su da svako treće dete i svaka druga odrasla osoba nema tri obroka u toku dana, a naj�?ešće se preska�?e doru�?ak.

Žitarice su obezbeđivale oko 46% energetskog unosa. Isklju�?ivo beli hleb jede 60% mladih i 50% odraslih. Nedovoljno se unosi voće i povrće, i to 5-6 puta manje u odnosu na preporuke Svetske Zdravstvene Organizacije. Unos povrća iznosio je svega 4,8% ukupnog energetskog unosa, od �?ega je polovina poticala od krompira. Voće i proizvodi od voća �?inili su svega 2,3% ukupne energije.

Posledica je nedovoljan unos minerala, vitamina i dijetnih vlakana. Meso i zamene za meso �?inili su 11,3% (riba svega 0,45%), a mleko i mle�?ni proizvodi - 6,9% prose�?nog dnevnog energetskog unosa. Ribu nikada ne jede 60% dece i mladih.

Alkohol se u Srbiji konzumira tri puta više nego mleko, asvaka �?etvrta osoba smatra da alkohol nije štetan.

Energetska vrednost prose�?nog dnevnog obroka u periodu od 1989. do 2000 god. u Srbiji iznosila je 2 794 kcal i imala je kontinuirano opadajući trend. U ukupnoj energetskoj vrednosti, proteini su �?inile 12,2%, masti 32,4% a ugljeni hidrati 55,2%. Ukupan unos holesterola iznosio je po stanovniku, u proseku 194 mg/dan, zasićenih masnih kiselina - 10,6% energetskog unosa, a dijetnih vlakana svega 6,8 g/dan. U ukupnom energetskom unosu, šećeri su �?inili 6,5%, a masti životinjskog porekla 5,7%. Prose�?an unos kalcijuma i gvožđa bio je nedovoljan, kao i unos nekih liposolubilnih i hidrosolubilnih vitamina.

Preko 44% stanovništva Srbije u ispitanom periodu trošilo je za ishranu preko 70% od svojih mese�?nih prihoda. Nepravilna ishrana i njene posledice predstavljale su poslednjih godina zna�?ajan uzrok oboljevanja i umiranja kod nas (tabela 1).

Tabela 1. Posledice nepravilne ishrane u Srbiji


Dodatni faktori rizika su:

• više od 60% ispitanika je bilo nedovoljno fizi�?ki aktivno;
• svaki drugi muškarac, svaka treća odrasla žena i 30% omladinaca su puša�?i (pušenje uništava vitamin C, koji se nedovoljno unosi preko svežeg voća i povrća);
• više od polovine ispitanika smatra da njihovo ponaša-nje ne uti�?e na nastanak hroni�?nih bolesti i da nisu odgovorni za oboljevanje i
• većina stanovnika Srbije ne prepoznaje rizi�?no zdravstveno ponašanje.

Najviše nepravilnosti u ishrani, kao i najveći broj osoba sa dislipidemijama, hipertenzijom i gojaznošću je u Vojvodini. Bolesti cirkulatornog sistema u svim uzrocima smrti u Srbiji u�?estvuju sa skoro 60% i još uvek imaju rastuće trendove. Među njima dominira koronarna bolest, koja je posledica ateroskleroze.

Iz svih pobrojanih razloga, od 2001.god. pokrenuta je nacionalna kampanja ''Oktobar – Mesec pravilne ishrane''. Kampanja se sprovodi na celoj teritoriji Republike, a važnu ulogu u njenoj realizaciji imaju zavodi i instituti za javno zdravlje. Iz godine u godinu, kampanjom je obuhvaćen sve veći broj dece i mladih, koji su najvažnija ciljna grupa, ali i celokupno stanovništvo. Aktivnosti se, osim u zdravstvenim ustanovama, odvijaju u predškolskim ustanovama, školama, na radnom mestu i najširoj društvenoj zajednici, uz veliku podršku masmedija. Svake godine održi se veliki broj predavanja na temu pravilne ishrane, zna�?ajan broj tribina, izložbi, i dr. Prema proceni Regionalne kancelarije za jugoisto�?nu evropu FAO, koja se nalazi u Budimpešti, aktivnosti realizovane u Srbiji procenjene su kao najbolje u ovom delu Evrope, što je svakako veliki uspeh. Takođe, u okviru programskog rada na promociji zdravlja stanovništva Srbije, koji podržavaju Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete, zna�?ajno su zastupljene teme koje su posvećene pravilnoj ishrani i zdravim stilovima života.

Autor doc. dr Maja Nikolić

Izvor: stetoskop.info