Pregleda (26)

Jeste li svoje navike u ishrani prilagodili modernom načinu života? Zateknete li sebe kako sve češće jedete brzo pripremljenu hranu? Loše kombinujete namirnice? Porcije su vam sve veće?

Ako ste na samo jedno pitanje pozitivno odgovorili tada je vreme da poradite na menjaju svojih prehrambenih navika.


Šta činiti? Kako započeti?

Kao prvo, prestanite sa lošim kombinacijama namirnica. U istom obroku nemojte koristiti belančevine i ugljene hidrate. Iako je kod nas svest o zdravom načinu ishrane znatno porasla u poslednjih nekoliko godina, ipak se još uvek tipičan ručak sastoji od supe, mesa i krompira ili testenine, salate, kolača ili voća. Loše kombinovana hrana, odnosno spajanje ugljenih hidrata i proteina u istom obroku, za posledicu ima lošu probavu, naduvenost, gasove, pospanost i žgaravicu. Za preradu ugljenih hidrata (npr. krompira) su nam neophodne baze, a za preradu belančevina (meso), mlečnih proizvoda i voća  kiseline. S obzirom da baze i kiseline jedna drugu neutralizuju sposobnost probavljanja hrane je onemogućena. Hrana u želucu ostaje najmanje 3 sata pre nego što krene u tanko crevo i za to se vreme kvari ukoliko se ne razgradi, a neprobavljene belančevine se raspadaju, dok neprobavljeni skrob fermentira što uzrokuje lošu probavu, nadutost, žgaravicu, a sve zbog loše kombinovane hrane.

Kombinovanje hrane je vrlo jednostavno. Kod pravilnog kombinovanja hrane u istom ćete obroku imati:

• meso i povrće (ali ne krompir)
• rižu i povrće
• testeninu i povrće
• hleb i povrće
• ribu i povrće

Kod lošeg kombinovanja hrane u istom ćete obroku imati:

• meso i krompir
• ribu i rižu
• piletinu i testeninu
• sir i hleb
• žitarice i mleko

Što se tiče voća, ono se u želucu zadržava od dvadeset do trideset minuta i zbog toga ga treba jesti na prazan želudac, preporučljivo u svežem stanju. Najpovoljnije vreme za voće je prepodne jer nam razgradnjom daje, a ne oduzima energiju. Voće nikada nemojte jesti nakon obroka za desert upravo zbog toga što mu treba kratko vreme za razgradnju. Voće zbog ostale hrane neće moći napustiti želudac pa ćete za posledicu imati bolove u želucu.

Ukoliko ćete se držati ovih nekoliko jednostavnih pravila osećaćete se sveže, puni energije, probava će vam se poboljšati, a verojatno ćete i izgubiti poneki suvišan kilogram.

Međutim, drastične promene u našoj ishrani i prehrambenoj kulturi nisu nimalo lagan zadatak. Iz tog razloga budite spremni na to da će vam trebati izvesno vreme dok se ne naviknete i ne prilagodite promenama koje uvodite. Ipak, imajte na umu da vi i vaša porodica krećete na jedan novi put, put ka zdravlju i zadovoljstvu jer će zdrav način ishrane uticati na vaše raspoloženje, pa će promene koje uvodite biti lakše i jednostavnije.

U današnje vreme potrebna je jaka volja da bi se odupreli agresivnom reklamiranju mnogih nezdravih prehrambenih proizvoda koji se nalaze na tržištu, od brzo pripremljene hrane za pripremu u mikrotalasnoj rerni i nezdravih grickalica do gaziranih napitaka i prevelikih porcija hrane.

Promene možemo činiti malim koracima koji će učiniti veliku razliku u našim životima i životima naših supružnika i dece, kao i okoline, jer svoju novostečenu prehrambenu kulturu možemo preneti i na našu okolinu.

1. Ukoliko imate porodicu obroke jedite zajedno.

2. Budite primer svojoj deci – pokažite koliko uživate u voću i povrću.

3. Budite što aktivniji – šetajte, vozite bickl, bavite se nekim sportom i uključite porodicu.

4. Neka vaše porciju budu male.

5. Ne insistirajte da vaša deca moraju pojesti sve što im je na tanjiru.

6. Neka vaša deca u školu nose komade voća i vodu, umesto čokolade, čipseva i gaziranih napitaka.

7. Pokušajte uticati na prehrambenu politiku u vrtiću ili školi vašeg deteta. Ukoliko u školi postoje automati za prodaju slatkiša i gaziranih pića tražite da se uklone i/ili zamene automatima ili štandovima s voćem i vodom, i prirodnim sokovima.

8. U vlastitom domu koristite vodu, umesto gaziranih sokova.

9. Kod kuće iscedite prirodni sok za sebe i porodicu.

10. Upoznajte svoju decu sa zdravim namirnicama. Napravite im listu zdravih namirnica.

11. Krećite se kad je god moguće.

12. Uključite decu u kupovinu hrane na pijaci i trgovini.

13. Neka vaše dete svako jutro započne s uravnoteženim obrokom koji će započeti komadom voća.

 14. Ograničite gledanje televizije i igranje na kompjuteru na dva sata dnevno.

15. Potstičite decu na igranje na vazduhu, izvan kuće. Pridružite im se.

16. Vodite decu na izlet u prirodu.

17. Razgovarajte s decom o hrani koja se reklamira.

18. Uživajte u različitim vrstama hrane. Ne ograničavajte se samo na lokalnu ponudu!

19. Ukoliko imate gde, zasadite sopstveni vrt povrćem i voćem, te ga obrađujte zajedno s porodicom. Ukoliko ne, u nekoliko posuda za cveće zasadite različite vrste povrća i uzgajajte na balkonu ili prozoru.  

Izvor: vijestizanju.com