Pregleda (15)

Stavimo na stranu sve nutritivne i zdravstvene vrednosti jagoda, ipak nas one prvenstveno plene svojim neodoljivim izgledom. Kad uspemo naići na one koje još uvek imaju ukus jagode, onda ispred sebe imamo vrhunsku poslasticu, ukusnu i zdravu.

Plodovi jagode su vekovima, od Rimskog carstva pa do danas omiljena poslastica velikom broju ljudi. To je niskokalorično voće bogato vitaminima i antioksidansima, a posebno se ističe medicinska vrednost elagične kiseline u prevenciji i lečenju kancerogenih oboljenja.

Jagode su među prvim voćem koje dolaze na naše stolove. Najranije stižu one iz toplijih krajeva gde su duži dani Španija, Egipat, Maroko i sl.), a u manjoj meri na tržištu nalazimo i jagode iz hidroponskog uzgoja, odnosno iz savremenih staklenika s kontrolisanim uslovima proizvodnje. Iako baš i nisu posebno ukusne, privlače veliku pozornost kupaca jer dolaze u vreme kad drugog svežeg voća gotovo da i nema na tržištu.

Poslednjih dana mnogi mediji prenose vesti iz Austrije o španskim jagodama punih pesticida. Ispočetka nije jasno zašto je nastala tolika medijska pompa oko toga jer pesticidi u velikim koncetracijama na voću i povrću i nisu neka tajna. Slična istraživanja na jagodama sprovedena su i ranije, pa je tako u Nemačkoj pre 3 godine ustanovljeno da trećina tzv. „zimskih“ jagoda na tržištu sadrži veću količinu pesticida od dozvoljene, a samo 6% nije sadržavalo nikakve ostatke pesticida. Te jagode su dolazile iz raznih zemalja, ne samo iz Španije.

Ovaj put španske jagode su apostrofirane jer zauzimaju najveći udeo tržišta jagodama u EU. Radi se o jeftinim jagodama, sumnjivog kvaliteta i slabijih organoleptičkih svojstava kojima domaće jagode u pojedinim zemljama ne mogu konkurisati cenom. Stvara se utisak da je ovo istraživanje u Štajerskoj naručeno, a rezultati prezentirani na ovaj način kako bi se kod potrošača formirala negativna percepcija prema španskim jagodama te time potpomogli domaći proizvođači. Međutim, to je samo utisak, a ne dokazana činjenica.

Ima još razloga zašto kod kupovine jagoda treba birati lokalno. Jedan od njih je da se jagode koje se plasiraju na lokalno tržište beru dozrele, te se sveže ubrane  transportuju na prodajna mesta. Uvozne jagode se zbog osetljivosti prema dugotrajnom transportu beru nedozrele, pa sazrevaju prilikom transporta i distribucije. Ukus, kvalitet i osećaj svežine tih jagoda se ne može uporediti sa domaćim.

Autor: Dražen Svečnjak

Izvor: SEEbiz