Pregleda (1647)

Hrana, uz seks i izbegavanje bola, spada u osnovne ljudske potrebe. Veliki broj rituala vezanih za hranu govori i o njenom snažnom simboličkom značenju. Raznovrsnost i egzotičnost trpeze govori o društvenom statusu, o kulturnom miljeu i smislu za estetiku. Izobilje hrane na stolu ogledalo je moći i prosperiteta. Paradoksalno, modernom čoveku izobilje je donelo i specifičan odnos prema hrani. U “sendviču” između zadovoljstva i straha on se svakodnevno pita jede li premalo ili previše. U njegovim noćnim morama proganja ga dilema: “Da li je ovo što jedem premasno ili nedovoljno masno? Da li unosim dovoljno antioksidanata? Da li je hrana zaražena mikrobima, da li je prepuna štetnih hemikalija?”
U kojoj meri su ovi strahovi opravdani, stvar je za diskusiju. Međutim, ljudi sve više jedu, a sve manje se kreću. Kako pokazuju američka istraživanja, u SAD preko pedeset posto ljudi ima prekomernu težinu, a preko dvadeset posto populacije pati od debljine koja im ozbiljno ugrožava fizičko i mentalno zdravlje. Bez obzira na činjenicu da na telesnu težinu utiče veći broj faktora kao što su nasleđe, kultura i životni stil, koliko će neka osoba biti teška ipak u najvećoj meri zavisi od unošenja prekomernog broja kalorija čiji su izvori ugljeni hidrati, masti i belančevine.

Upotrebite kalorije pravilno

Uravnotežena i raznovrsna ishrana neophodna je za pravilan rad organizma. Kalorije vam mogu biti ljuti neprijatelj u borbi protiv gojaznosti, ali ako ih dobro upoznate, postaće vam saveznik na putu ka boljem zdravlju.

Proteini

Uloga: učestvuju u izgradnji i obnavljanju tkiva; sastavne su komponente enzima, hormona i antitela.
1.Izvori visoko kvalitetne (kompletne) proteinske hrane: životinjsko meso, soja
2.Izvori nekompletne proteinske hrane koja zahteva kombinacije supstanci: žitarice, zrnevlje, semenje, pasulj

Ugljeni hidrati

Uloga: supstance koje osiguravaju neophodnu energiju organizmu
1.Prosti šećeri
Izvori: beli šećer, med, voće (grožđe), lubenica
2.Kompleksni ugljeni hidrati
Izvori: pasulj, krompir, testenine, pirinač
3.Glikogen
Uloga: prilikomm većih napora aktivira se iz depoa (jetra, mišići) i snabdeva krv, mozak i mišiće
Izvori: ne nalazi se u namirnicama već se konvertuje iz hrane i deponuje u jetri i mišićima.
Deponovane rezerve: dovoljne za 90 minuta fizičke aktivnosti

Masti

Uloga: energetski rezervoari; obIažu vitalne organe; učestvuju u sintezi hormona i apsorpciji vitamina rastvorljivih u mastima: A, D, E i K.

OMEGA-3 MASTI ("dobre masti")
Izvori: losos, tuna,makarel, laneno i sojino uje, koštunjavo voće
Dnevne potrebe organizma: nekoliko grama
Osobine: snižavaju nivo lošeg holesterola
Korisna dejstva: sprečavaju rizik od srčanih oboljenja i bolesti krvnih sudova, malignih oboljenja, autoimunih bolesti, artritisa, Alchajmerove demencije i multiple skleroze

OMEGA-6 MASTI
lzvori: suncokretovo, kukuruzno i druga biljna ulja
Optimalne količine unosa: unos manje od jedne treôine od 20 g dnevne optimalne konzumacije
Osobine: optimalni unos snižava nivo “lošeg” holesterola
Korisna dejstva: optimalni unos ovih biljnih ulja koristan je u prevenciji bolesti srca krvnih sudova
Štetna dejstva: suvišan unos ovih ulja povećava rizik od srčanih oboljenja i oboljenja krvnih sudova

MONOZASIĆENE MASNE KISELINE
(“dobre masti”)
Izvori: maslinovo I manola ulje, kikiriki, avokado
Osobine: snižavaju nivo holesterola
Korisna dejstva: sprečavaju rizik oboljevanja od bolesti srca i krvnih sudova

ZASIĆENE MASNE KISELINE (“loše masti”)
Izvori: puter, margarin, masno meso, polumasno mleko i sir
Optimalne količine unosa: manje od 20 gr dnevno
Osobine: unošenje većih količina utiče  na  povećanje vrednosti holesterola u krvi
Štetna dejstva: unošenje većih količina od optimalnih, povećavaju se rizici oboljevanja od bolesti  srca I krvnih sudova

TRANS MASTI
Poreklo: nastaju hidrogenacijom biljnih ulja
Izvori: čips, margarin, “brza hrana”
Osobine: povećavaju nivo holesterola u krvi
Korisna dejstva: ne postoje
Štetna dejstva: unošenjem hrane koja je obrađivana hidrogenisanim biljnim uljima izrazito se povećava rizik oboljevanja od bolesti srca i krvnih sudova

“Loše masti” nalaze se u masnom mesu (svinjetina, jagnjetina, iznutrice, guščije i pačije meso, prerađevine od mesa, salame, čvarci), rečnim ribama (som, aran), kao i u mlečnim proizvodima koje toliko volimo (kačkavalj, pavlaka, punomasno mleko, jogurt). Budite oprezni i sa morskim plodovima, budući da su puni holesterola. Jedite posno meso (ćuretina, piletina bez kožice, posna divlja, govedina, konjetina), posne mlečne proizvode, zdravu ribu (skuša, sardela, tunj, pastrmka, štuka). Meso i ribu pripremajte na teflonu bez prženja, a po završetku pripreme prelijte ih zdravim, hladno ceđenim uljem (suncokretovo, maslinovo, susamovo, bundevino). Samo ako ih upotrebijavate na taj način, ova ulja zadržaće svoja dobra svojstva i moći će da se bore protiv loših masti kojih ima i u posnom mesu. Pravilna ishrana daje energiju, štiti od infekcija i bolesti, pomaže da jasno mislimo i održava telo u dobroj kondiciji.

Autor: dr Saša Plećević  

Izvor: stetoskop.info