Pregleda (8)

Ne postoji "dobra" ili "loša" hrana, ali postoji dobra ili loša ishrana. No ishrana je samo jedan od segmenata koji utiče na naše zdravlje. Pušenje, količina telesne aktivnosti i stres su stvari koje ne smemo zaboraviti, jer imaju izuzetno snažan uticaj na zdravlje i opšte stanje organizma.

Iako je funkcionalna hrana novi industrijski trend, ona je bila poznata u kineskoj tradicionalnoj medicini već 1000 godina pre nove ere.

Pod nazivom "funkcionalna hrana" podrazumevamo svu hranu s biološki aktivnim delovanjem, koja pomaže očuvanju zdravlja i utiče na pojedine telesne funkcije. Najvažnija namena funkcionalne hrane nije da utoli glad niti da osigura ljudskom organizmu neophodne hranjive materije, već da sprečava bolesti i da poboljša fizičko i psihičko stanje čoveka.

Na evropskom je tržištu prisutna od sredine 90-ih, dok je u Japanu 1984. godine po prvi put promovisana ideja "funkcionalne hrane". U svakodnevnoj ishrani susrećemo se s mnogim namirnicama koje se mogu svrstati u funkcionalnu hranu, a ovde ćemo spomenuti samo najvažnije.

Mlečni proizvodi

Sredinom 90-ih nekoliko je multinacionalnih prehrambenih kompanija predstavilo funkcionalnu hranu na evropskom tržištu. To se uglavnom odnosilo na mlečne proizvode koji su jedan od najboljih izvora kalcijuma i esencijalnih hranjivih materija. Te materije preventivno deluju na nastanak osteoporoze i smanjuju rizik od nastanka raka creva.

Fermentirani mlečni proizvodi poput jogurta, kefira i acidofila najpoznatiji su predstavnici funkcionalne hrane u grupi mlečnih proizvoda. Kada govorimo o njima svakako moramo razjasniti pojmove kao što su probiotik, prebiotik i simbiotik.

Pod nazivom probiotik podrazumevamo kulturu živih mikroorganizama, ili bakterija, koji doprinose očuvanju našega zdravlja. Korisne bakterije (uobičajene Lactobacillus acidophilus, Bifobacterium bifidum) koje koristimo kao probiotike, a neke od njih nalazimo kao crevnu floru, neophodne su za dobru probavu i sintezu vitamina K. One sprečavaju rast patogenih mikroorganizama, jačaju imunitet i snižavaju nivo holesterola u krvi.

Sastojci hrane koji pospešuju rast i aktivnost nekih od crevnih bakterija nazivaju se prebiotici. Prebiotici uključuju: skrob, dijetalna vlakna, oligosaharide i slično.

Najpoznatiji prebiotički dodatak je poreklom iz korena cikorije, oligofruktoza ili inulin. On smanjuje kaloričnu vrednost proizvoda, a ujedno poboljšava apsorpciju kalcijuma, magnezijuma i gvožđa. Stimuliše rast korisnih bakterija (Bifobacterium sp.) i blagotvorno deluje kod crevnih infekcija. Dijetalna vlakna, kao što je inulin, bubre u vodi i stvaraju osećaj sitosti, pa se zato koriste i za smanjenje prekomerne telesne težine.

S obzirom na gore navedene karakteristike, inulin se dodaje u industrijske proizvode kako bi se povećao njihov učinak na zdravlje. Tako se, osim u mlečne proizvode, može dodavati i u praškaste proizvode, kao što su supe u kesici, umaci, i polugotova jela od testenine i riže.

Kombinacijom probiotika i prebiotika dobiva se simbiotik.

Riba

Ribe poput skuše, tune, lososa i brancina bogate su Omega-3 masnim kiselinama koje spadaju u grupu esencijalnih nezasićenih masnih kiselina. One igraju važnu ulogu kod sprečavanja bolesti srca i krvnog sistema, smanjuju holesterol u krvi i nastanak krvnih ugrušaka.

Žitarice, povrće i voće

Žitarice predstavljaju više od 73% ukupne svetske proizvodnje biljne hrane. One su izvor dijetalnih vlakana, proteina, minerala i vitamina. Proizvodi koji u sebi sadrže zob smanjuju holesterol u krvi, imaju terapeutski učinak na bolesti srca i krvnog sistema, zahvaljujući topljivim vlaknima b-glukana (dijetalno vlakno) koja se nalaze u ljusci zrna.

Zrna soje su izuzetan izvor belančevina, ali i materija poput izoflavonoida koje ublažuju klimakterijske tegobe i snižavaju holesterol u krvi.

Povrće i voće smatra se odličnim izvorom raznih vitamina, ali i drugih komponenata koje deluju kao antioksidansi. Važno je istaknuti da je bogato i topljivim dijetalnim vlaknima.

Paradajz je povrće koje je zadnjih godina postalo izuzetno popularno zbog visokog sadržaja likopena koji smanjuje rizik nastanka raka prostate, ali i raka probavnoga trakta, grlića maternice, mehura, kože, pluća i raka dojke.

Pozitivni učinak belog luka na naš organizam je nadaleko poznat. Osim što ima antibiotsko delovanje, snižava visoki krvni pritisak i holesterol u krvi. Dokazano je da učestala konzumacija povrća iz porodice kupusnjača (brokuli, kelj, karfiol i dr.) smanjuju rizik od nastanka raka zahvaljujući sadržaju glukozinolata.

Razne su studije potvrdile da agrumi smanjuju rizik od nastanka raznih vrsta raka. Narandža, limun, limeta i grejp ne sadrže samo vitamin C, folate i dijetalna vlakna, već i limonoidne elemente koji su snažno oružje u borbi protiv raka.

Zeleni i crni čaj

Čaj, kao napitak, dobijamo prelivanjem listića biljke Camellia sinensis vrelom vodom. Prema tehnologiji obrade delimo ga na crni čaj (fermentirani) i zeleni čaj (nefermentirani).

Hemijski je sastav zelenog čaja vrlo složen, ali za nas je važan izvor antioksidansa, kao što su karotenoidi, tokoferoli i vitamin C. Konzumiranjem zelenoga čaja dokazano je još i njegovo antimutageno, antibakterijsko i protivupalno delovanje. Crni čaj je po hemijskom sastavu još složeniji od zelenoga čaja, ali sličnog delovanja.

Maslinovo ulje

Poznato je još iz vremena antike, izuzetnog je hemijskog sastava te povoljno deluje na zdravlje. Izuzetno je cenjeno i danas, a sadrži optimalan odnos esencijalnih masnih kiselina i vitamina koji deluju preventivno kod bolesti srca i krvnog sistema. Maslinovo ulje smanjuje rizik od nastanka gastritisa i čira na želucu, a ima i pozitivan uticaj na rast i razvoj deteta.

Prema istraživanjima tržišta iz različitih evropskih zemalja možemo zaključiti da većina potrošača ne poznaje izraz "funkcionalna hrana", ali većina ispitanika podržava obogaćivanje hrane funkcionalnim sastojcima (vitaminima, mineralima, dijetalnim vlaknima...). Prihvatanje takve hrane uveliko zavisi od upućenosti potrošača i svesti o korisnom uticaju pojedinog sastojka na zdravlje.

Autor: Zrinka Demšić, dipl. ing.


Izvor: Coolinarika