Pregleda (10)

Koliko puta ste bili zatečeni kada ste upoznali vrlo staru osobu kojoj mozak funkcioniše kao tridesetogodišnjaku? Mozak je i dalje misterija o kojoj se ne zna sve, ali jedno je poznato: baš kao i svaki drugi "motor", treba ga održavati da bi ostao u top formi.

Jedna od studija pokazala je da osobe koje ceo dan leže na kauču i gledaju televiziju, bez puno razmišljanja, imaju više nego duplo veću šansu da obole od Alchajmerove bolesti pod stare dane, od onih koji aktivno koriste svoj mozak u životu.

Koje su, dakle, vežbe za mozak?

Postoje mali i veliki koraci u očuvanju tog dragocenog mehanizma.

MALI KORACI

Matematičke veštine

Mozak se može vežbati brojevima. Recimo sređujte kućni budžet uz pomoć papira i olovke, a ne kalkulatorom pa će sa vremenom i vaš mozak postati brz kao kalkulator. U početku, digitalna pomoć dobro će vam doći pri ruci kako bi proverili jeste li sve dobro izračunali, ali vremenom bićete kao mladi matematičar i zaboravićete digitron.

Jezične veštine

Svaki dan, novine vam pružaju mogućnost "zatezanja" mozgovih frekvencija uz pomoć zabavnih aktivnosti, recimo rešavanje ukrštenica. Više vežbe, bolji rezultati!


Pamćenje

Učenjem nove reči, citata ili koncepta poboljšavate stanje svog mozga. Postoje različiti specijalizovani kalendari i vebsajtovi koji se bave samo tim stvarima, tj. servisiraju vam materijal za pamćenje. Isto tako, možete da čitate istorijske knjige i pamtite događaje, imena, citate... Postoji puno stvari koje se mogu pamtiti. Pa čak i recepti!

Surfujte!

Surfanje internetom nipošto nije gubljenje vremena. Dobro, naravno, sve zavisi na kom ste sajtu, ali ako posetite online enciklopedije i čitate o stvarima koje vas zanimaju, svom mozgu možete učiniti samo puno dobrih stvari. I ne samo mozgu, već i obrazovanju u celini. Hipertekstualna priroda interneta omogućuje vam da sa jedne teme brzo pređete na hrpetinu drugih, "polinkanih" i tako prošarate čitav niz stvari i mozak upregnete na puno različitih razina.

VELIKI KORACI

Za razliku od malih koraka, koje možete da obavljate usput, veliki podrazumevaju obvezu. Šljampavost nije dopuštena, a podrazumeva se da im morate posvetiti nešto više vremena i pažnje.

Hobi

Slikanje, fotografija... Sve to razvija vaš mozak i razvija vaše lične poglede na svet. Uzmite na primer društvene igre čak i šah – zabavne su i ne morate ih raditi sami, a pomažu razvijanju strategije i svakako razgibavaju mozak misaonim procesima.

Povratak u školu

Nikada nije kasno da ponovo uskočite u školske klupe – postoji nekoliko vrsta škola koje možete upisati, od umetničkih lekcija do botanike, dodatnih predavanja iz istorije ili škola stranih jezika. Učenje je velika hrana mozgu, a na kraju krajeva, nikada nije loše znati što više stvari u životu.

Muzika

Je jedna vrsta jezika. Pokušajte da naučite da svirate instrument, to je kao da ste naučili strani jezik, a kreativnost će vam se dodatno razviti, posebno ako u startu smatrate da nemate kapaciteta pa shvatite da je sve moguće. Naime, neki naučnici veruju da je najbolji način razvijanja uma taj da se bazirate na ona područja za koja smatrate da niste talentovani.

Ishrana

U svemu tome može vam pomoći i ishrana – neke vrste hrane jednostavno više koriste vašem mozgu. Tako uz ove aktivnosti možete da kombinujete hranu koja će bolje povezivati moždane stanice i razvijati veći oklop kod onih stanica koje su zadužene za obranu od eventualnih šteta, što podrazumeva B vitamine (koji se nalaze u jajima, oraščićima i mesu), omega-3 kiseline (sardine i losos, kao i riblje ulje; sveža tunjevina je bogata njima, ali ne i konzervirana), C i E vitamini, mleko, šargarepu, brokoli...

Izvor VODA magazin