Pregleda (4)

Ništa od crne rupe - pokvario se akcelerator

Gigantski akcelerator izgrađen u Ženevi, koji su pre deset dana naučnici pustili u pogon kako bi eksperimentalno bio izveden "Veliki prasak" radi mogućeg objašnjenja nastanka svemira, morao je zbog oštećenja da bude isključen, saopštila je danas Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN).

Eksperti sada utvrđuju stepen oštećenja Velikog hadronskog sudarača, smeštenog na 100 metara ispod švajcarsko-francuske granice, objavile su svetske novinske agencije.

Otopljavanje, opravka - pa hlađenje

Prema saopštenju CERN, za sada nije moguće govoriti o tačnim uzrocima kvara, ali se čini da je do njega doveo pogrešan električni spoj između dva magneta, koji je prouzrokovao gubitak helijuma neophodnog za hlađenje akceleratora.

Do takvih kvarova, kako je istaknuto, dolazi često kod raznih vrsta ubrzavača čestica, ali je u slučaju LHC to komplikovanije, jer se radi o ogromnom uređaju, smeštenom u 27 kilometara dugom kružnom tunelu, koji radi maksimalne efikasnosti mora da ima toplotu blisku apsolutnoj nuli.

Otopljavanje gigantskog akceleratora, koje je neophodno radi opravke kvara, trajaće najmanje nekoliko nedelja, a posle otklanjanja kvara uređaj će ponovo morati biti ohlađen na potrebnu temperaturu, pa se pominje pauza od dva meseca.

Od samog početka - problemi

CERN je još u četvrtak saopštio da je posle uspešnog starta akceleratora, zbog kvara na transformatoru u sistemu za hlađenje, LHC morao biti zaustavljen, ali se posle promene tog dela i kasnijih dodatnih kontrola pokazalo da je problem mnogo obimniji nego što se prvobitno mislilo.

Ovaj projekat je, izgleda već na samom početku suočen sa problemima.

Samo tri dana posle puštanja u pogon, hakeri su provalili u kompjuter CERN što je izazvalo zabrinutost u pogledu bezbednosti najvećeg naučnog eksperimenta u istoriji.

Neki fizičari su, pak, izrazili bojazan da bi, u slučaju da nešto krene loše naučnici u CERN mogli stvoriti crnu rupu koja će progutati Zemlju.

Drugi, međutim, među kojima je i britanski astrofizičar Stiven Hoking smatraju da postoji manje od jedan odsto verovatnoće da uređaj proizvede crne rupe, a ako nekim slučajem one i nastanu, nestaće u deliću sekunde pre nego što naprave štetu. U ovaj projekat vredan devet milijardi dolara, bilo je uključeno 7.000 fizičara, među kojima su i naučnici iz Srbije.

Izvor: RTV