Pregleda (3)

Mnogo više važnosti pridajemo satovima koje nosimo na ruci nego onima koje smo dobili još u majčinoj utrobi

Godine 1996. Američko medicinsko udruženje (AMA) zatražila je od Gall up organizacije istraživanje: znaju li lekari i javnost da se simptomi mnogih uobičajenih bolesti pogoršavaju u određeno doba dana ili noći, a smiruju u drugom vremenskom razdoblju? Kad se najčešće javljaju srčani udari ili napadi astme? Kad su simptomi sinuitisa, prehlade, kijanja i drugih alergija najgori? Kad je srčani pritisak najviši?

Većina lekara odgovorila je pogrešno na svako postavljeno pitanje. Prosečna odrasla osoba takođe je pogrešila. Čak i osobe s bolestima uključenim u ovo istraživanje nisu raspolagale važnim činjenicama koje bi im mogle pomoći u poboljšanju njihovog zdravlja i, možda, spasiti živote.
I lekari i pacijenti želeli su više informacija o tome kako doba dana utiče na bolest i zdravlje.

Srčane bolesti i depresija leče se svetlom

Florens Najtingejl, preteča savremenih medicinskih sestara, tvrdila je da bi bolesnikovo lice trebalo uvek biti okrenuto prema svetlosti. Borila se za osunčane prostorije i otvorene prozore u bolnicama. Naučnici sa Univerziteta Alberta u Edmontonu, u Kanadi, nedavno su potvrdili te oštroumne zamisli. Otkrili su da, ako se osoba koja je preživela ozbiljan srčani udar smesti u sunčanu sobu, umesto u neku tmurnu i zatamnjenu, svetlost će uveliko povećati šanse za preživljavanje. Ista terapija pomaže i osobama koje pate od depresije - brže se oporavljaju.

Većina nas ne zna da gleda na sat. Telesni sat. Mnogo veću važnost pridajemo satovima koje nosimo na ruci nego onima koje smo dobili još u majčinoj utrobi.
Ručni sat pokazuje samo jedno vreme: svetsko. Na to vreme treba paziti ako se udajete ili ženite, morate uloviti voz ili želite pogledati vesti na TV-u. Ali ni jedan ručni sat neće vam reći kad najbrže razmišljate, kad najbolje sabirate ili najčešće udarate reketom tenisku lopticu. Pogledavši na sat, možete pomisliti "vreme je za jelo" ili "vreme je za spavanje", iako vaš želudac nije prazan, ili niste počeli ni zevati. Da biste osećali glad ili pospanost, vaš mozak mora "paziti na vreme", morate imati mozak s vlastitim satom. Biološkim satom. To je hardverski sistem koji povezuje vaše dnevno ponašanje s ritmovima naše planete i radi u pozadini naših života, trenutno se prilagođavajući okolnostima.

Većina nas misli da nam životi protiču u skladu sa svetskim satom. I zaista, često se bunimo da nas taj sat gazi, pritiska, kao što je govorio Šekspirov junak kralj Ričard III - "vreme me uništava". Život na brzoj traci nas privlači, ali i pretvara u njegove robove. Na poslu, šaljemo tone i tone faks i e-mail poruka, čak i osobama u susednim kancelarijama. Ubrzali smo svoj ritam prema ritmu internet vremena, strepeći zbog ikonice na ekranu računara koja nas upozorava na kašnjenje od nekoliko sekundi.

Ko još ima vremena posećivati prijatelje? Ili čitati knjige i časopise nagomilane na noćnim ormarićima? Gde i kad pronalazimo takozvano slobodno vreme za našeg partnera ili decu? Otprilike 47 miliona Amerikanaca radi honorarne poslove tokom vikenda.
Spoznaja da je noć pravo vreme za san izbledela je pred činjenicom da su vam u bilo koje doba dana ili noći na raspolaganju stotine televizijskih programa, kao i mogućnost dostave hrane u kuću, čak i u manjim mestima. Ako ne možemo zaspati ili spavati ili se, pak, ujutro razbuditi, skloni smo gunđati zbog lošeg sna, ali pravi problem može biti pogrešno vreme odlaska na počinak. Većina ljudi ne zna da taj pokvareni sat mogu popraviti i sami.

Tokom vožnje automobila pijemo kafu, gutamo neku brzu hranu i brbljamo na telefon. Neki automobili čak imaju mogućnost slanja telefaks poruka. U Americi mačke postaju sve omiljeniji kućni ljubimci, na uštrb pasa; mačke ne treba voditi u šetnju. Prosečna žena u Njujorku zarađuje kao lični agent za kupovinu. Ona za svoju prezaposlenu klijentkinju odabira odeću... iz kataloga. Našim životima dominira ono što bi Stiven Berman, autor "Hiperkulture", nazvao "moć sadašnjeg trenutka". Oponašamo Ludog Zeca (iz knjige "Alisa u zemlji čuda"; Luis Kerol, op. prev.), neprestano se žaleći: "Zakasniću. Zakasniću, na vrlo važnu stvar".

Satni mehanizam u vašem mozgu određuje hoćete li biti mrzovoljni ujutro pre nego što popijete kafu, koliko brzo možete napisati pismo i koliko precizno ćete proveriti ima li u tekstu grešaka, koliko vremena vam treba da na biciklu pređete deset kilometara, hoćete li zaspati kad čujete simfoniju, kad će vam se "aktivirati" čir, i tako dalje. Poput krokodila u Petru Panu, taj sat nosimo u sebi gde god idemo. Mnogi među nama ne čuju njegove otkucaje.

Izvor: Vaše Zdravlje