Komentara (2)     Pregleda (486)

O�?ekivani životni vek Mađara je svega 68 godina, a Mađarica 77

U odnosu na evropski prosek od 76 za muškarce, odnosno 82 godine za žene, ovi podaci izgledaju porazno. Glavni krivac za ovako loš rezultat je visoka u�?estalost umiranja (mortalitet) od kardiovaskularnih bolesti. Razvoj oboljenja srca i krvnih sudova po�?inje još u najranijem uzrastu, naro�?ito u tzv. obezogenom okruženju, gde na�?in života i ishrane najviše uti�?u na pojavu gojaznosti. Najradikalniji je primer morbidno gojaznog dvogodišnjeg de�?aka, koji je pokazivao po�?etne simptome kardiovaskularnog oboljenja.

Gojaznost kod dece je u porastu širom sveta, pa tako i u Mađarskoj. Prevalencija gojaznih u ovoj zemlji iznosi između 9 i 19 odsto, u zavisnosti od uzrasta i pola. To zna�?i da se ova prevalencija u nekim kategorijama duplirala, u odnosu na osamdesete godine prošlog veka. Promene u stilu života Mađara su glavni uzrok za ovu pojavu, tvrdi se u najnovijem istraživanju kompanije Minerva.

Ovu tvrdnju ilustruju sledeći podaci:

Promene životnog stila u Mađarskoj od 1987. do 2000. godine: aktivnost 1987. godine / 2000. godine

• gledanje televizije 35-45 minuta dnevno / 69-84 minuta dnevno
• broj redovnih obroka na dan 4-5 / 2-3
• �?asovi fizi�?kog vaspitanja, nedeljno 3-5 / 2
• fizi�?ka aktivnost van škole, nedeljno 3-3,8 �?asova / 1-1,5 �?asova

Gojaznost kod dece može se prevenirati sistematskom akcijom unutar porodice, obrazovnog sistema, vlade države, prehrambene industrije, medija i društva u celini. Prevenciju treba zapo�?eti još tokom intrauterinog života, i nastaviti tokom �?itavog detinjstva i adolescencije.
U svetu i kod nas

Statistika upozorava da se broj morbidno gojaznih ljudi u svetu povećava stabilno i dramati�?no brzo. Prema podacima epidemiološke službe Centra za kontrolu bolesti (CDC), procenat gojazne dece između dve i pet godina starosti je dupliran od 1980. godine, a u grupi dece između šest i 19 godina taj procenat je utrostru�?en! Stru�?njaci preporu�?uju pet osnovnih koraka u prevenciji ovog problema: ograni�?avanje ili eliminisanje slatkih napitaka (sokovi sa šećerom, energetska pića, zaslađeni mle�?ni napici), ograni�?avanje obroka „brze hrane” iz pekara i restorana na najviše jedan nedeljno, ograni�?avanje vremena koje deca provode uz TV i ra�?unar na najviše dva sata dnevno, stimulisanje dece da ve�?eraju s barem jednim roditeljem najmanje tri ve�?eri u toku nedelje i stimulisanje dece da provode barem 30 minuta u uobi�?ajenim fizi�?kim aktivnostima (šetnja, sportske igre s prijateljima, �?asovi fizi�?kog vaspitanja u školi).
Ni Srbija nije pošteđena ovog trenda. U našoj zemlji gojaznost poprima karakteristike masovne metaboli�?ke bolesti sa ozbiljnim reperkusijama na opšte zdravstveno stanje populacije. Prema poslednjim istraživanjima, �?iji su rezultati objavljeni 2000. godine, više od polovine odraslog stanovništva Srbije (54 %) ima problem prekomerne uhranjenosti - 36,7 % je predgojazno, a 17,3 % gojazno. Najviše gojaznih je u Vojvodini (58,5%). Prose�?na vrednost indeksa telesne mase (ITM, BMI) u populaciji odraslog stanovništva Srbije je 26 +/- 4,74 kg/m2. Ovaj indeks je nešto veći u ruralnim nego u urbanim sredinama. (G. J.)
- Zahvaljujemo se prim. dr Svetlani Milošević na pruženim podacima

Ukusniji dijetalni napici Nau�?nici sa Univerziteta u Ilinoju zapo�?eli su projekat korekcije ukusa dijetalnim napicima, kako bi ih u�?inili privla�?nijim i povećali njihovu potrošnju. Sve to u sklopu borbe protiv pandemije gojaznosti. Mnogi ljudi znaju da put do zdrave kilaže vodi preko smanjenja unetih kalorija, ali jednostavno nisu spremni da žrtvuju ukusne napitke zarad niskokalori�?nih „bućkuriša" �?udnog ukusa. Druga�?ijem ukusu dijetalnih sokova doprinose vešta�?ki zaslađiva�?i, ali i osećaj koga formiraju osetljivi receptori u našoj usnoj duplji. Naša �?ula, naime nepogrešivo prepoznaju nedostatak bogatog ukusa viskoznog kukuruznog sirupa, koga nema u dijetalnim napicima. Kako zavarati perfektan reometar (laboratorijski instrument kojim se meri viskoznost, odnosno gustina te�?nosti) u našim ustima? Nauka još nema pravi odgovor, ali najvažniji korak - identifikacija problema – definitivno je na�?injen.

 

Izvor: stetoskop.info