Pregleda (13)

Je li svako trošenje novca koje prevazilazi naše osnovne potrebe kupoholizam, bolest zavisnosti?

Praznični šoping je kao uslovni refleks – skoro svi kupuju. Novogodišnja sniženja cena u većini prodavnica i kupovina za koju je tokom praznika lako naći razlog izazvale su potrošačku groznicu koja se još ne smiruje.

Istraživanja pokazuju da se u vreme praznika svake godine promet robe poveća čak pet puta.

Takvi su praznici. Vreme darivanja, opuštanja i rasprodaja. Na to smo navikli i ne čudi nas.

A šta je s ljudima koji tokom čitave godine kupuju kao da su praznici?

Saša Đurđić, psihijatar: „Novac najlakše troše oni koji ga nisu zaradili. U tranzicijom iscrpljenoj Srbiji nije širok sloj ljudi vaspitanih da troše”
– Kupovina je ljudska potreba, ali ako stalno dovodi kućni budžet u pitanje, kad osoba kupuje u grču, opsesivno, i ukoliko je bez kupovine depresivna i ne ceni sebe, onda je reč o zavisnosti, kupoholizmu. Ljudska bića su ranjiva i svaki čovek je zavistan o nečemu – ističe profesorka doktorka Tijana Mandić, klinička psihološkinja i psihoterapeutkinja.

Nedavno je i austrijska komora rada upozorila na povećan broj ljudi koji nekontrolisano kupuju i istakla da se za samo godinu dana broj ljudi kojima preti opasnost od potrošačke zavisnosti povećao za 10 odsto i da danas iznosi 42 procenta.

Kupoholičarka s taktikom

„Čini mi se da polako počinjem da obolevam od tipično ženske bolesti. Postajem kupoholičarka. Biće to pogubno po moj novčanik, a ako nastavim ovim tempom, moraću da kupujem i novi orman. Evo, na primer, večeras sam iz čista mira ušla u Mango i kupila zelenu končanu bluzicu. Slatka je, ali u ormaru ih imam još pet ili šest, a svaku sam nosila ne više od dva puta. Ipak, za sada imam meru i posebnu taktiku. Nikada istog dana ne kupim više od jednog komada odeće ili nakita. Naravno, uvek snimim i nešto drugo, ali to ostavim za naredne dane. Idem ovakvom logikom: hoću da se obradujem i sutra, pa danas želim da smišljam sve odevne kombinacije uz ovo što sam sada kupila. Meni bi jednako držalo pažnju da sam istog momenta kupila pet majica ili jednu jedinu. Zvuči šašavo, ali pali.

Fenomen naročito pogađa ljude od 25 do 46 godina, među kojima se procenat kupoholičara povećao sa 34 na 46 odsto. Većinu zavisnika od kupovine – oko 60 odsto – čine žene, navode autori izveštaja i ističu da visina prihoda ne utiče na stepen trošenja. U dobi od 14 do 24 godine čak je svaka druga žena potencijalna kupoholičarka.

Podaci iz Austrije verovatno nisu potpuno relevantni za Srbiju, ali nešto starija turizmološkinja iz Beograda, dvadesetdevetogodišnja Maja Božić kaže:

– Svaki put kad sam neraspoložena, kad doživim neuspeh, kada me dečko iznervira ili kada sam nezadovoljna životom – idem u šoping. Kupovinu smatram instant terapijom. Svesna sam da tako neću rešiti problem koji me muči. Ipak, kupljena stvar će me na trenutak učiniti srećnom. Kad god osetim nekontrolisani poriv da kupujem, ne razmišljajući da li to sebi mogu da priuštim, znam da nešto drugo u mom životu ne ide najbolje.

Za osobe koje tvrde da šoping na njih ima terapijski psihijatar Zoran Đurić kaže: – Neki bi rekli: ko je gladan u detinjstvu, koga majka ljubavlju ne nahrani, taj je celog života gladan. Onda jede ili kupuje ili se odaje promiskuitetu. Takvima nikad dosta para i dobara, a srce prazno. Jeste, tim ljudima je kupovina terapija s kratkotrajnim efektom.

Popunjavanje emotivne praznine

– Imam pacijentkinju koja je hronično nezadovoljna. Kad god dođe na terapiju – nešto kupi. Kupuje sebi, porodici, čak i meni. Reč je o ispunjavanju praznine života. Emotivne praznine – kaže psihijatar Saša Đurđić.
Žene tvrde da češće odlaze u kupovinu kada su depresivne, a mnoga istraživanja pokazuju da je svaka žena bar jednom u životu kupila ono što joj nije bilo neophodno. Međutim, psihijatar Saša Đurđić je izričit: ljudi s pravom kliničkom depresijom nemaju ni volju ni inicijativu, pa je teško poverovati da će otići u kupovinu. Oni koji prekomerno kupuju žele da razbiju životnu monotoniju.

– Česta kupovina odeće nije zavisnost, već je rezultat preovlađujućeg stava da je važno nositi brend. Takođe, osobe s bipolarnim afektivnim poremećajem u fazi manije kupuju sve i svašta. Ali, to je mali procenat ljudi – kaže Đurđić.

Psihijatar Đurić deli mišljenje kolege Đurđića da se želja za kupovinom ne može smatrati zavisnošću.

– Kupuju oni kojima nešto treba, kao i oni kojima ono što kupuju ne treba. Zašto? Zato što su vaspitavani da troše. Najlakše troše oni koji novac nisu zaradili. U tranzicijom iscrpljenoj Srbiji nije širok sloj ljudi vaspitanih da troše. To je kategorija koja pripada zapadnim potrošačkim društvima.

Ipak, neki psiholozi u izvesnim slučajevima dopuštaju da je moguće izjednačiti nekontrolisan šoping i bolesti zavisnosti. O zavisnosti se može govoriti ukoliko osoba stvari kupuje impulsivno, čak i one koje joj se ne dopadaju. Karakteristična je nervoza povodom kupovine. Osobi je jednostavno važno da što više kupuje, ona često ne vodi računa o svojoj platežnoj moći, a posle kupovine oseća krivicu i tugu. Kad čovek prestane da oseća radost u šopingu, kada oseća veliki pritisak i nelagodu, ili kada kupovina predstavlja veće zadovoljstvo i potiskuje neke druge važne životne aspekte, može biti da je kupoholičar.

Uzroci nekontrolisane kupovine mogu biti različiti: kompenzacija usamljenosti, želja da se prebrodi stres ili frustracije na poslu, na primer. Psiholozi koji smatraju da zavisnost od kupovine postoji tvrde da se ona najpre ogleda u tome što kupoholičari ne vole toliko kupljene stvari koliko samu kupovinu. Oni često i ne raspakuju kupljene stvari kod kuće. Kao i kod alkoholizma, zavisnost postepeno raste.

Tijana Mandić tvrdi da je, pored kupovine, sve veći broj ljudi koji su zavisni od rada, kao i da su te dve ovisnosti povezane.

Mandićeva vidi vezu između rodnog identiteta i nekontrolisane kupovine, ona kaže da su žene češće kupoholičarke jer njihov identitet zahteva kombinovanje boja, oblika, dovitljivost i kreativnost.

– Kupovina je jednim delom zdrava jer predstavlja varijaciju na igru iz detinjstva. Žene imaju izraženu estetsku dimenziju, a u kulturama poput naše, i više vremena. Stereotip je da ona ima mnogo više vremena i od dece i od muža i da je izgubljena u tom vremenu ili je nekorisna ili se oseća bezvredno – ističe Mandićeva.

Muškarci ne praktikuju šoping na isti način kao žene. Oni manje vode računa o detaljima pa manje vremena provode i u kupovini. Njima su važniji najnoviji tehnički uređaji ili pak luksuzni automobili i za taj užitak će izdvojiti velike sume novca.

Kad su u tržnom centru, muškarci i žene se ponašaju različito. Žene uživaju u besciljnom lutanju među vešalicama s odećom, da naiđu na radnju s obućom i usput testiraju uzorak novog pudera. Za muškarce, kupovina je misija. Lociraju proizvod, kupe ga i najkraćim putem krenu prema izlazu.

– Žene prilaze kupovini kao interpersonalnoj ljudskoj aktivnosti, dok je muškarci doživljavaju instrumentalno. Za njih je to samo jedan od poslova koji bi trebalo obaviti – kaže Stiven J. Hoč, profesor marketinga na američkom univerzitetu Varton, i dodaje da se muškarac već generacijama oslanja na to da će žena kupovati za njega. Interes muškaraca za kupovinu jednostavno je atrofirao.

Prosečan odgovor žena između 18 i 35 godina na pitanje zbog čega idu u kupovinu glasi: „Volim da kupujem. Čak i kad imam druge obaveze. Jednostavno volim šoping”. S druge strane, muškarac istih godina kaže: „Dođem u prodavnicu, kupim šta želim i napustim je što pre jer želim da radim nešto drugo”.

Ali ima i žena koje ne uživaju u kupovini

– Neke žene, posebno u zapadnim zemljama, ne rade nego troše ono što su im muževi doneli. One nisu zavisne od kupovine. Pošto nemaju profesionalno zadovoljstvo, one uživaju u osećanju da imaju i troše – kaže psihijatar Đurić i ističe da nikad nije imao pacijenta koji je tražio pomoć zato što ne može da se odupre želji da kupuje.

Agencija za istraživanje tržišta ističe u svom izveštaju da na kupovinu trošimo 40 odsto više novca nego pre dve godine, da u takozvanoj velikoj kupovini namirnica prosečno potrošimo oko 3.500 dinara, kao i da smo evropski rekorderi u kupovini kafe. Ali se na osnovu tih podataka ne može sa sigurnošću reći da povećana kupovina znači i porast zavisnika od šopinga. To samo znači da i naše društvo počinje da ulazi među društva zapadnog tipa.

Piše: Aleksandra Jovanović

Izvor: Nedeljnik Evropa