Pregleda (3)

Upravo ste odradili naporan dan na poslu, pa zatim došli kući i odlučili dovršiti još nešto poslova, a zatim se baciti na kućne radove i raditi, raditi, raditi sve dok se od umora ne stropoštate u krevet i odspavate sve do sutra, kada ćete opet nastaviti manični radni tempo. Vreme je da stanete – odložite mobilni telefon i ugasite ga, udaljite se od računara i razmislite kako se najbolje nositi s današnjim užurbanim, non-stop aktivnim svetom: tako što nećete raditi apsolutno ništa!

Pokušajte, za promenu, sa sporim životom. Brzinski život stvara ogromne količine stresa, zbog čega katkad noću ne možemo spavati (jer smo preokupirani razmišljanjem oko toga što moramo učiniti sutra kada se probudimo), a uz to nam ne ostavlja previše vremena za vežbu i normalnu ishranu. Opuštena šetnja gradom je nešto na što smo praktički već zaboravili.

Zgrabite svoj život natrag pre nego postane prekasno! I počnite ceniti važnost toga da ne radite apsolutno ništa.

Prema podacima iz SAD-a, na primer, koje donosi Medicinski institut za um i telo Univerziteta Harvard, između 60 i 90 posto svih ljudi koji traže pomoć instituta imaju problema sa stresom i poremećajima koje on uzrokuje. Stres može biti posledica poteškoća u vezi, bolesti (naša ili nekog nama bliskog), promene posla, problema s novcem i rezultat previše odgovornosti.

Dokazano je da planirani odmor smanjuje teskobu i smiruje um i telo, pomažući mu da se oporavi od svkaodnevnog trčanja i stresa koje ono donosi. Ako posvetite jedno poslepodne sebi, ili jedan dan u nedelji, kada nećete raditi ništa, svom ćete zdravlju učiniti veliku uslugu. Poenta je da ne planirate ništa posebno, da radite ono što vam se u tom trenutku radi. Deo ovog procesa jeste i naučiti reći “ne”, koliko god to zvučalo teško.

Svi se nosimo s različitim vrstama stresa, a on delom zavisi i od našeg karaktera. Dr. John Sklare kaže kako naša sposobnost nošenja sa stresom zavisi od našeg temperamenta.
    
“Razmišljajte o tome kao o automobilu. Neki idu jako brzo, neki jako sporo, a neki voze srednjom brzinom. Neki od vas vozite ih kao trkače automobile, a neki polako. Ključ je znati pronaći ravnotežu”, objašnjava. A jednom kada pronađemo tu ravnotežu i počnemo pronalaziti mesto za smirenost, povećaćemo i kvalitet svog života, i to znatno.

Za početak, pokušajte s opuštajućom muzikom, dugim opuštanjem u kadi, šetnjom parkom ili jednostavno ležernim prelistavanjem omiljenog časopisa, zavaljeni u kauču. Pobrinite se da nigde ne brzate bez razloga. Možda će vam pomoći i tzv. izlet uma, tj. zatvaranje očiju i razmišljanje o lokacijama koje vas smiruju (zalazak sunca na plaži i sl.). Još jedan od jednostavnijih načina za opuštanje jeste smeh! Razgovarajte s duhovitim prijateljima ili iznajmite komediju u najbližoj videoteci i dobro se nasmejte.

Možete se posvetiti i nešto dubljim metodama opuštanja, kakva je, recimo, meditacija. Jedna od najpoznatijih vrsta meditacije jest tzv. mantra meditacija, koja podrazumeva ponavljanje odabrane reči, mantranje koje repeticijom zaziva smirenje. Tu su i meditacije koja podrazumevaju duboko disanje i oslobađanje uma od svih suvišnih misli.

Najvažnija stvar jest pronaći šta vama odgovara – odmor i opuštanje individualna je stvar. Nekog može opuštati hodanje i trčanje, dakle fizička aktivnost, a neko se može odmoriti samo uz rešavanje ukrštenica i čitanje knjiga. Poenta je da formu otkrijete sami i počnete praktikovati odmor što pre, kako vas već sutra ne bi potpuno pojele opasnosti stresa.

Izvor: trigon.hr