Pregleda (251)

Hors d'oeuvre, antipasto, entrée, kao što sam naziv govori, konzumiramo pre jela kao predjelo, a sve češće se predjela nove generacije, u količinski nešto jačoj varijanti, nameću i kao glavni obrok. Poslužujemo ih kada pozovemo prijatelje na druženje, kada organizujemo parti, banket, prilikom otvaranja izložbi, na priredbama, proslavama rođendana, i uopšte, gde god ima ljudi željnih dobre hrane sa stilom, eto i predjela.

Prednost predjela je što su baš kao i grickalice priručna, često napravljena po meri zalogaja, mogu da se konzumiraju uvek i svuda, maštovito se pripremaju i ne zahtevaju strogo poštovanje pravila. Ipak, trebalo bi da poznajemo neke opšte uvrežene zakonitosti. Odstupanja su dozvoljena tek onda kada smo ovladali svim veštinama, kada dobro poznajemo namirnice i njihove međusobne odnose u kombinacijama i kada ugošćavamo ljude sklone eksperimentima.

Predjela ćemo tako, najčešće u zavisnosti od godišnjeg doba, servirati topla ili hladna. Posle toplih predjela najčešće se služe topla jela, dok se posle hladnih sasvim očekivano služe hladna jela. Ukoliko se posle predjela služi glavno jelo, ono ne bi smelo da bude slično predjelu, što je najčešća greška u pokušaju da se usklade sva jela na jelovniku. Ukusi neka budu u ravnoteži: pikantno-nežno, gorko-slano, ljuto-slatko itd.

Ne zaboravimo i to da predjela nagoveštavaju ton obroka. Poželjno je da se krene od laganijih prema intenzivnijim ukusima. Posle rustičnog predjela služi se rustični obrok, posle minimalističkih zalogaja jednostavan obrok i slično. Kada smo složili meni i uskladili ukuse, ostaje nam još samo da vizuelno oplemenimo naše zalogaje, salate, kanapee, terine, museve, umake, testenine i druga predjela. Dodajte im boje i ukuse, uadahnite im novi život dekorišući ih komadima povrća, svežim začinskim biljem, sušenim voćem, kriškama svežeg voća i sl.

Odali smo počast predjelima, a hoće li u svom pohodu svetom osvojiti i vas, odlučite sami. Jedno je sigurno, predjela zaslužuju šansu.

Izvor: vegeta.podravka.co.yu