Po sterilitetu srpkinje prve u Evropi!

Dok se danas prosečan Srbin bavi rešavanjem belosvetske politike, bela kuga razara Srbe. Preko 200.000 parova u Srbiji danas ne može da ima decu, država verovatno da nije ni svesna da su po sterilitetu Srpkinje prve žene u Evropi i gotovo jedna trećina žena ima problema sa rađanjem dece.

Bela kuga kao bolest poodavno je zahvatila naš narod i našu državu. Sva statistika, analize, mišljenja stručnjaka iz raznoraznih oblasti vode ka jednom jedinom zaključku - "bela kuga" preti da jednostavno nestanemo sa lica zemlje.U Srbiji se trenutno rađa 0.88 dece po ženi i po ovoj progresiji Srba će za 50 godina da bude 50% manje a za nekih 450 godina ćemo potpuno biološki nestati.
Godišnje se u Srbiji uradi oko 200.000 abortusa. Tako je od Drugog svetskog rata do danas ubijeno više od deset miliona ljudi.

U svetu živi više od trećine Srba ili oko četiri miliona. U periodu od 1991. do 1996. godine zemlju je napustilo 298 doktora nauka, 214 magistara i više od 30.000 stručnjaka iz raznoraznih oblasti. Umesto 27 ima nas šest miliona.Da nam se nije događalo sve što nam se
događalo; sedam ratova u ovom veku, genocid, čedomorstva, samoubistva; u Srbiji bi, prema mišljenjima stručnjaka, danas živelo - oko 27 miliona Srba.

Samo 1999. godine u Srbiji se ubilo 1579 ljudi. U centralnoj Srbiji ubilo se 937 osoba, u Vojvodini 635, dok je 247 Beograđana sebi oduzelo život.
Najpesimističkije prognoze stručnjaka su još konkretnije - ako se ovako nastavi, Srbi će za 500 godina i biološki izumreti.

Podaci i statistika su sumorni. Da postoje valjani razlozi da se pozabavimo ovom temom, neka posluži najnoviji podatak da na svaki brak u Srbiji dolazi 0,88 posto dece. Drugim rečima, Srbi umiru i ako se, ne daj Bože, ovako nastavi već 2100. godine, u centralnoj Srbiji biće 2.100.000 stanovnika, Vojvodini 800.000, dok bi na Kosovu i Metohiji taj broj, prema sadašnjem populacionom trendu, bio čak 4,4 miliona. Dakle u svojoj državi bićemo nacionalna manjina!

Ovi podaci su plod desetogodišnjeg rada mr Biljane Spasić, profesora u Ekonomskoj školi u Kragujevcu. Ako se i pitamo "šta će biti s nama do poletka", onda nam odgovor na ovo pitanje ne daje razloga za optimizam. Štaviše. Problem neminovno mora da se preseli u institucije i da država shodno iskustvima populacione politike, koja je u svetu prisutna još od sredine 19. veka (Francuska), omogući pre svega zdravo ekonomsko polazište za rešavanje ovog problema.

No da bismo došli do razloga zašto se dospelo u populacioni ćorsokak, moramo se vratiti u svoju nacionalnu istoriju. -Belu kugu- su, prema mišljenju Spasićke, uzrokovali ratovi (genocid), čedomorstvo (autogenocid), samoubistva i seobe.

- Depopulacionim procesima zahvaćen je narod u Srbiji i Vojvodini i mi neminovno srljamo ka demografskom sunovratu. Jednostavno rečeno, Srbija u sve manjem broju rađa decu i po broju živorođene dece poslednja smo zemlja u Evropi - kaže mr Spasić, potkrepljujući to brojnim podacima.

Ako se kao polazište uzme podatak nemačkog geografa dr Alojza Fišera fon Egera o broju balkanskih naroda početkom prošlog stoleća dolazimo do činjenice da se turski narod brojčano uvećao za 400 odsto, albanski za 700 odsto, rumunski za 45 odsto, bugarski 38 odsto i grčki za 35 odsto. Jedini narod koji se ne uvećava, već umire je srpski narod. To potkrepljuje i profesor Pavle Šafarik koji je 1840. godine zapisao da je broj Srba 5,5 miliona. Danas, u Srbiji živi svega 7.500.000 Srba (Bez Kosova i Metohije).

Pa ipak, kada je demografija u pitanju Srbija kao država karakteristična je i po dijametralno suprotnim trendovima u njenim krajevima. Dok se u Srbiji i Vojvodini poslednjih godina beleži značajan mortalitet, na Kosovu i Metohiji tokom poslednjih 80 godina imamo pravi bebi-bum. Recimo, Šiptara je 1921. godine, bilo 140.000. Danas ih prema svim relevantnim podacima ima više od dva miliona, a već smo pomenuli da će ih 2100. godine biti čak 4,4 miliona. Opet u Vojvodini je 1948. godine bilo 2,2 puta više stanovnika nego li u južnoj srpskoj pokrajni, da bi danas Kosovo i Metohija bili brojniji za oko 200.000 ljudi.

- Kosovo i Metohija je područje koje ima najveću stopu nataliteta u svetu poslednjih osam decenija. I sve kosovske opštine imaju pozitivan prirodni priraštaj osim Zubinog Potoka koji je naseljen Srbima - kaže mr Spasić. Opet u Srbiji pozitivan prirodni priraštaj u 1999. godini od 157 opština imali su samo Loznica, Požarevac i Grocka, dok ni jedna opština u Vojvodini nije imala više rođenih od umrlih. Prostom računicom dolazi se do podatka da je samo u 1999. godini broj umrlih u odnosu na broj rođenih u plusu za 29.222. Dakle, u jednoj godini izgubili smo grad veličine Despotovca.

Samo 1999. godine u Srbiji se ubilo 1579 ljudi. U centralnoj Srbiji ubilo se 937 osoba, u Vojvodini 635, dok je 247 Beogradana sebi oduzelo život.
Logična posledica -bele kuge- je i starenje nacije. Na Kosovu i Metohiji mladi do 19 godina u ukupnoj starosnoj strukturi učestvuju sa 54 odsto, a stari od 60 godina sa svega 6,9 odsto. Dakle, svaki drugi Albanac mlađi je od 19 godina. Sa druge strane, tek svaki četvrti Srbin mlađi je od 19 godina.

- Podaci nam govore da se moramo suočiti sa činjenicom demografskog starenja stanovništva. I Crna Gora i Vojvodina sa prosekom starosti od 37 godina, prekoračile su prag od 30 godina, koji se smatra početkom starenja nacije - kaže mr Spasić dodajući da je ova konstatacija od krucijalnog ekonomskog značaja kada se ima u vidu dugoročno planiranje zdravstva, socijalnih službi, obrazovnog sistema. I ako se ovako nastavi, umesto škola i obdaništa, zidaćemo staračke domove. Uostalom, početak kraja jedne nacije nastupa onda kada stanovništvo iznad 65 godina bude dva i po puta brojnije od ostalog stanovništva.

Povrh svega Srbija je u proteklom veku u ratovima izgubila više od četiri miliona ljudskih života. A stručnjaci i borci protiv abortusa izračunali su da su čedomorstvom od Drugog svetskog rata naovamo -ubijene tri Srbije-. Početkom devedesetih godina srpsku javnost užasnula je ispovest dr Stojana Adaševića koji je 38 godina radio u KBC -Dedinje-. Dr Adašević je izjavio da je u toku svoje ginekološko-akušerske karijere koja je trajala 26 godina -ubio čitav jedan grad veličine Smedereva.

- Uradio sam oko 50.000 abortusa i svestan sam da sam tako ubio čitav grad. Prekinuo sam onda kada sam uradio jedan zahvat i kada sam video živo i formirano dete. To me je užasnulo i počeo sam da shvatam da u stvari ubijam decu - rekao je dr Adašević. Primeri iz njegove lekarske karijere su sablasni. Recimo, dešavalo se da se u istoj bolnici, na jednom spratu lekari bore da očuvaju trudnoću žene u petom mesecu trudnoće, a da kod druge žene rade abortus u istom mesecu. Dr Adašević kaže da otuda i ne čudi podatak što su po sterilitetu Srpkinje prve žene u Evropi i gotovo jedna trećina žena ima problema sa rađanjem dece.

- Narodski rečeno, od abortusa se materica izgrebe. O tome se kod nas ne govori mnogo iz raznoraznih razloga,napominje dr Adašević. A podaci su frapantni. Zvanično pretprošle godine u Srbiji je urađeno oko 198.000 abortusa. Za 20 godina urađeno je više od dva miliona abortusa. Ni taj broj nije konačan jer abortusi u privatnim klinikama se ne vode u zvaničnim statistikama.

Pored Rusije, Kine i Srbija ima najliberalniji zakon kada je u pitanju abortus. Ali i tu smo izuzetak. Samo u Srbiji devojčica sa 16 godina može da se opredeli za abortus bez saglasnosti roditelja.
U kojoj meri je -bela kuga- načinila demografsku pošast u Srbiji ponajbolje se vidi na primeru srpskog sela. - Mi često u šumadijskim selima imamo dvadesetak sahrana, a nijedno krštenje - govorio je Njegovo preosveštenstvo episkop šumadijski akademik Sava (Vuković), jedan od najvećih boraca za poboljšanje nataliteta u Srbiji.

Prema mr Spasić izumiranje sela je ključni problem demografske krize u Srbiji. - Sela se prazne, ognjišta gase. Jezikom statistike rekli bismo da od 100 odsto sela, već ne postoji 72 odsto ili u više od dve trećine sela ugašena su ognjišta - i napominje da u istočnoj Srbiji ima sela gde je prosečna starost preko 60 godina. Postoje sela u kojima se i decenijama nije zaljuljala kolevka, niti čuo plač bebe. Primera radi, 1996. godine zatvorene su škole u selima Gornji i Donji Gajtan, Tularima kod Medveđe...

U selu Kosančić kod Bojnika bilo je do pre dvadesetak godina oko hiljadu učenika, a sada stotinak. U selu Miljajici školu pohađaju svega dvoje učenika.U albanskim selima imaju drugih problema. Kako da prošire učionice. To je stvarnost - kaže mr Spasić.
Sve u svemu, problem -bele kuge- odavno je zakucao na srpska vrata. A kako stoje stvari, odlaganje da se uhvatimo u koštac sa -belom kugom- opet će koštati nas - kao narod i kao državu.

Problem -bele kuge- ne rešava se samo poboljšanjem životnog standarda. Potrebni su značajniji i suštinskiji zahvati da bi roditeljstvo, a pre svega materinstvo ponovo zadobilo značajno mesto na lestvici životnih vrednosti. Potrebno je lečiti savremenu, a u stvari najstariju ljudsku bolest, a to je egoizam- kaže Njegovo preosveštenstvo episkop Sava. Prema njegovim rečima, vrlo često roditelji se ne odlučuju na rađanje iz čisto sebičnih razloga, ne želeći da poremete svoj konformizam. Rađanje i podizanje dece predstavlja žrtvu, na koju je savremeni čovek sve manje spreman.

- Još jedan značajan momenat na koji država treba da obrati pažnju bio bi pokušaj da se stvore uslovi za uravnoteženje težnji savremene žene za karijerom i materinstvom. Potpuno je neprihvatljivo i za društvo pogubno ukoliko žena treba neprestano da bira između ova dva puta, a da je pri tom materinstvo daleko ispod uspeha u poslu na društvenoj lestvici vrednosti.
Sve više mladih i usamljenih žena utehu traži u lepim i šarenim TV serijama, u kojima je akcenat žene dat isključivo na objektu fizičkog zadovoljavanja. Svaki nesrećni Srbin zna ko nas je u kom ratu prevario, gde smo pravili istorijske greške, niko nas ne voli. Otadžbinu vode ili ratni ili antiratni profiteri. Misle da su velike sile krive što Srbiju uzduž i popreko ne deli moderan auto put.

Ljudi umiru od karijesa, ebola se zapatila u javnom saobraćaju i svako bi prodao rođenu majku za nešto više od 50 evra. Ne postoje osećanja pripadnosti oko zastave, grba i himne. Srećom da Broz nije ukinuo i crkvu, verovatno da bi se sada raspisivao referendum o potrebi iste. Patrijarh Pavle bi bio verovatno nepoželjan zato što nema dva metra. Srbi se i dalje dele na partizane, četnike, žute, plave, crvene, zelene dok -beli prišt- otkida narod.

Koliko sama majka Srbija stimuliše ovaj problem, govori nam i podatak da se u našoj otadžbini i dalje plaća porez na pelene, vakcine i ostalu neophodnu bebi opremu!
Neki su to uzimali i kao političke adute u predizbornoj kampanji, ipak žalosno je što naša država nije u stanju da fizički a ni sistemski izađe u koštac sa ovim problemom.

Izvor: Voda Magazin