Pregleda (3)

Britanski nacionalni arhiv objavio više od hiljadu stranica do sada tajnih dokumenta o neidentifikovanim letećim objektima (NLO).

To je prvi deo od mnoštva izveštaja o NLO koji će postepeno biti objavljivani narednih godina. Ova serija odnosi se na pojave NLO na britanskom nebu tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Nacionalni arhiv sada objavljuje ova dokumenta zbog rastućih zahteva baziranih na pravu na slobodu informacija, kojima se traži uvid u  vladine izveštaje o NLO.

Dejvid Klark (David Clark), ekspert za NLO, koji je sarađivao sa Nacionalnim arhivom na objavljivanju ovih izveštaja, naveo je da među izveštajima ima nekoliko neobjašnjivih slučajeva o kojima su izvestili "kredibilni" ljudi - piloti ili kontroliri leta sa dugogodišnjim iskustvom.

Mnoga od ovih imena kodirana su ili izbrisana kako bi se sačuvala privatnost onih koji su podnosili izveštaje. Takođe, svi dosijei su dobro pregledani pre objavljivanja kako bi se izbeglo moguće ugrožavanje nacionalne bezbednosti.

Zvaničnici Ministarstva odbrane naveli su da su fajlove sa izveštajima o NLO jedino pregledali kako bi potvrdili da nijedan neprijateljski avion nije ilegalno ušao u britanski vazdušni prostor, što je bilo naročito važno tokom Hladnog rata.

Isti zvaničnici naglasili su da se, posle uvida u ove izveštaje odmah pošto su stizali, ako je mogućnost neprijateljskog napada bila isključena, nisu uopšte više bavili razrešavanjem misterija sa NLO.

Glavni astronom Vatikana: Vanzemaljci bi mogli da postoje

Vanzemaljci bi mogli da postoje, a verovanje u izvanzemaljski život ne protivreči veri u boga, izjavio je glavni astronom Vatikana Hose Gabrijel Funes.

Veličina vasione, sa stotinama milijardi galaksija i trilionima zvezda, znači da bi mogli da postoje drugi oblici života izvan zemlje, uključujući i inteligentne, ocenio je jezuitski sveštenik Funes, koji rukovodi vatikanskom opservatorijom.

"Kako možemo da isključimo mogućnost da se život razvio i negde drugde", rekao je Funes za vatikanski dnevnik "Oservatore romano" (L' Ošervatore Romano), u intervjuu naslovljenom "Vanzemaljac - moj brat".

"Kao što postoji mnoštvo stvorenja na zemlji, mogla bi da postoje i druga bića, pa i inteligentna, koja je stvorio bog. To ne protivreči našoj veri, jer mi ne možemo da postavljamo granice božjoj slobodi stvaranja", rekao je jezuitski sveštenik.

"I kao što zemaljska bića smatramo našom braćom i sestrama, zašto ne bismo govorili i o 'izvanzemaljskom bratu'? To bi i dalje bio deo kreacije", dodao je on.

U intervjuu objavljenom na celoj strani, Funes je izneo svoje viđenje odnosa Rimokatoličke crkve i nauke kao i teološke implikacije eventualnog postojanja života u svemiru.

On je ocenio da Isus Hrist nije posetio vanzemaljce, pošto je njegova "inkarnacija bila jedinstven i neponovljiv događaj", ali je izrazio uverenje da su i te druge inteligencije "imale, na neki način, priliku da osete blagodeti božje milosti".

Funes je izjavio da nauka, u prvom redu astronomija, nije kontradiktorna religiji, čime se dotakao teme kojom se često bavi papa Benedikt 16, koji je ispitivanje odnosa vere i razuma učinio jednim od ključnih aspekata svog papskog mandata.

Prema rečima Funesa, Sveto pismo "nije naučna knjiga" i potraga za naučnim činjenicama o univerzumu i njegovom poreklu ne baca sumnju na božju ulogu u njegovom stvaranju.

Kao primer, Funes je naveo da veruje da je Teorija velikog praska "najrazumnije" objašnjenje nastanka univerzuma, ali da i pored toga veruje da je bog stvorio univerzum i da ljudi "nisu rezultat slučaja".

On je pozvao crkvu i naučnu zajednicu da ostave za sobom podele koje su nastale pre gotovo 400 godina, od kada se progon Galilea Galileija smatra primerom neprijateljstva crkve prema nauci.

"Taj incident je stvorio rane. Crkva je na neki način priznala svoje greške. Možda je mogla da to učini i bolje, ali je sad vreme za zacelimo te rane kroz dijalog i saradnju", rekao je Funes.

Vatikansku opservatoriju osnovao je 1891. godine papa Lav 13 i ona se nalazi u Kastel Gandolfu, gde je i papina letnja rezidencija.

Astronomi te opservatorije, poznate po vrlo uspešnim projektima i jednoj od najboljih svetskih kolekcija meteorita, istraživanja sprovode i u opservatoriji pri Univerzitetu Arizona, u Tusonu.

Izvor: Studio B