Pregleda (12)

Prema studiji britanske nevladine organizacije New Economics Foundation stanovnici ostrva Vanuatu u Južnom Pacifiku su u svetskom poređenju najsrećniji narod na svetu. Recept za patent ne postoji, ali postoji nekoliko načina da nađete svoju sreću u svakodnevnom životu. O umetnosti uživanja u životu govori bečki psiholog Julia Umek.

Umetnost dobrog življenja, francusko „savoire vivre", bi mogla da vam bude moto, da se na osnovu malih stvari u životu jednostavno osećate srećno - barem jednom dnevno. Za nekoga je to put do nesputanog uživanja života, neko drugi bi bio već srećniji zbog opuštenijeg postupanja sa životnim zahtevima i komplikacijama koje život nosi sa sobom.

Na pravom je putu i onaj ko uspe da sopstveni život ličnije tako uredi da može više da radi ono što voli da radi. Ko uprkos stalnim izazovima uspe da nađe životni stil koji ga čini srećnim, taj će naći i ulicu sreće u životu.

"Pravi životni umetnici su već srećni kada nisu nesrećni"

Srećnim se osećaju i takozvani umetnici preživljavanja koji vladaju posebnim oblikom životne umetnosti. Oni mogu savršeno da improvizuju, posebno tamo, gde su sami proizveli haos. Tako mogu suvereno da vladaju teškim i kritičnim životnim situacijama.
Bečki psiholog Julia Umek nudi pet saveta za malu sreću u svakodnevnom životu.

1. Nemojte se zapetljati u sitnicama

„Pravi životni umetnici su već srećni kada nisu nesrećni", rekao je jedan francuski dramski pisac. Idite velikodušno kroz život. Ništa vam ne vredi da se mnogo sekirate oko sitnica. Mnoge stvari se same od sebe srede, a kada ovo shvatite, enormno ćete olakšati sebi život.

2. Odvojite vreme za bitne ljude

„Za svet si ti neko, ali za nekoga si ti svet", rekao je austrijski liričar, prevodilac i esejista Erih Frid. Odvojite vreme za ljude koji su za vas važni. Sastavite spisak u kom ćete hijerarhijski zabeležiti za šta obavezno treba da odvojite vreme. Tu možete odmah kao prvo da navedete decu, i to ne samo vašu, nego decu uopšte, jer je deci za zdravu psihu potrebna pažnja, priznanje i ljubav.

3. Odvojite vreme za „nevažne" stvari

„Nije malo vremena koje imamo, nego je puno vremena koje ne koristimo", rekao je rimski filozof i državnik Lucije Anej Seneka. Češće radite stvari koje radite rado, koje su vama, samo vama važne. To je za nekoga čitanje knjige, za drugoga kreiranje nečega. Da jednostavno sednete na klupu i da gledate u zvezde ili da posmatrate oblake ili da idete u prirodu i da osetite sunce ili da se radujete toplom čaju kad je sneg ili vetar ili da zastanete na mostu i da gledate vodu koja teče. Važno je da su to one stvari koje vam pružaju osećaj „male sreće". Mnogi se na kraju života kaju što nisu odvojili dovoljno vremena za te „nevažne" stvari.

4. Na miru jedite

Počnite sa tim da nijedan od obroka ne gutate užurbano i bez razmišljanja, nego jedite uz izvesnu zahvalnost za sve što je tu. Svako jelo pretvorite u slavlje, vaš način jela usmerite prema vremenu koje možete da odvojite za to, a ne obrnuto. Možda ćete uspeti da uvidite kako ćete se dobro osećati kada na primer malu porciju jedete na miru i sa uživanjem, umesto uobičajenog obroka u žurbi i odsutno.

5. Napravite mesto za radovanje životu

Počnite vaš dan sa mišlju da je to poklon koji se nikada neće ponovo vratiti. Rimski car Marko Aurelije je govorio „Sreća tvog života zavisi od strukture tvojih misli". Svakodnevno odvojite nekoliko minuta za vaše snove i misli. Stalno obraćajte pažnju na vaša osećanja i na to da se češće smejete ali i plačete.

Izvor: ComPress