Pregleda (9)

Za većinu ljudi, nikada nije bilo bolje živeti nego sada. Inovacije koje pokreću ekonomski progres – informaciona tehnologija, biotehnologija i nanotehnologija – mogu poboljšati životni standard u razvijenom svetu i zemljama u razvoju. Postajemo sastavni deo sajber prostora koji može da poveže svakoga, bilo gde sa svim svetskim informacijama i kulturom – kao i sa svakom drugom osobom na planeti.
Tehnologije 21. veka ponudiće, sa stanovišta životne sredine, benigni životni stil i resurse kojima bi se olakšale patnje i povećali izgledi za život dve milijarde najsiromašnijih ljudi na svetu. Štaviše, najveća pretnja 1960-ih i 1970-ih – nuklearno uništenje – smanjena je. Međutim, ova pretnja bi mogla da se vrati, ukoliko ponovo dođe do spora između novih supersila. A postoje i drugi rizici koji proizlaze iz većeg kolektivnog uticaja čovečanstva na planetu i sve veće moći pojedinaca.

Ubrzo nakon Drugog svetskog rata, fizičari sa Univerziteta u Čikagu osnovali su žurnal nazvan „Bilten atomskih naučnika“ kako bi promovisali kontrolu naoružanja. Logo na naslovnoj strani biltena je sat na kojem udaljenost kazaljki od ponoći ukazuje na urednički stav o opasnosti situacije u svetu. Svakih nekoliko godina, promeni se položaj kazaljke koja pokazuje minute, bilo napred ili nazad. Najbliže ponoći bila je 1962. godina tokom kubanske raketne krize.
Kada se završio Hladni rat, sat na „Biltenu“ je vraćen na 17 minuta do ponoći. Ali, sat se ponovo prikrada napred. Suočeni smo sa širenjem nuklearnog naoružanja (od strane recimo Severne Koreje i Irana). Teroristi u stilu Al Kaide mogli bi detonirati nuklearno oružje u centru grada, ubijajući desetine hiljada ljudi.

Čak i ukoliko se nuklearna prijetnja obuzda, 21. vek bi nas mogao suočiti sa ozbiljnim novim globalnim opasnostima. Klimatske promene se pojavljuju kao primarni dugoročni izazov ovog veka, sa aspekta životne sredine. Ljudske aktivnosti – sagorevanje fosilnih goriva – već su povećale koncentraciju karbondioksida na najveći nivo u poslednjih 500 000 godina, a svake godine raste za oko 0,5 odsto. Veće uznemirenje izazivaju predviđanja da će ugalj, nafta i gas snabdevati većinu rastućih svetskih energetskih potreba u predstojećim decenijama. Ukoliko se to nastavi, koncentracija CO2 će do 2050. porasti na dvostruko veći nivo u odnosu na period pre industrijalizacije, i na trostruko veći do kraja veka.

Svet troši skoro 7 biliona dolara godišnje na energiju i njenu infrastrukturu, a ipak naši sadašnji istraživački i razvojni napori nisu dorasli izazovu klimatskih promena. Ne postoji jedno rešenje, ali neke mere, poput bolje izolacije bile bi ušteda pre nego trošak.
Napori da se uštedi energija, skladištenje i stvaranje „čistih“ ili niskokarbonskih metoda zaslužuje prioritet i posvećenost kakav su imale vlade prema Projektu Menhetn (kojim je stvorena atomska bomba) ili Apolo misiji na Mesec.

Najveći prioritet treba da budu koordinisani napori Evrope, Sjedinjenih Država i ostalih G-8 + 5 zemalja kako bi se izgradile pokazne fabrike za razvoj tehnologije za „hvatanje“ i skladištenje ugljenika (CCS). To je ključno, zato što bez obzira na tehničke prednosti solarne i ostalih obnovljivih izvora energije, zavisićemo od nafte i uglja u sledećih 40 godina. Ipak, ukoliko rastuća kriva godišnjih emisija ne bude mogla biti preokrenuta, koncentracija CO2 će neopozivo dostići krajnje preteći nivo.

Čovečanstvo se takođe mora suočiti sa ostalim globalnim „pretnjama bez neprijatelja“ koje su odvojene (ali ipak povezane) sa klimatskim promenama. Gubitak biološke raznolikosti je jedna od najozbiljnih pretnji te vrste. Stopa izumiranja vrsta je 1000 puta veća od normalne, i dalje raste. Bioraznolikost je ključna komponenta dobrobiti čoveka i ekonomskog rasta. Očigledno je da smo pogođeni ukoliko ribama preti izumiranje. Ono što je manje očigledno su biljke u kišnim šumama od čijeg genetskog koda bismo mogli imati koristi.

Pritisci na planetu naravno da zavise od našeg stila života. Svet neće moći da izdrži 6,5 milijardi ljudi ako svi oni žive kao današnji Amerikanci. Međutim, mogao bi ako napredni narodi usvoje vegetarijanske dijete, manje putuju i rade i komuniciraju virtuelno. Nove tehnologije će definisati naš životni stil i naše zahteve prema energetskim resursima i resursima životne sredine.

Ipak, naši problemi su pogoršani brzim rastom ljudske populacije, koja bi prema projekcijama mogla dostići osam ili čak devet milijardi do 2050. Ukoliko se rast nastavi posle 2050, stav o budućnosti većine ljudi mora biti sumoran. Međutim, danas postoji više od 60 zemalja u kojima je stopa nataliteta ispod nivoa zamene. Da je to tako u svim zemljama, globalna populacija bi počela da opada nakon 2050. – razvoj koji bi svakako bio benigne prirode.
Sav današnji razvoj – sajber, bio ili nano, stvoriće nove rizike od zloupotrebe. Američka nacionalna akademija nauka je upozorila bi „svega nekoliko pojedinaca sa specijalizovanim znanjem... moglo lako i jeftino proizvesti arsenal smrtonosnog biološkog oružja...Utvrđivanje sekvence ljudskog genoma i potpuno objašnjenje brojnih patogenih genoma... omogućavaju zloupotrebu nauke u cilju stvaranja novih agenata masovnog uništenja“.
Nije potrebna čak ni organizovana mreža, samo fanatik sa odlučnošću onih koji danas stvaraju kompjuterske viruse. Globalno selo će imati svoje seoske lude.

U našem sve povezanijem svetu, postoje novi rizici čije bi posledice mogle biti veoma raširene – a možda i globalne. Čak i sićušna mogućnost globalne katastrofe je neprihvatljiva. Ukoliko na rizike katastrofe primenimo iste oprezne analize zbog kojih kupujemo osiguranje – množeći verovatnoću sa posledicama – sigurno je da bi dali prioritet merama za smanjenje ove vrste ekstremnog rizika. Odluke koje donosimo i pojedinačno i kolektivno u doglednoj budućnosti odlučiće da li nauka 21. veka ima benigni ili katastrofalni ishod.

(Lord Ris je britanski kraljevski astronom, predsednik Kraljevskog društva, upravnik Triniti koledža Univerziteta Kembridž, i profesor kosmologije i astrofizike)

Piše: Martin Ris

Izvor: vijesti.cg.yu