Pregleda (10)

Devojčice sa zlatnim minđušicama na ušima, koje izgledaju „kao velike“ možemo da vidimo na svakom koraku. Da li je to moda, tradicija ili nešto treće?

Da li ste nekada razmišljali zašto neki roditelji probuše uši svojim devojčicama odmah po rođenju? Samo mali broj mama i tata čije ćerke nose minđuše, čine to iz religioznih razloga ili zbog tradicije.
Tako u Indiji ili Turskoj bušenje ušiju kod beba ili devojčica u prvim godinama života predstavlja sakrament, ritual inicijacije i uvođenja u novi život. Slični obredi postojali su, na primer, i kod naroda koji su pre nekoliko vekova boravili na teritoriji Rusije. U nekim nomadskim narodima babice buše uši novorođenčetu i na taj način ga štite od zlih duhova. Običaji starih naroda potvrđuju da je ušna resica povezana sa radom mozga i upravo stoga mnoga plemena dan-danas veštačkim putem izdužuju resicu, a nošenje minđuša upravo na tom mestu u velikoj meri bio je odraz eventualne stimulacije moždane aktivnosti.

Minđuše su baš lepe

Ali, danas su te, pa i mnoge druge tradicije zaboravljene, a većina roditelja, čije se ćerkice od detinjstva šepure sa minđušicama, objašnjavaju svoju odluku rečima: „Lepo je.“ Nešto ređe ćete čuti: „Ana ima probušene uši, Tamara nosi minđuše, pa zašto ne bi i naše dete?“
Dakle, roditelji prvenstveno razmišljaju o estetskoj strani ili se po inerciji priklanjaju većini, pri tom potpuno zaboravljajući na etički aspekt pitanja.
Da li mamama i tatama pada na pamet misao da ukrasivši naušnicama dete koje još nije u mogućnosti da izrazi svoj odnos prema tome, oni na najgori mogući način nameću svoje mišljenje i želju? Zamislite kako će se osećati devojčica koja ne želi da nosi minđuše kad poodraste, a kao „uspomenu“ ima brazdice (nekada se dešava da se na mestu bušenja kod osoba sa veoma osetljivom kožom obrazuje pravi ožiljak, ili još gore, da se za vreme igre minđuša nehotice zakači za garderobu i počne da „cepa“ uvo).

Ako razmišljate da baš ovih dana odvedete svoju devojčicu da joj probušite uši, razmislite o zdravstvenom aspektu tog čina. Radi se ne samo o elementarnoj higijeni i sterilnosti instrumenata za vreme intervencije bušenja (a to je, ipak, mini hiruška intervencija), već i o odgovarajućoj nezi tokom zaceljivanja rane.
Zdravlje deteta može da poremeti još jedna stvar koju roditelji, bake i deke često zaboravljaju. Naime, sredinom prošlog veka, svetlost dana je ugledala metoda aurikuloterapija (u bukvalnom prevodu „uhoigloterapija“ – jedna podvrsta reflekso-terapije, koja je nastala pre 300 godina pre naše ere). Francuski lekar Pol Nožije, ne znajući za drevne kineske izvore za drevnu akumpukturu, ponovo je „otkrio“ aurikuloterapiju. Tokom svojih istraživanja on je došao do zaključka da su pojedine tačke na uhu tesno povezane sa određenim delovima i organima iz čovekovog organizma. On je isticao neobičnu sličnost ušne školjke sa položajem ploda u majčinoj utrobi, kao i činjenicu da se čovekovo telo projektuje na ušnoj školjci, isto kao i u kori velikog mozga. Ovaj lekar je razradio topografiju tačaka i zona ušne školjke, koje su projekcije određenih delova tela: kičme, udova, unutrašnjih organa, čula, žlezda sa unutrašnjim lučenjem, itd.

Opasne tačke

U centru resice uha gde se obično pravi rupica i ubacuje minđuša, nalazi se takozvana tačka oka. Bez obzira što su aktivne tačke, na resici uha imaju veoma malu površinu, 1-2 mm2, postoji mogućnost da čovek koji ne vlada veštinom akupunkture pogodi baš njih i na taj način utiče na zdravlje uzrokujući potencijalno neke loše posledice. Uostalom, sam Nožije bio je kategorički protiv nošenja minđuša i više puta je ponavljao da lekari moraju da ustanu protiv toga. Reakcija organizma pri dugotrajnoj stimulaciji metala potpuno je nepredvidiva. Zlato i srebro su metali koji se odlikuju određenim hemijskim svojstvima (pa neka i nisu naročito aktivni). Tako se provlačenjem zlatne minđuše kroz „tačku oka“ može izazvati kako pozitivan, tako I negativan efekat. Koji od njih će se desiti u konkretnom slučaju ni jedan stručnjak neće moći da kaže sa sigurnošću. Ako ste primetili da je detetov vid oslabio neko vreme nakon stavljanja minđuša, nemojte to pripisivati isključivo naslednom faktoru, načinu života ili posebnim životnim uslovima.
Ali, takođe, ne treba sve probleme „svaliti“ ni na probušene uši. Najbolje je da se obratite specijalisti koji će odrediti uzroke. Do današnjeg dana nisu naučno usaglašeni stavovi o eventualnoj štetnosti bušenja ušiju, tako da odluka o tom koraku ostaje na vama. Ukoliko rešite da glavicu svoje devojčice ukrasite minđušama, neka svakako budu od zlata. Vodite računa i o tome da nije dovoljno imati samo neku predstavu da se „tačka oka“ nalazi u centru resice uva, već bi trebalo da saznate gde se ona tačno nalazi.

Stručno i pažljivo

Kako bi pravilno probušio uvo, stručnjak mora da zna tačno gde se ta tačka nalazi. Takve, na prvi pogled jednostavne sitnice, teško da zna medicinska sestra, kojoj se često obraćaju roditelji. U zlatarama i salonima lepote, gde se za ovu operaciju koriste specijalni „pištolji“, često ne poštuju ni osnovna pravila higijene i crtaju na resici „tačkicu“ hemijskom olovkom. Dakle, kome se obratiti? Odgovarajuća znanja o važnim zonama i tačkama uha imaju lekari – akupunkturolozi, koji mogu da odrede potrebnu tačku na resici ili da odmah probuše uši (naravno, vodeći računa pri tome o „opasnim“ akupunkturnim tačkama). To će pomoći da se u budućnosti izbegnu problemi sa zdravljem i otkloni bojazan. Zato, ako želite da detetu probušite uši i budete spokojni, naravno uz njegov pristanak, bilo bi poželjno da se prethodno konsultujete sa akumpunkturologom.

Izvor: Lisa