Pregleda (8)

U ovom našem vremenu svakojakih kriza, teško da se može naći neko imun na stres i depresiju, ali istraživanja stručnjaka pokazuju da ima i srećnih i vrlo srećnih ljudi, poput Danaca, na primer. Najveću zaslugu za sreću Danaca ima poverenje koje oni imaju među sobom, ali i poverenje koje gaje prema institucijama države i društva. Svi pokazatelji - od svetske baze podataka Univerziteta Erazmus iz Roterdama do rezultata istraživanja Univerziteta Mičigen (SAD) - kazuju da su 5,5 miliona stanovnika te skandinavske zemlje već 20 godina najsrećniji ljudi na svetu.

Ekonomisti navode da Danci spadaju među ljude koji najviše uživaju u blagostanju, jer se u ovoj zemlji odvajkada neguje tradicija jednakosti i pravične raspodele bogatstva a, iznad svega - poverenje! Poverenje koje Danci osećaju prema institucijama društva najbolje se konkretno ogleda na aktivnosti berze u Kopenhagenu. Ni Danska nije izbegla svetske ekonomske potrese, pa je njena berza ove godine zabeležila pad vrednosti od 37 procenata. Ona je, međutim, i dalje na vrhu berzi koje uspešno posluju u najrazvijenijim zemljama, a za, čak, 13 odsto je bolja od berze susedne Norveške, zemlje bogate naftom.

Ekonomista Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Nemica Justina Fišer, koja godinama proučava socijalne aspekte ekonomskog bogatstva, ističe da su Danci srećni zato što relatvno jednako učestvuju u raspodeli bogatstva koje zajednički stvaraju i zato što imaju poverenje jedni u druge. Fišer je takođe navela da su ekonomisti otkrili pozitivnu vezu između poverenja i privrednog rasta. "Ako nekom verujete prilikom tržišnih transakcija, imaćete manji trošak - neće vam bit potreban ugovor, pa će otpasti trošak za administratciju", ističe ona. Problem Danske je što malo ljudi u svetu znaju koliko i zašto su Danci srećni. Zato vlada troši 56 miliona evra godišnje na propagandu u želji da popravi sliku o svojoj zemlji. Danski diplomata Klaus Holm kaže da je taj projekat bio pripremljen pre nego što su danske novine 2005. godine objavile spornu karikaturu proroka Muhameda, posle čega je Danska postala meta žestoke kritike u islamskom svetu.

Prema njegovim rečima, većina ljudi u svetu povezuju Dansku s bajkama Hansa Kristijana Andersena i s pričom o maloj sireni i parkom Tivoli. "Ljudi, pri tom, ne vide nešto veoma važno - da je Danska nacija 'jedinstvenih vrednosti", kaže Holm. Prema njegovim rečima, Danci umeju da uživaju u malim stvarima, poput kupanja u suncem okupanom morskom zalivu, što se nekima može učiniti riskantnim, ili, pak, poput vožnje biciklom s decom u korpi napred, čak i po kiši... Ljudi jednostavno znaju da su svuda bezbedni, a to značajno doprinosi osećaju sreće, kaže Holm.

Kako su Danci postali narod sa tako velikim poverenjem, to nije sasvim jasno, ali neki stručnjaci smatraju da je to osobina koja se prenosi s kolena na koleno. Profesor Kristijan Bjornskov, sa Univerziteta u Arhusu, smatra da osećaj poverenja vodi poreklo još iz prastarih vrednosnih normi Vikinga. "To se lepo vidi iz činjenice da su Skandinavci, koji su emigrirali u SAD u 19. veku, danas uglavnom ljudi koji imaju najviše poverenja u državu". kaže Bjornskov. On navodi da je poverenje Danaca veoma jasno povezano s napretkom nacionalne privrede i njenom dobrom pozicijom na svetskom tržištu. "To znači da u Danskoj pravosudni sistem veoma dobro funkcioniše, da je prosvetni sistem mnogo bolji nego u drugim zemljama... Poverenje, dakle, zaista doprinosi osećaju sreće, ali i boljem uspehu na privrednom planu", kaže Bjornskov.

Ilijana Rupić

Izvor: Privredni pregled