Jevanđelje na platnu

Posle svih ručnih radova koje je u svom životu radila, Ljiljana Koković je poslednjih desetak godina zaokupljena vezom po motivima iz jevanđelja.

Još dok je išla u osnovnu školu koju je pohađala u Belom Manastiru, Ljiljana Koković je sve svoje slobodno vreme posvećivala ručnim radovima. Pedantno i lako umela je da ishekla i izradi beli i puni vez, rišelje, a naročito je bila vična poentlasu. Jedino se u pletenje nije upuštala, jer je njena mama u tome bila savršena i mislila je da nikada neće uspeti da je dostigne. Ali, kada je, posetivši manastir Kalenić, ugledala kamenu plastiku kojom je ukrašen, svi ti rukoradi odjednom su pali u drugi plan. Od tog trenutka želela je da veze samo motive iz jevanđelja.

Opčinjena kamenim vezom

– Pre nego što sam se preselila u Beograd gde i sada živim, udala sam se i dvadeset pet godina provela u Prijepolju. Jednom prilikom moja koleginica iz nekadašnje Službe društvenog knjigovodstva, gde sam radila kao ekonomista, pozvala me je da pođem sa njom u obilazak okolnih manastira koji je organizovalo Kolo srpskih sestara, čiji je bila član. Obišli smo Studenicu, Žiču, Ljubostinju, ali kad smo prilazili Kaleniću, ostala sam opčinjena. Sav je bio u kamenoj čipki i dekorativnoj arhitekturi. Rozete, ulazna vrata, pod. Odmah sam pomislila da svu lepotu tih prepleta mogu da prenesem na platno imajući na umu bod kojim je ukrašen devojački pojas moje bake, star sigurno više od sto godina. I pored silnih selidbi koje je preživeo, ostao je sačuvan i igrom slučaja dospeo baš u moje ruke. Taj pojas je rađen vrlo sitnim pletivezom. To je jednostavan bod, ali veoma impresivan. Saznala sam da svaki kraj ima različit naziv za tu vrstu boda, ali je najpoznatiji kao sindžirac i lančanac.

Čvrsto rešena da motive jevanđelja prenese na platno, Ljiljana je krenula u potragu za grafičkim prikazima tih detalja. Našla ih je u knjigama posvećenim primenjenoj umetnosti. Jedna ljubazna bibliotekarka joj je uvek izlazila u susret i dozvoljavala joj da odnese na fotokopiranje odabrane detalje. Po njima je pravila šemu prilagođenu dimenzijama platna. Sve linije je preko indiga prenosila na njega i tek onda počinjala da veze. Nekad do kasno u noć. Često je majka ili suprug zateknu kako, nagnuta nad platno, zadrema.

Spoj duhovnosti i književnosti

Pletivez na bakinom devojačkom pojasu
Već deset godina sam potpuno zaokupljena ovim motivima, jer sam pronašla spoj naše duhovnosti i srednjovekovne književnosti, što smo, kako mi se čini, prilično zanemarili. Izgubili smo se u tuđim kulturama, japanskoj, kineskoj, italijanskoj, grčkoj i drugim, a našu ne znamo da cenimo. Obradujem se kad neko ume bar da nasluti te vrednosti. Svako ko je video ove motive, oduševio se i zapitao odakle su, šta predstavljaju.

Ljiljana ima dosta započetih radova: zavesica, slika, jastučića, stolnjaka i nadstolnjaka, monograma... Kad hoće da se odmori, ostavi jedan i uzme drugi. Nedavno je u kumaničkom jevanđelju pronašla pletenicu koja sadrži devet vrlo sličnih, a ipak različitih motiva i namerava da ih izveze. Sve je spremno da počne. Nabavila je, čak, i knjigu simbola s objašnjenjem šta znače geometrijski oblici kao što su krug, kocka i drugi koji se upravo ovde susreću.

Belo na belom

Srećom, vid joj je dobar što joj i te kako znači, s obzirom na kombinacije boja koje pravi.

– Često na beloj podlozi vezem belim koncem. Belo, pa još na belom, to je vrhunac elegancije. Ne opterećuje i sasvim je prilagodljivo bilo kojem prostoru. Volim i boju starog zlata, jer daje osećaj patine i starine. Ali, zastupljene su i druge boje, naročito kad radim inicijale.

Sve što je dosad uradila, Ljiljana je uglavnom poklanjala nekom zgodom dragim osobama koje cene vez. Puno stvari je otišlo u inostranstvo, Australiju, Ameriku. U javnosti se prvi put predstavila 2005. godine samostalnom izložbom u jednoj privatnoj galeriji u Beogradu, a posle toga izlagala je i na Sajmu tekstila i Etno-sajmu u decembru 2006. godine. Poslala je šest svojih minijatura i na konkurs koji je održan u avgustu prošle godine u Muzeju u Prijepolju na izložbu različitih rukotvorina gde je dobila drugu nagradu.

– To priznanje bilo mi je potvrda da još neko prepoznaje vrednost onoga što radim i podstaklo me na razmišljanje o zaštiti autorskog prava, jer dosad nisam videla da iko stvara nešto slično.

Dana Stanković

Izvor: Politika