Komentara (3)    Pregleda (8)

U siromašnim društvima polne razlike su manje, jer su muškarci pod većim stresom

Do 16. veka žena nije smela držati četkicu u ruci ako je ispred nje bilo golo telo. Bilo joj je zabranjeno da slika. Sve do kraja 19. veka nije imala pravo glasa. Do 60-ih godina prošloga veka većina žena radila je u kući. Dok je kuvala ručak, za suknju su ju držala deca, a kad bi suprug došao kući, ona bi marljivo poslužila ručak i ćutala, da ga ne uznemiruje.

Danas žene ne nose više suknje, smeju slikati, smeju glasati na izborima, rade u kancelarijama iako ih deca vrlo često i dalje vuku za rukav dok uveče pripremaju ručak za sutra. Uz poneku činjenicu, sve su ovo, više-manje, stereotipi u kojima smo odrastali naročito mi žene) zbog čega je feminizam neizbežna stepenica odrastanja svake iole buntovne tinejdžerke.

Jaz se produbljuje

No borba protiv muškaraca nije nas odvela daleko. Kao što ni njihovo “dopuštenje” da uđemo u muški svet, ravnopravno radimo, zarađujemo i odgajamo decu nije naročito urodila plodom. Tužno, ali istinito: umesto da nas jednakost spoji, ona nas je razdvojila. Svet je danas više nego ikad podeljen na dve polutke - mušku i žensku, a granica je prilično jasna. Tamo gde prestaje tradicionalno društvo, a počinje liberalizam, počinje i jaz između muškaraca i žena.

I to u psihološkim osobinama koje određuju pol. Mislili smo da je u pitanju predrasuda, ali nije: žene su u proseku i dalje spremnije na saradnju, brižnije su, opreznije i emocionalno odgovornije. Muškarci su skloniji takmičenju, dokazivanju, neodgovorni su i emocionalno pomalo “zaostali”. Očito je, polne razlike definisane su još u ranom detinjstvu i zapravo nikada ne nestaju.

No, ono što čudi današnje psihologe jest poreklo tih razlika. Evolucijski psiholozi smatraju da smo te polne osobine nasledili od naših predaka - muškaraca koji su bili lovci i žena koje su bile skupljačice plodova. S druge strane, društveni psiholozi kažu da su naše spolne osobine uslovljavale tradicionalne društvene uloge i da će polne razlike nestati kako žene budu sve više vremena provodile na poslu, a manje brinući o deci.

Psiholog sa Sveučilišta Bradley u Illinoisu i direktor International Sexuality Description Projecta, David P. Schmitt, ispitao je uz pomoć saradnika iz celoga sveta čak 40 hiljada muškaraca i žena kako bi saznao koji je od ova dva psihološka tabora u pravu. U nedavno objavljenom istraživanju, Schmitt je došao do iznenađujućeg otkrića: evolucijski psiholozi nisu u pravu jer osobine ličnosti muškaraca i žena variraju među kulturama. Nisu u pravu ni društveni psiholozi jer te razlike idu u krivom smeru.

U Indiji ili Zimbabveu muškarci i žene, suprotno očekivanjima, manje upadaju u stereotipne uloge i bolje se razumeju. Drugim rečima, muškarac iz Indije i njegova supruga koja ne radi mnogo su više ljudi koji se razumeju i vole, a mnogo manje Mars i Venera na suprotstavljenim stranama, nego par iz Danske, Francuske.

Najveće promene u osobinama ličnosti, zanimljivo, dogodile su se muškarcima. Oni u siromašnijim zemljama ili pak društvima koja se tradicionalno bave poljoprivredom postali su oprezniji i teskobniji, manje skloni dokazivanju i zapravo prilično nezainteresirani za takmičenje. Muškarci u Evropi i Americi uglavnom su ostali isti. Doktor Schmitt i njegovi saradnici uvereni su kako su muškarci postali mekši zbog težih životnih uslova. Zna se, naime, da stres iz okoline najviše i najčešće pogađa jači pol.

“U društvima u kojima je život pojedinca ugrožen zbog loših zdravstvenih uslova, gde tek malen broj ljudi ima priliku za obrazovanje i u kojima ljudi nemaju dovoljno novca, razvoj nasleđenih osobina ličnosti je ograničen.

Ljubav ne ide kroz želudac

U takvim je društvima verovatnije da će jedna osoba zapravo po osobinama nalikovati svim drugim članovima zajednice. U tradicionalnim društvima i slabije razvijenim zemljama prosečan muškarac je zapravo nalik prosečnoj ženi, ne toliko u kontekstu društvene uloge, koliko u osnovnim osobinama njegova karatera - da oseća i misli”, kaže Schmitt. Zapadna društva sasvim su sigurno naprednija, sigurnija i bolja za život, no želimo li muško/žensko razumevanje, trebali bismo se uputiti tamo gde nismo sigurni hoćemo li imati što večerati. Ljubav, čini se, ipak ne ide kroz želudac.

Vrhunac seksualne moći u 30-ima

U sklopu svog projekta istraživanja seksualnosti, David P. Schmitt takođe je potvrdio i kontroverznu tezu Alfreda Kinseyja kako žene vrhunac seksualnosti dožive u ranim 30-ima, za razliku od muškaraca koji ga doživljavaju oko 18. godine života. Schmitt tvrdi da su žene seksualno najaktivnije između 30. i 35. godine, te da je to ujedno period kada su najsklonije varanju svojih stalnih partnera. Razlog? Nakon 35. godine ženi se smanjuje plodnost, a povećava rizik da rodi bolesno dete. Iako je sve više žena koje i posle 35. rađaju zdravu decu, čini se da evolucija žene tera na veću seksualnu aktivnost kako ne bi “propustile voz”. Kod nekih žena će se to manifestirati pojačanim libidom, a kod žena koje su same neumornom potragom za “onim pravim”.

Piše: Tanja Tolić

Izvor: jutarnji.hr