Genetika i stvaranje superljudi ili poludivljaka

S kakvim znanjima će forenzičari budućnosti morati da budu naoružani i s kakvim tehnologijama će morati da raspolaže sudska medicina kada genski inženjering bude uticao na svakodnevni život svakog čoveka, a na što za obdukcije im budu donosili – klonirane ljude? Na ovo pitanje danas niko ne može da odgovori, sudeći po zastrašujućim dilemama koje nosi genski inženjering, ali može samo da se nasluti iz teksta najpoznatijeg srpskog sudskog lekara prof. dr Miloša Tasića, direktora Instituta za sudsku medicinu Kliničkog centra Novi Sad i člana Američke akademije za forenzične nauke (AAFS), koji je nedavno objavio zajedno sa dr Radenkom Vukovićem, profesorom sudske medicine na novosadskom Medicinskom fakultetu i pravne medicine na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

Ovi eksperti u samoj završnici kapitalnog dela "Sudska medicina", čiji je autor dr Miloš Tasić sa saradnicima i u kojem se iznose stara proverena znanja forenzičara, sticana dugom istorijom discipline, i nova znanja i tehnologije nastale u savremenom razvoju nauke – kao šlag na tortu, daju sudsko-medicinske aspekte kloniranja i genskog inženjeringa, uz uvodnu tvrdnju da je "sasvim izvesno da je na pomolu kloniranje ljudskog bića".

Ispravljaće se genske greške još nerođenih?

Tehnologija dobijanja genski identičnih ćelija – klonova iz jedne ćelije – u molekularnoj biologiji nije nepoznata stvar. Već danas se matične ćelije izdvojene iz koštane srži, fetusa, pupčane vrpce i drugih organa primenjuju u lečenju nekih bolesti, a terapije koštaju i do 100.000 dolara. Međutim, prema nekim podacima, sve više ljudi i u Americi u Evropi umire zbog pogrešnih terapija tim ćelijama. Poznavaoci tvrde da i naši ljudi često odlaze u Veliku Britaniju, Nemačku, Ukrajinu, Rusiju, Kinu i neke druge zemlje na terapiju matičnim ćelijama.

Profesori Tasić i Vuković u svom članku u "Sudskoj medicini" ističu da već sad mogućnost oblikovanja gena ima ogroman uticaj na život čoveka i živu materiju uopšte. Teško će biti zamisliti bilo kakve procese u živoj materiji, a da se na njih ne može uticati genskim inženjeringom.

– Prednosti ovakvih intervencija biće ogromne. Biće omogućena jeftina proizvodnja farmakoterapijskih supstanci kao što su lekovi, preskupi hormoni rasta i sl. Ovakve poslove obavljali bi mikroorganizmi u čiji genom bi bili ubačeni ljudski ili neki drugi geni. Ispravljaće se i genske greške rođenih i onih još nerođenih, postojaće mogućnost da se bira potomstvo po polu, boji kose, boji očiju, telesnoj visini i šta sve ne – iznose u svom članku novosadski sudski lekari.

Genski inženjering, kako upozoravaju Tasić i Vuković, može doneti i zlo, "jer se dostignuća molekularne biologije u biološkom svetu po svojoj snazi mogu uporediti sa spoznajom nuklearne energije u atomskoj fizici". Oni kažu da se može pretpostaviti, na primer, stvaranje mikroorganizama koji su otporni na sve poznate lekove, koji svojim otrovima blokiraju ćelijsko disanje, razaraju odbrambeni sistem organizma, izazivaju maligne bolesti itd. Kao ružan san, kako su napisali ti novosadski forenzičari, pojavljuje se mogućnost kloniranja ljudskih bića od kojih bi se uzimali vitalni organi za transplantaciju starim a bogatim ljudima, ili stvaranje živih bića koja bi imala ljudski oblik, bila poslušna, imala ogromnu snagu i nizak koeficijent inteligencije, dakle, bića koja bi obavljala opasne poslove kao što je rad u rudnicima urana.

Genska umesto lične karte?

– Kupovina genskih vrednosti za potomstvo biće privilegija bogatih. Dugoročno, ovakve kupovine povećaće razlike među ljudima. Potomci s "kupljenim genskim vrednostima" u međusobnom sparivanju obezbediće kontinuitet "supervrednosti". Ovo praktično znači da čovek genskim inženjeringom može preuzeti kontrolu nad sopstvenom evolucijom. I ne samo to, inženjering ljudskog genoma može biti moćan mač koji će rascepiti ljudski rod na superljude i one prosečne, koji će u odnosu na superljude izgledati kao poludivljaci – iznose Tasić i Vuković.

Ovi profesori ističu da se iz genoma pojedinca mogu pročitati njegova posebna svojstva kao što su sklonosti ka malignim bolestima, šizofreniji, samoubistvu, narkomaniji, alkoholizmu. Postojaće, kako kažu, tehničke mogućnosti za izradu genske kartice svakog pojedinca s grafičkim ili nekim drugim prikazom.

– Da li će struktura genoma, odnosno genska kartica, biti vrednost koja će određivati zaposlenje, visinu zdravstvenog osiguranja ili osiguranja života? Da li će se od potencijalnog bračnog druga pre stupanja u bračnu zajednicu tražiti na uvid ne lična već genska karta? – postavljaju pitanja naši autori.

Oni tvrde i da apsolutna zaštita strukture genoma pojedinca praktično neće biti moguća jer već danas postoje realne mogućnosti kompletne analize ljudskog genoma samo na osnovu jedne ćelije koja sadrži ćelijsko jedro, a koju ostavljamo na opušku cigarete, poštanskoj markici, žvakaćoj gumi i gde sve ne.

"Igra genima" matematički daje beskrajno mnogo kombinacija. Da li će u ovoj igri biti pobednika i pobeđenih?

– Genski inženjering jeste proizvod ljudskog uma, a da li će um biti u moći da spreči igru bez granica ili će posrnuti i postati pretnja samom sebi? Iskustva pokazuju da kontrole uma često nije bilo. Ostaje vera da će njegove kontrole biti, da će ona ići u smeru zaštite civilizacijskih vrednosti i da će igra bez granica genima ipak imati etičke, socijalne i pravne okvire dostojne najnaprednijih civilizacija – zaključuju profesori Miloš Tasić i Radenko Vuković.

Izvor: Građanski List