Dileme povodom vakcine protiv svinjskog gripa

Kada se govori o vakcini protiv svinjskog gripa, puno je oprečnih mišljenja i još više spekulacija. Ovde ćemo izneti neke odgovore na pitanja povodom vakcine.

Nije li vakcina iz 2009. previše nova da bi bila efikasna kao sredstvo za borbu protiv H1N1 virusa?

Da li je vakcina protiv virusa H1N1 stvarno novijeg datuma?

Odgovor na ovo pitanje je da i ne! Vakcina za borbu protiv svinjskog gripa iz 2009. proizvedena je na potpuno isti način kao i vakcina protiv sezonskog gripa. Proizveli su je isti proizvođači i za nju koristili iste sastojke kao i za vakcinu protiv sezonskog gripa, izuzev jednog "tajnog sastojka".

Ono što je promenjeno jeste delić virusa koji vakcina koristi kao sredstvo da ojača imuni sistem. Sami eksperti ističu da ova promena zapravo nije toliko savremena i revolucionarna iz prostog razloga što se na svakih nekoliko godina naiđe na drugačiju varijaciju/mutaciju već poznatog sezonskog virusa gripa. A kada se to desi, nova vakcina se pravi tako što se upotrebljava najbitniji deo upravo virusa koji je mutirao. Iako se H1N1 virus svinjskog gripa smatra novim virusom, on je ipak usko povezan sa sezonskim gripom. Jedna od vakcina iz kombinacije paketa od tri vakcine protiv sezonskog gripa, takođe pruža zaštitu i od H1N1 sezonskog gripa, koji se čak 75% podudara po sličnosti sa H1N1 svinjskim gripom iz 2009. – ali ipak ne pruža veliku zaštitu od pandemijskog gripa.

Prošle godine je oko 100.000 ljudi primilo vakcinu protiv sezonskog gripa i pri tom nije došlo do pojave nikakvih nuspojava, što je u neku ruku jako ohrabrujuće, mada nije postojan dokaz da ne može doći do nečega neočekivanog. Ono što se ne može poreći jeste činjenica da deo virusa koji se koristi prilikom izrade vakcine do sada nikada nije upotrebljen. I pored toga, nikakve naučne procene ne mogu sa sigurnošću od 100% isključiti pojavu nečeg neočekivanog. Ono što se može potvrditi jeste da je mogućnost za pojavu nečeg takvog jaka mala, a verovatnoća da će vakcina sprečiti ozbiljnija oboljenja i smrt izuzetno velika.

Zašto bismo verovali rečima i navodnim tvrdnjama svetskih stručnjaka i naučnika kada je efikasnost vakcine i sam virus u pitanju?

Cilj zdravstvenog programa i sistema jeste da u što većoj meri promoviše značaj zdravlja i redovnog proveravanja zdravstvenog stanja, kao i izbacivanje loših navika poput pušenja, alkohola i sl, jer je upravo to ono što u najvećoj meri spasava živote ljudi. Ono što se takođe promoviše i ističe kao izuzetno bitno jeste vakcinisanje protvi virusnih i oboljenja uopšte. Naučnici ističu da takva politika spasava živote i smanjuje zdravstvene troškove, dokle god virusni rizici nadmašuju rizike koji su u vezi sa vakcinama.

A nakon vaganja argumenata za i protiv, 2009. je pokrenuta najveća kampanja u istoriji za vakcinisanje širom sveta, jer je to jedini način suprotstavljanja H1N1 virusu svinjskog gripa. Cilj ove kampanje jeste da informiše što veći broj ljudi o opasnostima virusa i prednostima vakcinisanja, kako bi se što više ljudi vakcinisalo na vreme i time izbegla epidemija epskih razmera.

Dragan Cvetković

Izvor: Krstarica