Civilizacija pacijenata

Zdravlje se ispostavlja kao treća najvažnija tema na zapadnoj polulopti (posle novca i seksa), pa otuda nije ni čudo što stranice interneta posvećene ovoj temi spadaju u najposećenije.

Radi se o tome da su savremeni mediji nametnuli zdravlje – tačnije strah od bolesti, kao ključnu brigu savremenog čoveka – od kollono terapije, do detoksikacije preko stopala – savremeni konzument informacija o najnovijim dostignućima medicine, ali i o drevnim tehnikama za besprekorno zdravlje, jednostavno ne može da se opusti – opsednutost zdravljem, goni savremenog čoveka da neprestano razmišlja o tome šta jede, koliko vode pije, koliko vitamina i koliko grama zelenog čaja unosi dnevno u svoj organizam. Bavljenje ”svojim organizmom” tako postaje neka vrsta prinudne teme civilizacije znanja, a takozvano “varenje života” postaje opsesija savrermene kulture.

Želudac kao fokusna tačka jedne sistemske oblapornosti – koja i inače tera savremenog čoveka da hranom zatrpa svaku drugu glad, svodi ionako nesrećnu egzistenciju savremenog čoveka na nivo anatomije, histologije i mirkobiologije . Čovek je sve više samo telo, ali se ono sve više sada posmatra iznutra –a strah od mogućih bolesti visi nad glavom poput strogog razrednog starešine, i tera civilizaciju masovne komunikacije da neprestano osluškuje telesne funkcije, da se pipka i proverava da li je došao “red na nas”. Tako se, filozofski, život svodi na zastrašujuće očekivanje bolesti. Sa svih strana nešto preti – bacilli u gradskom saobraćaju, poljoprivredno djubrivo na voću i povrću, gljivice na žitaricama, hlor u vodi, antibiotici u mesu.

Ispostavljanje zdravlja kao ključne teme savremene kulture, u stvari je proizvelo jedan fascinantan fenomen –civilizaciju pacijenata, od koje živi moćna farmaceutska industrija.

Paradoks i leži u tome što je zdravlje uslov za srećan život, ali strepnja i strah uvod su u bolest – od depresije do raka. Tako se zatvara taj začarani krug , u kome, u ionako ubrzanom vremenu, ostaje vrlo malo prostora za ono što bi se moglo nazvati stvarnim životom, bez indukovanog straha i panike.

Izvor: Mirjana Bobić.com