Pregleda (269)

Objavimo li rat do istrebljenja svim bakterijama, moglo bi se dogoditi da nas upravo ti mališani bez problema pobede.

Današnja domaćinstva su opremljena raznim sredstvima za čišćenje gotovo poput skladišta municije koja se čuva za najžešćeg neprijatelja - klice i bakterije. U spremištima se nalaze sredstva svih vrsta, od običnih do specijalizovanih za ubijanje klica na određenom području. Bela za WC, žuta za pločice, zelena za najopakija mesta... Za sve smo se dobro pobrinuli! Jesmo li?

Preteranim pranjem koži odnosimo masnoću i vlagu i time joj uništavamo zaštitni sloj i floru.

Od brojnih mikroorganizama koji u miru žive oko nas, 99,9% je sasvim bezopasno. Naprotiv, od velike su važnosti za naše zdravlje. Oni su ''sparing partneri'' našem imunološkom sistemu. Važno je znati da je naša koža nastanjena pravim mikrokozmosom bakterija koje su se izvrsno prilagodile uslovima na njoj i hrane se talogom i znojem. A upravo im tu hranu, u nastojanju da budemo što čistiji, redovno skidamo s kože, tuširajući se u nekim slučajevima dva i više puta dnevno. Na suvoj koži se na kvadratnom centimetru nalazi oko 1000 bakterija, a na vlažnoj hiljadu do deset hiljada puta više! One čine kožnu floru i naši su saveznici.

Poslednjih decenija sve je više alergija kod ljudi, svedoci smo sve slabijeg imuniteta, sve veće ugroženosti od najbanalnijih prehlada. Ne, ne radi se o teoriji zavere, nisu to raznorazni virusi pobegli iz laboratorija, zavera je sasvim drukčije prirode: zove se marketing. Kako bismo prodali što više najrazličitijih proizvoda za čišćenje i uništavanje bakterija, prvo moramo stvoriti strah od njih. Tako se polako higijena pretvorila u histeriju.

Higijena kuće

Higijena kuće ne bi trebala biti usmerena na to da se u potpunosti eliminišu sve bakterije iz prostorija (a to je ionako nemoguće, bakterije se uvek vraćaju!). Cilj je očistiti prostor od prljavštine i smanjiti broj izazivača alergija i bolesti. Za to su dovoljna normalna svenamenska sredstva za čišćenje, ne morate koristiti agresivna dezinfekcijska sredstva koja ruše sve pred sobom. Ono što je daleko važnije jesu čiste ruke. Obavezno ih treba oprati nakon bilo kakvog odrađenog posla i pre jela, pre i nakon upotrebe toaleta, nakon dolaska kući iz grada... Za to će biti dovoljan običan sapun. Jako je važno da često menjate peškire. Peškire treba menjati najmanje tri puta nedeljno. Krpice i sunđeri za posuđe danas su prilično jeftini i ne morate se jedne držati kao da je poslednja. Ipak, ako smatrate da je kvalitetna, operite je koji put u mašini za pranje sudova.

Mnogi žive u zabludi da je mesto najveće prljavštine i koncentracije bakterija toalet i kupatilo, pa se tu bacaju na finalnu bitku za opstanak. Ipak, u frižideru je daleko veća ''nastanjenost'' bakterijama! Ne biste trebali nedeljama u njemu držati namirnice, odlagati hranu koja će danima stajati tu u policama, jer ''šteta je baciti'' i slično. Ako vam se često događa da ostaje dosta hrane posle ručka koju, međutim, ne pojedete za večeru, već ona stoji čak i dva dana, bolje kuvajte manje porcije. Frižider bi trebalo redovno čistiti, izvaditi sve namirnice, proveriti im rok trajanja, a kad je prazan, oprati ga toplom mešavinom sirćeta i vode i to će biti dovoljno.

Ovako ćete redukovati bakterije i klice u svom domu:

• čistite često, ali jednostavnim, neagresivnim, svenamenskim sredstvima
• često menjajte krpe i sunđere za čišćenje
• redovno čistite frižrder, npr. toplom mešavinom sirćeta i vode
• redovno praznite i čistite kantu za smeće
• kupatilo, WC i kuhinja moraju uvek biti suvi
• redovno perite ruke.

Telesna higijena

Već smo spomenuli da je veoma važno uvek imati čiste ruke. Šta još reći o telesnoj higijeni? Neka su istraživanja pokazala da gotovo polovina našeg stanovništva ne koristi dezodoranse, dobar postotak ne koristi pastu za zube, a najmanji je postotak onih koji koriste sredstva za intimnu negu. Pa dobro, biće da su mnogi uvideli kako previše čistoće može štetiti zdravlju. No, šalu na stranu: osnovna telesna higijena je nužna. I tu nema izgovora! Druga je stvar ako ste odlučili baš svaki dan prati kosu, dva do tri puta dnevno se tuširati, ruke ribati iza svakog rukovanja... Tada ste sasvim prešli u drugu krajnost.


Vrlo je nezgodno napisati rečenicu ''preterano pranje nije zdravo'', jer vas ona može okarakterizirati kao nekulturnu, primitivnu i prljavu osobu. Zanimljivo je da se čistoća veže i uz neke karakterne osobine, pa su tako dobri ljudi čisti, duh im je čist, nemaju prljave misli i tako dalje. Mnogo je toga ukorenjeno i u našoj prošlosti. Nekad se po prljavštini videlo ko je bogat, a ko siromašan, pa su neki ljudi podsvesno prisegli sami sebi: ''Moje dete će uvek biti čisto!'' I udri ribati! I zato, vratimo se na početak, teško je, ali ćemo ipak napisati: Previše čistoće šteti zdravlju i oslabljuje naš imunološki sistem.

Neki naučnici imunolozi tvrde: preteranim pranjem koži odnosimo masnoću i vlagu i time joj uništavamo zaštitni sloj i floru. Posledica su razna oboljenja, alergije, dermatološke tegobe. Ipak, da se iz ovoga ne bi izvukao pogrešan zaključak: ovo ne znači da se ne treba prati svaki dan, već da se treba prati ispravno, s ispravnim sredstvima. Tri puta nedeljno možete se nasapunati po celom telu, oprati kosu, ali u one dane između ''generalnog čišćenja'', možete nasapunati samo osnovne zone: noge, pazuhe i intimne delove, za ostalo je dovoljna topla voda. Kod velikog broja žena postoji predrasuda oko pranja intimnih delova tela. S jedne strane, ginekolozi govore kako ne treba svaki dan sapunom ispirati sve mikroorganizme koji su važni za zaštitu od raznih upala, pa to onda brojne žene tumače kao da se ne moraju redovito prati. Druge, pak, smatraju da se moraju svakodnevno i više puta prati. Istina je, opet, negde u sredini, i opet je glavno pravilo: ispravna sredstva za pranje. Postoje brojni gelovi specijalizovani baš za taj deo tela koji čuvaju floru i pH vredost.

Na kraju, ponovimo osnovnu misao: ne treba negovati kult znoja i raznih loših mirisa, treba se prati, no pravilno odabranim gelovima koji ne štete našem organizmu.


Izvor : Coolinarika