S mamom po nove grudi

Današnje devojčice već u uzrastu od 10 godina žele da izgledaju „seksi". Stručnjaci uzroke za ovako porazne trendove vide u roditeljima, obrazovanju i medijima, koji decu „bombarduju" erotskim sadržajima

Nekad su desetogodišnje klinke iz puke znatiželje krišom po kući nosile mamine štikle i šminkale se kad ih niko ne vidi. Danas za tim više nema potrebe. Seksi odeću i obuću, od štikli, tangi, pa do brushaltera mogu da kupe. Zato nije ni čudo što ove devojčice posle osam godina, umesto prvog samostalnog letovanja ili vozačke dozvole, za punoletstvo na poklon dobijaju silikone ili bar „pumpanje" usana.

Da ovakvo stanje stvari nimalo nije preuveličano svedoči i doktor Milan Colić, plastični hirurg, koji kaže da su na njegovu kliniku dolazile tinejdžerke sa majkama kako bi porazgovarale o nekoj intervenciji.

- Ima zainteresovanih za uvećanje grudi, korekciju nosa ili usana, ali im mi uglavnom objasnimo da mlečne žlezde još nisu razvijene, da za operaciju nosa takođe moraju da sačekaju da postanu punoletne. Ali imamo pacijentkinje sa tek napunjenih 18 godina i one često dolaze u pratnji svojih majki, od kojih očigledno imaju podršku - objašnjava Colić.

Ko postavlja granice

Psiholog Vesna Brzev-Ćurčić ističe da razloge za novi sistem vrednosti treba tražiti, pre svega, u društvenom kontekstu.

- Ako se osmakinje za malu maturu obuku kao „matorke" za veliku, ko je onda za to odgovoran? Ako se dozvoli da se u školu ide kao na plažu - u papučama, suknji dužine kaiša, šortsu, majici sa jednom ili bez ijedne bretele, golim pupkom - onda je to i stvar škole. Ne zalažem se za uniforme, naprotiv, ali za neku dozu primerenosti sigurno. Retko govorimo o talentima na raznim poljima nauke, više im se čudimo kao nekim retkim osobama, ali zato govorimo o neverovatnim uspesima naših raznih medijski eksponiranih osoba koje se takmiče u neukusu, golotinji, vulgarnosti u izgledu, oblačenju i ponašanju. Ako bi se devojka od 15 godina oblačila drugačije, bila bi brzo izolovana iz društva. Postala bi nevidljiva. Mladi imaju potrebu da budu viđeni - objašnjava naša sagovornica.

Ona kaže da nema mlade osobe koja je zadovoljna svojim telom, za šta postoje brojni razlozi razvojno uslovljeni, ali napominje da tada do izražaja treba da dođe uloga roditelja.

- Na tim razlozima počiva i procvat korektivnih hirurških zahvata. Mladi moraju nešto da menjaju u svom izgledu. Ako ne operišu uši, operisaće nos, staviti desetinu minđuša, pirsinge i slično. Pitanje je samo ko za šta ima novca i šta je kome dopušteno. Ova razvojna faza je prolazna i neizbežna, ali su potrebne granice koje, u ovom slučaju, postavljaju roditelji, koji ovo i finansiraju. Silikon u usnama, malo povećane grudi, malo zaobljena zadnjica su ipak atributi koji više pripadaju estradi nego devojkama koje su tek izašle iz perioda devojčica. One imaju pravo na razne fantazije, ali kao što im roditelji neće kupiti princa, bar se nadam da neće, tako ne bi valjalo da im kupuju još jedan deo kojim vrlo brzo ponovo neće biti zadovoljne - tvrdi doktorka Brzev-Ćurčić.
b

VIP idoli

U anketi koju je sproveo tim istraživača širom sveta, a koju je naručilo britansko ministarstvo unutrašnjih poslova, došlo se do sledećih rezultata:

42 odsto ispitanih devojčica navodi poznate ličnosti kao svoje idole.

40 odsto navodi da internet na njih ima najviše uticaja.

54 odsto žena širom sveta kaže da su prvi put postale svesne potrebe da budu fizički privlačne između šest i 17 godina.

66 odsto mladih ljudi uči o seksu i vezama kroz medije.

66 odsto tinejdžerki razmišlja o plastičnoj operaciji, a 20 odsto bi joj se odmah podvrglo.

44 odsto devojčica priznaje da može da nabroji više žena i devojaka profesionalnih fudbalera nego političarki.

51 odsto mladih žena oseća da društvo vrši veći pritisak da budu mršave, nego da budu zdrave.

Samo 25 odsto devojaka veruje da je kul baviti se sportom ili da je važno biti dobar u sportu.

Ponašanje dece neprimereno njihovim godinama stručnjaci objašnjavaju posledicom toga što su deca i mladi bombardovani erotskim sadržajima, dok se devojčicama nameće da moraju biti lepe, mršave i seksi. Prema oceni stručnjaka, seks isuviše okružuje najmlađe u štampi, na televiziji, na internetu, u video-igricama i muzičkim spotovima, a hiperseksualizacija utiče na ponašanje dece i mladih mnogo više nego u prethodnim generacijama. Psiholozi tvrde da se tinejdžeri sve više seksistički ponašaju, seksualno uznemiravaju, pa čak i zlostavljaju svoje vršnjake. Izvori seksualizacije kriju se i u odeći, jeziku, igračkama. Industrija snosi veliku odgovornost jer devojčicama prodaje cipele s visokim potpeticama, grudnjake i lutke u mrežastim čarapama.

O seksu se priča na pogrešan način

Vesna Brzev-Ćurčić objašnjava da je adolescencija period vrlo burnih i vidljivih telesnih promena.

- Uz to je i period intenzivnijeg rada endokrinog sistema, samim tim i hormona koji bude i podstiču seksualnost. Seksualnost je područje interesovanja i manje dece, od tri-četiri godine, ali to tada okolini deluje „tako slatko" i decenijama nakon toga se prepričava na porodičnim ručkovima. Međutim, doba adolescencije od „tako slatkog" interesovanja pravi istinsku zainteresovanost, ali i svest o tome da je ono o čemu se maštalo sada vrlo izvodljivo. Oduvek su mladi imali seksualne fantazije, masturbatorne aktivnosti, ali sami seksualni odnosi su ipak čekali neke zrelije godine. Pre svega emocionalno zrelije godine. Savremeni svet krši zabrane, uvodi nova pravila - kaže naša sagovornica.

Ona tvrdi da je seksualnost tema koja više nije tabu, ali je način na koji se o njoj govori neprimeren.

- O seksualnosti se u školi govori malo ili nimalo i provlači se kroz neke predmete na način koji je dosadan i profesorima. Roditelji se i dalje, u većini, ustežu od odgovaranja na pitanja ili, za njih još problematičnijeg uvođenja ove teme u običan razgovor. Ostaje informisanje „od uha do uha", internet, televizija, čitanje časopisa  itd. Kao da su se odrasli udružili u pružanju različitih informacija o seksu na način koji njih ne otkriva, ali daje podatke o kojima bi i oni rado više znali - kaže Vesna Brzev-Ćurčić.

Naša sagovornica podseća i da mladi rado eksperimentišu sa svojim telom.

- Postalo je „in" imati seksualno iskustvo među prvima u grupi vršnjaka. Reč je samo o nedovoljnoj emocionalnoj zrelosti, jer ona ne prati istim tempom fizičku zrelost. Ono što nudimo mladima, kroz razna sredstva koja su im dostupna, jesu seks, mučenje, ubistva, brutalnosti, primitivizam. Od svega toga, za njih je ipak najprivlačniji seks. Rekla bih srećom, da nije nevolja u tome što je prerano - zaključuje Vesna Brzev-Ćurčić.

M. Majstorović

Izvor: Press