Pregleda (5)

Sedam olimpijskih dana je proteklo na 29. Igrama u Pekingu, najavljivanim kao najbolje organizovanim u 112 godina dugoj tradiciji modernog olimpizma, i sa gledišta izveštača sa svih kontinenata imaju šansu da to i postanu.

Glavni i pres centri na borilištima rade uz sve pohvale novinarskih ekipa, koje tehnički neometane (ali uz nedopustivo visoku doplatu od 350 evra) šalju reč i sliku sa najzanimljivijih događaja na svetskoj smotri sporta.

Pohvale organizatoru idu i na sve prateće “sobe” u okviru glavnog novinarskog sedišta (MPS), među kojima su tehnička podrška, administracija, bankarske i ugostiteljske usluge... i “svaki minut čišćni” toaleti u kojima čistača redovno ima više nego posetilaca.

Najavljenih pola miliona volontera su za pomoć spremni u svakom trenutku, no organičeno poznavanje svetskih jezika, pre svega engleskog, prepreka su na putu ka realizaciji njihove uslužnosti, ali prekrasnim osmesima ponište svaku negativnu emociju koja krene kada bespotrebno ponovite “krug” tražeć “šta god”.

Posle par jutara slušanja milozvučnog, uz stidljivi razoružavajući smešak, pozdravljanja “gooood mooorning” na ulasku u bezbroj namenskih prostorija i sami počinjete tako da govorite i imate mimiku sličnu njihovoj.

Umorni od “trke od borilista do borilišta” u klimatski nepodnošljivom “uvek si znojan Pekingu” izvštači utehu imaju u fantastično organizovanom prevozu, koji do svih borilišta ide na 20, ili 30 minuta u zavisnosti od vremenskog perioda.

Nema kašnjenja, termini se poštuju do u sekundu i svi epiteti koji idu uz kineski narod zbog njihove disciplinovanosti, odgovornog ponašanja, marljivosti... nisu bezrazložno “prikačeni” baš uz njih.

Poruke dobrodošlice su na svakom koraku, slogan Igara “Jedan svet – jedan san” možete obilazeći grad (ukoliko je uopšte moguće obići ga zbog prostranosti) videti predstavljen kroz bezbroj idejnih rešenja.

Ponosni mogu sa pravom biti organizatori zbog novosagrađene, ili rekonstruisane sportske infrastrukture i ako bi zlatna medalja mogla da bude dodeljena i arhitektonskom rešenju nekog od više nego sjajnih objekata, pripala bi, u najužoj konkurenciji sa “Akvatik centrom”, nacionalnom stadionu “Ptičje gnezdo”.

Očigledno je da organizator ništa nije prepustio slučaju, pa u domenu kulinarstva nacionalnost predstavnika medija poštuje se kroz različitost ponude hrane, uz, očekivano, dominaciju lokalne kuhinje.

Ipak, zvanični sponzor Igara, kompanija “Mek Donald's” u MPS vodi u trci sa ostalom ponudom, uz neizbežno osvežavajuće i često nepodnošljivo neophodno piće “Koka kolu”.

Da li zbog nepoverljivosti prema svemu novom, predostrožnosti, ukusa, ograničenog vremena ili nečeg trećeg ali rešenje za tu vrstu problema uvek je “provereni Mek”.

Pekinški olimpijski dani teku, padaju rekordi, novi sportski heroji ulaze u istoriju, a srpskom olimijskom timu “još nije baš krenulo”.

Da li će epilog priče “Milorad protiv Majkla” biti Ccavić - zlato, Felps – srebro, saznaće svetska javnost već sutra ali sve sto nije rezultat, od klime do arhitekture, možete spoznati samo ako ste u bilo kom domenu deo Olimpijskih igara u gradu čudnovatog spoja modernog i tradicionalnog.


Izvor: TANJUG