Komentara (2)     Pregleda (1494)

Maligni tumori predstavljaju, posle bolesti srca i krvnih sudova, najčešći uzrok umiranja kako u svetu tako i u našoj zemlji. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, danas preko 25 miliona ljudi u svetu živi sa rakom. Svake godine u svetu se registruje 11 miliona novoobolelih, od čega oko 60% u zemljama u razvoju, dok 8 miliona ljudi umre od malignih bolesti. Svake godine u Srbiji se dijagnostikuje oko 32.000 novih slučajeva malignih bolesti, a godišnje od raka u Srbiji umre oko 20.000 ljudi.

U našoj zemlji beleži se relativno visoka incidencija i mortalitet od malignih tumora, kao i visoka učestalost faktora rizika. Značajan problem predstavlja i neprepoznavanje rizičnog ponašanja i nedovoljno korišćenje pozitivnih iskustava u sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja malignih tumora iz razvijenih zemalja Evrope i sveta.

Pouzdani podaci o incidenciji od raka tokom poslednjih deset godina u našoj zemlji postoje samo za period 1999–2005. godine i preuzeti su iz Registra za rak centralne Srbije. U odnosu na 1999. godinu u 2005. godini stope incidencije u centralnoj Srbiji svih lokalizacija raka porasle su kod muškaraca za 21,8% (od 321,3/100.000 do 391,5/100.000stanovnika) i kod žena za 16,8% (od 276,3/100.000 do 322,7/100.000 stanovnika). Sa prosečnom standardizovanom stopom incidencije u posmatranom periodu od 374,0 na 100.000 muškaraca i 313,3 na 100.000 žena, Srbija se nalazila u grupi evropskih zemalja sa srednjim rizikom obolevanja od raka. U posmatranom periodu muškarci su najviše obolevali od raka pluća, kolona i rektuma, prostate, mokraćne bešike, želuca i pankreasa. Od 1999. do 2005. godine uočen je porast u obolevanju muškaraca od svih vodećih lokalizacija malignih tumora, osim od raka želuca.

U odnosu na 1999. godinu, u 2005. godini standardizovane stope incidencije su porasle od malignih tumora prostate za 60,3%, raka mokraćne bešike za 36,6%, raka debelog creva i rektuma za 28,6% i raka pluća za 15,5%.

Kod žena je maligni proces najčešće bio lokalizovan na dojci, kolonu i rektumu, grliću materice, plućima, telu materice i želucu. Uz izvesne varijacije u vrednostima incidencije, u periodu od 1999. do 2005. godine zabeležen je porast u obolevanju žena od svih vodećih lokalizacija malignih tumora, osim od raka grlića materice, gde je zapaženo smanjenje stope incidencije za 3,5% (od 31,3/100.000 do 30,2/100.000 stanovnika). Stope incidencije porasle su kod malignih tumora debelog creva i rektuma za 24,6%, raka pluća za 23,7%, tela materice za 17,1% i dojke za 6,8%.

I pored navedenog smanjenja incidencije raka grlića materice, uočene stope novoobolelih od ove maligne lokalizacije kod naših žena i dalje su među najvišima u Evropi.

U odnosu na 1997. godinu, najveći porast u strukturi umiranja 2007. godine zabeležen je kod malignih tumora (2,6%). Broj umrlih osoba od malignih tumora se tokom poslednje decenije povećao za 20,3%, a standardizovana stopa sa 185,3 na 100.000 stanovnika u 1997. godini na 203,6 na 100.000 stanovnika u 2007. godini.

U periodu od 1997. do 2007. godine došlo je do porasta stopa mortaliteta od svih malignih tumora, kod muškaraca za 11,7% (od 235,0/100.000 do 262,5/100.000) i kod žena za 7,0% (od 146,8/100,000 do 157,1/100.000).
Sa prosečnom standardizovanom stopom smrtnosti od malignih tumora 192,8 na 100.000 stanovnika, tokom poslednje decenije Srbija se nalazila u grupi zemalja Evrope sa srednjim rizikom umiranja od raka. Najčešći uzroci umiranja i kod muškaraca i kod žena su bili oni maligni tumori koji su bili i najčešći uzroci obolevanja. U periodu od 1997. do 2007. godine došlo je do porasta mortaliteta od svih vodećih lokalizacija malignih tumora kod muškaraca, osim od raka želuca. Standardizovane stope mortaliteta za rak želuca su opale za 20,1% (od 19,1/100.000 do 15,9/100.000).

U ovom periodu porasle su stope mortaliteta kod malignih tumora prostate za 32,4%, debelog creva i rektuma za 16,0%, raka pluća za 15,0% i pankreasa za 12,4%.

I kod žena je u istom periodu došlo do porasta mortaliteta od svih vodećih lokalizacija malignih tumora osim od raka želuca koji pokazuje pad u smrtnosti za 16,7% (od 8,4/100.000 do 7,2/100.000 stanovnika). Tokom posmatranog perioda stope mortaliteta su porasle kod malignih tumora pluća za 43,8%, raka grlića materice za 9,4%, raka dojke za 4,1% i debelog creva i rektuma za 1,8%.

Period za koji postoje podaci o novoobolelima od malignih tumora u centralnoj Srbiji je isuviše kratak da bi se na osnovu njega moglo suditi o trendu incidencije. Činjenica je ipak da su izmene u incidenciji u skladu sa trendom mortaliteta u desetogodišnjem periodu. Zapaženi porast incidencije svih malignih tumora posmatranih zajedno i svih vodećih lokalizacija malignih tumora, osim raka želuca, verovatno se može pripisati boljem obuhvatu i kvalitetnijem prijavljivanju novoobolelih osoba od raka.

Porast mortaliteta se takođe može delom objasniti poboljšanjem dijagnostike i smanjenjem učešća simptoma i nedovoljno definisanih stanja kao uzroka smrti, naročito na početku posmatranog perioda u Srbiji.
Nedostatak organizovanih programa za primarnu i sekundarnu prevenciju, neprepoznavanje rizičnog ponašanja i nedovoljno korišćenje pozitivnih iskustava u sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja malignih tumora iz razvijenih evropskih zemalja je verovatno bio glavni razlog porasta obolevanja i umiranja od malignih tumora u Srbiji u posmatranom periodu.
Zemlje članice Evropske zajednice su 1985. godine pokrenule zajednički program pod nazivom „Evropa protiv raka” (Europe Against Cancer) sa ciljem da do 2000. godine smanje mortalitet od raka u navedenom regionu za 15%. Zahvaljujući kampanjama koje su se sprovodile u ovim zemljama, pre svega antipušačkim, skriningu (raka grlića materice, dojke i kolorektuma) i aktivnostima u promociji zdravlja, smrtnost od raka je smanjena u proseku za 9% (10% kod muškaraca i 8% kod žena).

Zbog visoke učestalosti obolevanja i umiranja od raka, potrebe za prevencijom i ranim otkrivanjem malignih tumora, boljom dijagnostikom, lečenjem i negom obolelih, Skupština Svetske zdravstvene organizacije usvojila je na svom 58. zasedanju 2005. godine Rezoluciju o prevenciji i kontroli raka (WHA 58.22 Cancer prevention and control). Rezolucija ukazuje na potrebu izrade i sprovođenja sveobuhvatnih nacionalnih programa prevencije i kontrole malignih bolesti.

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup kontroli raka. Na više od 80% svih malignih bolesti moguće je uticati sprečavanjem ili modifikovanjem faktora rizika, odnosno, sprečavanjem početka bolesti. Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, terapijom i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.
S obzirom da maligne bolesti imaju zajedničke faktore rizika (pušenje, konzumiranje alkohola, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost) i socijalno-ekonomske determinante sa drugim hroničnim nezaraznim bolestima, maligne bolesti obuhvaćene su Evropskom strategijom za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti iz 2006. godine, kao i Strategijom Republike Srbije za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti. Nacionalna strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti je sveobuhvatni strateški dokument. On definiše specifične ciljeve, aktivnosti, indikatore, očekivane rezultate, nosioce aktivnosti i vremenski okvir za sprovođenje akcionog plana i istovremeno objedinjuje i dopunjuje postojeće nacionalne strategije.

Ova Strategija usmerena je na faktore rizika zajedničke za sve hronične nezarazne bolesti, prema tome i za maligne bolesti. Pored ove, i Strategija za kontrolu duvana, Strategija za palijativnu negu i Nacionalni program CEHAP koji se odnosi na izloženost faktorima rizika iz životne sredine, takođe uključuju specifične mere i aktivnosti usmerene na prevenciju i kontrolu malignih bolesti.
Ministarstvo zdravlja Srbije iniciralo je Plan aktivnosti za aktivno učešće nacije u borbi protiv raka u vidu Nacionalnog programa za borbu protiv malignih bolesti koji proizilazi iz Strategije za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti. Ovaj Program predstavlja integrisanu akciju društva usmerenu na faktore rizika i socijalno-ekonomske determinante zdravlja uz aktivno uključivanje i odgovornost svih sektora. Cilj je da poboljša zdravlje stanovništva Srbije, prevenira nastanak malignih bolesti, posebno kod osoba sa povećanim rizikom za njihov nastanak i poboljša kvalitet života već obolelih od malignih bolesti.

Nacionalni program za borbu protiv raka ima potencijal za održivi, koordinisan, sveobuhvatan, timski pristup u prevenciji i kontroli malignih bolesti u Srbiji. Primena programa znači da će se u narednih pet godina:
– smanjiti smrtnost od malignih bolesti,
– produžiti život obolelih od malignih bolesti i
– poboljšati kvalitet života obolelih i njihovih porodica.
 
 
MART – MESEC BORBE PROTIV RAKA
 
Međunarodna unija za borbu protiv raka (International Union Against Cancer – UICC) već dve godine vodi kampanju usmerenu na prevenciju raka kroz unapređenje zdravlja dece (“Today’s children, tomorrow’s world”). Radi se o petogodišnjem programu koji ima za cilj podizanje svesti o načinima kako se može sprečiti rak kroz izbore koje pravimo.

Svake godine kampanja se vodi pod različitim sloganom:

2008. godine – kampanja je bila usmerena na zaštitu dece od duvanskog dima, a tema je bila: „Želim detinjstvo bez duvanskog dima”;
2009. godine – kampanja je usmerena na promociju zdravog životnog stila kod dece što podrazumeva pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i održavanje odgovarajuće telesne težine, sa porukom: „Želim zdravo i aktivno detinjstvo”;
2010. godine – kampanja će biti usmerena na edukaciju o vakcinama protiv virusa koji mogu da budu prouzrokovači raka (npr. HBV vakcine);
2011. godine – kampanja će biti usmerena na edukaciju dece i adolescenata kako da se zaštite od izlaganja UV zracima.

Takođe, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u saradnji sa Međunarodnom unijom za borbu protiv raka obeležava svake godine 4. februara „Svetski dan borbe protiv raka”. Ove godine kampanja posvećena prevenciji raka ima zajednički slogan „Volim moje zdravo aktivno detinjstvo” i predstavlja integralni deo globalne kampanje „Danas deca, sutra svet”.
Međunarodna unija za borbu protiv raka organizuje svetske kongrese svake druge godine. Na Kongresu održanom 2006. godine u Vašingtonu, predstavnici 139 zemalja potpisali su „Svetsku deklaraciju o raku” – deklaraciju koja poziva na akciju u borbi protiv raka i pomaže da se privuče pažnja onih koji donose odluke o zdravstvu na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.
Na Kongresu održanom u Ženevi 2008. godine UICC je usvojila plan aktivnosti za postizanje ciljeva Svetske deklaracije o raku i pozvala je na globalnu akciju protiv raka.

Ovaj Plan definiše:
– 11 osnovnih ciljeva za borbu protiv raka i
– prioritetne korake koje treba preduzeti kako bi se ti ciljevi ostvarili do 2020. godine.

To je globalni obrazac na osnovu kojeg vlade i druge grupacije mogu da osmisle sopstvene planove za aktivnosti za borbu protiv raka u svojoj sredini.

Osnovni ciljevi navedeni u Deklaraciji uključuju:
– smanjenje globalnog konzumiranja duvana,
– smanjenje gojaznosti,
– smanjenje uzimanje alkohola,
– univerzalne programe vakcinacije protiv hepatitisa B i humanog papiloma virusa radi sprečavanja raka jetre i raka grlića materice,
– dramatično smanjenje iseljavanja zdravstvenih radnika edukovanih iz oblasti onkologije iz zemalja u razvoju,
– univerzalnu raspoloživot efikasnim lekovima protiv bola, kao i
– uticaj na predrasude i pogrešno shvatanja ove bolesti.

Najveći onkološki autoriteti iz jedanaest zemalja jugoistočne Evrope, predstavnici jugoistočnoevropske grupe za istraživanje raka SEEROG potpisali su 2008. u Budimpešti Deklaraciju protiv raka. Profesor dr Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Republike Srbije, u ime naše zemlje potpisao  je Deklaraciju na tom skupu.
Republička stručna komisija za prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti izradila je „Strategiju za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti” koja delom svog akcionog plana određuje i prevenciju malignih tumora.
Nacionalni program „Prevencija raka grlića materice – program organizovanog skrininga” usvojen je od strane Vlade Republike Srbije 22. maja 2008. godine. Tokom ove godine očekuje se početak sprovođenja skrininga raka grlića materice kojim će biti obuhvaćene sve žene uzrasta od 25 do 69 godina. Pregledi će biti organizovani, pozivanjem svih žena navedenog uzrasta od strane doma zdravlja, na svake tri godine.

Timovi stručnjaka republičkih stručnih komisija su tokom 2008. godine izradili nekoliko nacionalnih programa koji su pred usvajanjem „Srbija protiv raka”, „Prevencija i rano otkrivanje raka dojke” i „Prevencija i rano otkrivanja raka debelog creva”.
Na inicijativu Ministarstva zdravlja i Republičke stručne komisije za prevenciju raka grlića, a u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje u našoj zemlji, već tri godine obeležava se „Evropska nedelja prevencije raka grlića materice”.
 
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”

Izvor: Batut