Pregleda (110)

Odnosi i način rada u firmi koja ima vlasnika su nepoznati zaposlenima kao i šta se od njih očekuje: da li je njihov posao da ćute i rade šta se od njih traži ili se od njih očekuje inicijativa? Sa Slobodankom Veljić, psihologom i konsultantom razgovarali smo o tome kako zaposleni doživljavaju vlasnika i šta od njega očekuje a šta vlasnici očekuju od zaposlenih.

S. Veljić: U razvijenim zemljama je akcenat na edukaciji zaposlenih. Kod nas treba prvo da uče i da se razvijaju vlasnici jer oni postaju prepreka za dalji razvoj preduzeća. Mala i srednja preduzeća koja su se devedesetih godina intenzivno razvijala sada su u velikim promenama. Vlasnici su u početku mogli da kontrolišu svoj nivo aktivnosti, da odlučuju o svemu i operativno upravljaju firmom. Posao je polako rastao, problemi su se umnožavali a vreme za donošenje odluka se skraćivalo. Sada treba da odluče da li će da ograniče rast firme zato što više ne mogu da kontrolišu posao ili da je reorganizuju da bi se dalje razvijala. Ako se odluče za rast i razvoj, onda firma mora da se restrukturira i profesionalizuje upravljanje. Za to je potrebno znanje a naši ljudi teško prihvataju edukaciju. Nikada nećete videti lidera na seminaru jer ne želi da pokaže da nešto ne zna. On će radije da radi individualno sa konsultantom. Individualni rad se sastoji u tome da se otkriju slabosti i prednosti i napravi plan za razvoj karijere. U nekim privatnim firmama koje žele da se razvijaju danas ima više konsultanata nego u državnim.

BiF: Kakav je profil vlasnika srpskih preduzeća?

S. Veljić: Na jednoj strani su vlasnici firmi sa snažnim egom koji su ostvarili uspeh i pokazuju svoju moć. Biznis predstavlja mešavinu suprotnosti jer je novac istovremeno i sredstvo i merilo uspeha. Na drugoj strani imamo vlasnike koji su više usmereni ka socijalnom odnosu u želji da ostvare harmonične odnose u firmi. Često zapošljavaju rodbinu što dovedi do poremećaja odnosa koji mogu da budu drastični i da uspore razvoj firme. Teško se tu nalazi balans, profesionalni stav i odgovarajuće poštovanje da bi firma išla napred.

BiF: Kako zaposleni doživljavaju vlasnike i šta misle o njima?

S. Veljić: U najmanje polovini firmi zaposleni imaju negativan stav prema vlasniku. Osećaju se iskorišćenim i smatraju da se vlasnik bogati na njihov račun. Takav negativan stav zadržavaju u sebi i javlja se strah od vlasnika. Strah deluje negativno na razvoj firme zato što ubija kreativnost kod zaposlenih i smanjuje efikasnost. Zaposleni rade dugo, nisu zadovoljni i veruju da sami mogu da počnu svoj biznis. Ali voditi privatni biznis je izuzetno teško i samo onaj ko je na tržištu zna šta to znači. Vlasnici često ne razumeju svoje zaposlene i umesto da razviju fleksibilniji odnos sa njima, da uvode timski rad i delegiranje koje postaje imperativ poslovanja, ponašaju se autoritarno i imaju narednički stav. U savremenom preduzeću mora timski da se radi.

BiF: Vlasnici srednjih preduzeća koja dobro posluju kažu da veoma teško dolaze do kvalitetnih kadrova jer se oni radije zapošljavaju u bankama i stranim kompanijama gde imaju veću mogućnost za razvoj karijere.

S. Veljić: Oni polako postaju svesniji činjenice da napredak firme zavisi od razvoja i sposobnosti zaposlenih. Sve više angažuju konsultante i psihologe da sa njima biraju kadrove. Ako izaberu pogrešnu osobu daće mu otkaz za šest meseci ali je to ogroman gubitak za firmu. Novog radnika treba obučavati od šest meseci do godinu dana a prinuđeni su da mu daju otkaz kada treba da počne da daje rezultate. A za to vreme je primao platu. Zato radim zajedno s vlasnicima izbor i selekciju kadrova sa fakulteta. Kandidati moraju da prođu određene testove kao što su: psihološki profil ličnosti, kako vide svoju ulogu u timu, da li imaju liderskih potencijala, šta su izvori njihove motivacije, i na osnovu toga pravimo izbor. To je izuzetnotežak i naporan posao.

BiF: Zbog čega?

S. Veljić: Zato što su psihološki profili tih mladih ljudi slični kao jaje jajetu pa se prosto pitate da li su iz iste porodice. Oni imaju veoma nerealnu sliku o sebi. Izlaze u 23. godini sa fakulteta sa diplomom menadžera i smatraju da odmah treba da rade projekte i kao konsultanti. Dakle, usmereni su na visoko složene poslove iako su početnici. U razvijenim zemljama se počinje od nižih poslova da bi se čovek usavršio i razvio svoje veštine. Karijera i uspeh se danas zasnivaju na veštinama. Fakultetska diploma samo otvara vrata kada se konkuriše za posao. Znanja rapidno zastarevaju i zbog toga u razvoju karijere treba da budemo više usmereni na veštine - kako teoretska znanja praktično da primenimo, što je slaba tačka naših menadžera. Jer iz veštine razvijamo sposobnosti i stičemo nova znanja. Iz inostranstva je uvezeno sedamsto menadžera. Imamo novac ali nemamo znanja.

BiF: Kako se prilagođavaju radu u privatnom preduzeću oni koji dolaze iz velikih društvenih ili javnih preduzeća?

S. Veljić: Teško, posebno oni koji dolaze iz velikih sistema. Oni se boje da će biti višak u svom preduzeću i odlaze da rade u male firme gde ih čekaju potpuno novi problemi. Imaju radno iskustvo i bili su na pozicijama za koje više nisu adekvatni. Kod privatnika dolaze verujući da će zadržati svoju poziciju. To je nemoguće. Oni nisu promenili ni način mišljenja, ni sistem vrednosti, ni navike i ne mogu da se uklope u privatno preduzeće, tako da vlasnik ima veliki problem. Može da odabere mladog čoveka koga mora da edukuje najmanje godinu dana ili iskusnog radnika koji je radio u drugim uslovima. To sve treba inkorporirati u sistem rada firme što je veoma teško.

BiF: Kao što teško ide i sa profesionalizacijom upravljanja i pronalaženjem strateškog partnera. Zašto?

S. Veljić: Vlasnici treba da naprave razliku između vlasništva i znanja. Kapital menadžera je znanje a novac je kapital vlasnika, tako da zavise jedan od drugog. I kod nas se događa da vlasnici angažuju sposobne izvršne direktore i da se povlače iz firme. Ima slučajeva da vlasnik živi u inostranstvu a vodi firmu uz pomoć dobrog menadžmenta u Beogradu. Ko hoće da ostvari profit mora da ga deli da bi ostvario veći. Uspeh mora da se podeli a ne da se sebično čuva za sebe. Oni to teško prihvataju jer veruju da na taj način dele moć i profit i da nisu više ono što su nekada bili.

BiF: Nisu gazde?

S. Veljić: Da, nisu gazde.

Autor: Gordana Milojković

Izvor: Biznis i Finansije