Vlasinsko jezero

Vlasinsko jezero se nalazi između Leskovca i Vranja, prema bugarskoj granici, podno planinskih vrhova Čemernika (1.638 m) i Besne kobile (1.922 m). Samo jezero je na nadmorskoj visini od 1210 metara. Prijatno kupalište, predivna priroda, čista, plava voda, dobre saobraćajne veze sa ostatkom zemlje i divljina koja okružuje jezero samo su neki od razloga da ga posetite. Tu su takođe i čuvena tresetna ostrva, koja predstavljaju fenomen jedinstven u ovom delu sveta.

Na mestu gde je danas jezero, nekada se nalazilo Vlasinsko blato, tresetište obraslo trskom i drugim močvarnim biljem, prošarano manjim vodenim površinama, iz kojih je isticala reka Vlasina. Godine 1949. došlo je do pregrađivanja reka Vlasine i Vrle, da bi se izgradile hidroelektrane Vrla I, II i III za potrebe proizvodnje električne energije. Izgradnjom jezera došlo je do promene ekosistema i formiranja bujnog biljnog i životinjskog sveta u njegovoj okolini. Jezero danas predstavlja odlično mesto za kupanje i uživanje u prirodi.

Od Leskovca Vlasinsko jezero je udaljeno 75 km pravcem preko Vlasotinca, Svoda i Crne Trave, a na gotovo istoj udaljenosti je i pravcem Vladičin Han - Surdulica. Ova druga varijanta je možda pogodnija, zbog mogućnosti korišćenja auto-puta ili železničke pruge do Vladičinog Hana, od koga je jezero udaljeno samo 29 km.

Vlasinsko jezero je smešteno na dnu prostrane potoline, okružene planinama Vardenik, Strešer i Čemernik, koje se blago spuštaju do njegovih obala. To je veštacko jezero, nastalo podizanjem brana na rekama Vlasini i Vrli 1949. godine i posle Đerdapskog najveće je u Srbiji. Dugacko je 12 a široko od jednog do tri kilometra (sa pravcem protezanja sever - jug). Površina ovog jezera pri maksimalnom vodostaju je 16 km2, srednja dubina 10,3 m, a nadmorska visina 1.212 m.

Podizanjem nivoa vode, prilikom punjenja jezera, sa dna se podigao treset, produkt vekovnog raspadanja mahovina tresetica, formirajuci velika plivajuća ostrva od tog materijala, koja su pravi zaštitni znak Vlasinskog jezera. Kada se podigne nivo vode, ova tresetna ostrva se otkinu i slobodno plutaju jezerom.

Temperatura vode na površini jezera u sunčanim danima jula i avgusta kreće se od 21 do 23 stepena Celzijusovih, što je pogodno za kupanje, a sneg se ovde zadržava od početka decembra do kraja marta. Znači, mikroklimatske prilike Vlasinskog jezera omogućavaju intenzivno celogodišnje iskorišćavanje.

Guste šume, livade i planinski pašnjaci, starinska sela, vodenice i mnogobrojni bistri potoci koji se slivaju sa planinskih visova, kao i jedinstven biljni i životinjski svet, predstavljaju okolinu jezera.

Izvor: Klub putnika Srbije