Vekovi karnevala u Veneciji

Mnogobrojne povorke, muzičke, baletske, pozorišne i cirkuske predstave u osnovi su bogatog programa karnevala u Veneciji koji se ove godine održava od 25. januara do 5. februara. Koreni ove manifestacije sežu nekoliko vekova u prošlost. Za stanovnike Venecije, nošenje maski bilo je mnogo više od obične zabave; to je duga tradicija nastala u naprednoj Mletačkoj republici, poznatoj po zagarantovanim ličnim slobodama i pravima građana, ali i po strogim moralnim i zakonskim ograničenjima i zabranama.

Stavljanje maske značilo je - pod određenim uslovima - proširenje tih sloboda preko propisanih granica. U prvo vreme, pod maskama se, ne samo tokom karnevala, moglo podsmevati moćnicima, rizikovati u poslu i ljubavi, kockati se i uživati u sitnim porocima... Kostimirani osiromašeni plemići usuđivali su se da s maskom na licu prose, aristokrate su se upuštale u riskantne ljubavne avanture, a obični ljudi su mogli da nakratko izađu iz svojih tegobnih života... Sve je to moglo dok 1608. nije zabranjeno građanima da nose maske osim u vreme karnevala i na službenim prijemima. Mnogobrojni precizni propisi o maskiranju i kostimiranju svedoče o širokoj rasprostranjenosti ovog običaja, a zapisi o tome da su proizvođači maski uživali veliku ugled i imali status slikara. Najraskošniji festivali, uz izdašnu pomoć republike, priređivani su tokom 18. veka. U osamdesetim godinama prošlog veka veličanstvene proslave ponovo su počele da se priređuju uz sve veće učešće gostiju i turista, kojih je prošle godine bilo gotovo milion. Pored centralnog programa pod otvorenim nebom, koji se odvija na Trgu svetog Marka i na desetinama drugih mesta - na pjacetama, ulicama, mostovima - posetioce zabavljaju svirači, akrobate, klovnovi i mađioničari. Za predstave i koncerte renomiranih umetnika koji se održavaju u venecijanskim pozorištima i dvorama treba unapred rezervisati i platiti ulaznice po ceni od 80 do 490 evra.

Zašto je zovu Presvetla?

Venecija je čudesna i jedinstvena, nedostižni original za gradove širom sveta koji samo podsećaju na nju, ali se s njom s ponosom porede. Jedna je od najbogatijih riznica italijanske i evropske kulture i umetnosti. Izgrađena je u 5. veku u prostranoj laguni, na ušću reke Brente u Venecijanski zaliv, na preko sto malih ostrva koje razdvaja oko 180 kanala i spaja preko 400 mostova. Venecija je grad raskošne arhitekture i prefinjene muzike i neke posebne svetlosti. Zbog toga prozvana Serenissima - Presvetla. Njene kupole, zvonici, palate i trgovi veličanstveni su dekor mnogobrojnih remek-dela Đorđonea, Ticijana, Tintoreta, Veronezea i drugih velikih majstora čuvene venecijanske slikarske škole. Kompletno gradsko jezgro Venecije sa nekoliko stotina palata i preko 90 crkava deo je svetske kulturne baštine, pod zaštitom Uneska. Ove godine je kroz program agencije „Kon Tiki“ po prvi put u turistiškoj ponudi u Srbiji.

Izvor: Blic