Pregleda (133)

Skadarsko jezero poslednje je stanište pelikana i najveći ptičji rezervat u Evropi, jedna od poslednjih slatkovodnih močvara na Mediteranu, najveće jezero na Balkanu jedna od najvećih prirodnih i istorijskih atrakcija u Crnoj Gori,ali i mesto na kojem mogu da uživaju turisti.

Tokom celog leta, organizovane grupe, uglavnom stranaca, krstare Skadarskim jezerom i slušaju legende vezane za ostrva, Rijeku Crnojevića, mnogobrojne stanovnike jezera, ali se uz domaću lozu i vino okrepljuju u restoranima na obali. Krstari se brodicama pored brojnih zaliva, ostvra i poluostva, a poseban doživljaj je prolaz kroz gustu trsku koja raste u jezeru. Ne retko, površina je prekrivena ćilimom barskog bilja. Svud naokolo plivaju lokvanji, žuti i beli kesten i neobična kasoranja, od koje su nekada siromašni pravili brašno. Zato su ne retko posetioci jezera biolozi i botaničari. Dolaze i lovci, najčešće Italijani koji idu u pohod na divlje patke.

Sve manje ribarskih porodica

- U poslednjih nekoliko godina drastično je opao broj riba i ptica. Skadarsko jezero je, kao značajno stanište vodenih ptica, Ramsar-konvencijom 1996. godine upisano u Svetsku listu močvara od međunarodnog značaja. Zbog svega ovoga postoji predlog da se na tri godine zabrani lov ptica, ne bi li se povećao njihov broj. Za to vreme može da se organizuje foto-safari. Sa ribolobom je to teže sprovesti, jer još uvek izvestan broj porodica živi od toga - objašnjava vodič Stefan Đurović.

Na jezeru ima riba koje se mogu naći samo ovde (krap i ukljeva), a zanimljivo je da "zalutaju" i neke morske, poput jegulja, cipol, skakavica i kubla, što je najbolja potvrda čistoće vode. Za bistru vodu, inače, "zaduženi" su podvodni izvori kojih je čak 50. Oni snabdevaju jezero pitkom i hladnom vodom što život ribama čini podnošljivim. Voda se kompletno promeni dva do četiri puta tokom godine, a ima i onih koji pamte vremena kada se voda iz jezera mogla piti. Kvalitet vode sada je u prvoj kategoriji. Đurović kaže da je sve manje ribarskih porodica, jer turisti sve češće dolaze na jezero, pa se meštani okreću novoj delatnosti – uređuju plaže, otvaraju restorane... Nekada su svi stanovnici obale jezera bili isključivo ribari. Hiljade kilograma sušene ribe nosili su na Jadran ili u Srbiju. Svi su radili zajedno i delili dobit. U gladnim godinama, pravo na koji kilogram ribe imale su samo porodice sa muškom decom.

Na brodiću koji vozi turiste po jezeru obavezno se služe domaći koziji sir, med, priganice i domaća loza. Na pitanje gde može da se kupi sir, kaže da je to samo za goste jezera.

- Nedavno smo videli nekoliko pelikana koji su se posle 10-tak godina vratili na jezero. Do tada ih je bilo u velikom broju, ali su ribarima cepali mreže pa su im uništavali gnezda. Sada su se vratili ali na skoro nedostupna mesta, tamo gde čovek ne zalazi - kaže Đurović.

Damama muški lokvanji

Jezero i njegova ostrva čuvaju mnoge zaminljive priče iz istorije Crne Gore koje meštani rado prepričavaju. Tako se priča legenda o ostvru Gromozuru ili "Crnogorskom Alkatrazu". Kralj Nikola je na ovom ostrvu napravio zatvor u kojem su tamnovali isključivo politički protivnici i to oni koji nisu znali da plivaju. Ipak se, kako priča kaže, dogodilo da je jedan uspeo da pobegne, a služenje kazne na koju je bio osuđen, nastavio je stražar.

Na poluostrvu Obite, priča Đurović, boravio je Sveti Petar Cetinjski.

- Domaćin koji ga je dočekao, zamolio je svetog da ode i dovede stoku da je ne bi vukovi napali. Sveti Petar mu je rekao da se ne brine i da tu nikada neće biti vukova. Tako je i dan danas. Samo na tom jednom mestu koje je sveti pokazao, nema vukova. Svud okolo poklaše ovce i koze. Imam 100 koza i na tom mestu im se nikada ništa nije dogodilo - priča Đurović.

Zanimljivih priča ima vezanih i za noviju istoriju kada su mirne vode jezera sekli moćni motori glisera sa sumnjivim tovarima, a pričaju se i legende o "slučajno" potopljenim kolima. Ali, i ove priče, kako tvrde na jezeru, otišle su, konačno, u prošlost.

Osim pričom, meštani će svaku damu dočekati belim (muškim) lokvanjem, ponuditi dobrom ribom i domaćim vinom, a svakako će se naći i orkestar da sve začini dobrom pesmom.

Nacionalni park

Jezero se nalazi u zetsko - skadarskoj kotlini i udaljeno je sedam kilometara od mora. Dve trećine pripadaju Crnoj Gori, a jedna Albaniji. Površina jezera, zavisno od vodostaja, varira od 370 do 530 kvadrata. Crnogorski deo Skadarskog jezera sa priobaljem, u površini od 40.000 metara kvadratnih, proglašen je nacionalnim parkom. Jezero je kriptodepresija - neki delovi njegovog dna su ispod površine mora. Takvih mesta ima tridesetak i nazivaju se "oke". Najdublja je Radus, duboka najmanje 60 m, dok je prosečna dubina jezera šest metara.

Letovalište princeza

U basenu Skadarskog jezera nalazilo se dvadesetak manastirskih kompleksa, tako da su ovaj kraj zvali "Zetska Sveta Gora". Lesendro i ostala utvrđenja svedoče o borbama između Crnogoraca i Turaka. Manastiri, crkve, utvrđenja i spomenici uglavnom podsećaju na stare gospodare, Balšiće i Crnojeviće. Jedno od najživopisnijih ostrva je Vranjina, gde se nalazi manastir Sv. Nikole. Nedavno ga je obnovio otac Nikola, koji je deset godina bio rizničar na Hilandaru. ]erke kralja Nikole su često leti dolazile u konak na ostrvu, koji je sada razrušen.

Izvor: TurističkaPrizma