Pregleda (115)

Kako Rumuni zarađuju na vampiru

SIGIŠOARA - Rumuni su od priče o Vlad Čepešu Drakuli, surovom vladaru koji je protivnike nabijao na kolac, naparavili zlatnu koku. Na njemu najviše danas zarađuju turističke agencije neprestano podgrevajući priču o najpoznatijem navodnom vampiru Evrope.

Od Beograda do Sigišoare, rodnog mesta grofa Drakule, vazdušnom linijom je 365 kilometara, autobusom se stiže za petnaestak sati. Ono što putnika iz Srbije ozbiljno uzdrma je saznanje koliko je Rumunija danas ne samo ispred Srbije nego i svojih dojučerašnjih nedostižnih suseda, poput Mađarske.

Za Sigišoaru, i čelu okolnu regiju, nema zime sve dok svet zanima priča o vampiru. Sigišoara je najočuvaniji srednjevekovni grad Rumunije. Jezgro starog grada je neveliko, ali donosi lep prihod, pogotovu što je u svetskoj baštini pod zaštitom UNESCO-a.

Na malenom prostoru je Kula sa satom u kojoj je skroman Istorijski muzej. Ulaznica vredi za tri postavke, između ostalog i za jednu prostoriju u kojoj su sprave za mučenje. Koji korak dalje je Drakulina rodna kuća u kojoj je restoran. Tu su Kula kovača i Kula krojača, Kula užara i ostaci Kule zlatara.

Kako se prave novci - između ostalog, podgrevanjem legende

Tokom 16. veka u Sigišoari je bilo 15 gildi i 20 esnafa. Možda su onda majstori lepo zarađivali, ali sada su Rumuni velemajstori da dođu do para od posetilaca u potrazi za vampirom.

Rumuni vešto podgrevaju legendu: u Nemačkoj živi Vlad Drakula, dane provodi pokušavajući da se dokopa Britanije jer mu u Nemačkoj ekstremisti ne daju mira.

Taj Vlad Drakula nije u srodstvu sa rumunskim vampirom. Do nedavno se zvao se Otomar Berbig, onda je upoznao Drakuline potomke i shvatio da može štogod da se zaradi.

Pošto je bilo jasno da vampirska porodica neće imati muškog naslednika ako se nešto određeno ne preduzme, princeza Drakula je Otomaru darovala titulu i prezime. Novi princ je kupio dvorac u Nemačkoj, opremio ga po svom ukusu i fama je nastavila da živi.

Obilazak svih značajnih Drakulinih znamenitosti

Tipična filmska priča o grofu Drakuli, po romanu Brama Stokera iz 1897. godine jednostavna je i naivna: časovnik otkucava ponoć, podiže se poklopac mrtvačkog sanduka, izlazi grof Drakula. Ogrnut tamnim plaštom, hitrim koracima izlazi iz svog transilvanijskog dvorca i kreće u noć.

Agencije dovlače putnike na priču o poseti Bistrici, transilvanijskom gradu u koji je Stoker smestio radnju romana Drakula. Smeštaj je u hotelu Coroana de Aur u kome je odseo junak romana Džonatan Harker. Večera u Drakulinom tobožnjem dvoru. Poseta navodnom Drakulinom grobu.

Drakulin zamak drugi na „Forbsovoj" listi

Zamak Bran, u kojem je možda boravio vlaški vojvoda Vlad Cepeš poznatiji kao Drakula, na obroncima rumunskih Karpata, oko 200 kilometara severno od Bukurešta, izbio je na drugo mesto najskupljih imanja na svetu na listi američkog magazina "Forbs".

Vrednost građevine i okolnih livada i šuma procenjena je na 140 miliona dolara. Prvo mesto zauzeo je nekadašnji dom američkog novinskog magnata Randolfa Hersta na Beverli hilsu, čija je vrednost 165 miliona dolara.

Vrednost imanja je u predanju da je u zamku živeo vladar rumunske provincije Vlaške (1456-1462) Vlad Cepeš, koga je Stoker krajem 19. veka proglasio za vampira i krvopiju Drakulu.

Izvor: RTV