Pregleda (7)

Miomir Korać: Arheološki turizam je unosan biznis

Na teritoriji Srbije rođeno je 17 rimskih imperatora. Samo ta činjenica i bogata arheološka nalazišta duž rute od 600 kilometara svrstavaju nas među zemlje sa ogromnim potencijalom za razvoj ekskluzivnog turizma

Da krajem 17. veka izvesni grof Marsilji, pomalo istraživač pomalo pustolov, nije pohodio i naše krajeve, s namerom da popiše vojna uporišta i o tome kasnije u Hagu, na latinskom, objavi rad o otkriću obrisa grada Viminacijum, arheološka mapa sveta ostala bi uskraćena za jedan od najvećih dragulja.

Sudbinom grada i logora rimskih legionara uz obalu Dunava koji je, promenljive sudbine, opstajao od početka prvog do polovine petog veka naše ere, bavio se, potom, niz poznatih i manje poznatih istraživača, od engleskih entuzijasta Bartleta i Heringa, preko znamenitog Feliksa Kanica, zatim uglednog Mihajla Valtrovića, utemeljivača beogradske arheološke škole, i njegovog đaka Miloja Vasića, u sam osvit 20. veka.

Modeli

Na naše pitanje o tome da li ima sličnih primera ovakve vrste arheološkog turizma u inostranstvu, dr Korać kaže:
– Cilj je da od objekata rimske kulturne baštine napravimo ekonomski održive projekte, a taj model nije ništa novo. Sve ovo je jako ostvarivo, jer predstavlja prepisan obrazac kako to sve već funkcioniše, na primer u Francuskoj, Italiji ili Belgiji. U inostranstvu nema istog projekta, ali ima modela. U Švedskoj, Španiji, Francuskoj, Italiji ima ekoloških muzeja, takozvanih eko-muzeja, a tu spadamo i mi sa Viminacijumom. S druge strane, prepisan je obrazac još iz rimskog doba, jer su u Rimskom carstvu postojali ovakvi pansioni koji su se zvali „mutacio" i „mancio". Cilj je oživljavanje te rimske rute u Srbiji, a onda povezivanje sa rimskim putevima u Grčkoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Austriji, Italiji... Na kraju bi se lanac naših rimskih pansiona mogao prodati kao lanac drugih hotela.

Domus Hostiliana

Naš doprinos popularisanju arheološkog turizma zove se Domus Hostiliana Scientiarum. To je naučnoistraživački, poslovni, edukativni i turistički centar koji se gradi stotinak metara niže od platoa Viminacijuma. Dve trećine zdanja u formi autentičnih rimskih imperatorskih i carskih vila biće namenjeno malo vremešnijim turistima sa zapada i SAD koji žele da dosanjaju svoj mladalački san, da se bave arheologijom.
– Mi ćemo im omogućiti da sedmicu, dve ili tri budu arheolozi, ali će, naravno, to zadovoljstvo morati dobro da plate – veli dr Korać. – Ako žele, odevaće rimske toge ili tunike, piće vino iz rimskih amfora i ležeći ako vole, kupaće se u rimskim termama. Pružićemo im sva zadovoljstva lagodnog života rimskih velmoža, ali će u pet ujutru biti na terenu, sa kompletnom opremom.
U zdanju od 4.000 kvadratnih metara, sa 105 postelja, s centralnim atrijumom i fontanom i više manjih atrijuma, biće mesta i za ozbiljan naučnoistraživački rad, laboratorije, biblioteku, multimedijalni centar, ali i za izložbene galerije i depoe. Domus Hostiliana, čija se izgradnja finansira sredstvima NIP-a, ministarstava kulture i energetike i Centra za nove tehnologije, biće završen 2009. godine, kada će primiti prve arheologe i one koji će to, bar nakratko, postati.

Onda je gotovo punih osam decenija Viminacijum "spavao", zaboravljen pod debelim naslagama zemlje, sve do 1976. godine, kada su počeli pripremni radovi za izgradnju termoelektrane Drmno, kod Kostolca. Iskopavanja su otkrila više od 13.000 grobova i 30.000 predmeta od srebra, zlata i keramike. Arheolozi su zanemeli pred otkrićem nekoliko fresaka kasne antike. Jedna od njih, portret mlade žene, kažu poznavaoci, probila je sve kanone umetnosti i svojom zagonetnom lepotom opravdano osvojila epitet bisera antičkog stvaralaštva.

Konačna i, rekli bismo, najdelotvornija etapa u otkrivanju Viminacijuma i iznošenja njegove lepote pred oči javnosti, nastaje početkom 80-ih godina prošlog veka, kada je grupa studenata arheologije, među kojima je bio i Miomir Korać, hrabro zakoračila u pusta polja oko Drmna. Mukotrpna otkopavanja, čak pune dve decenije, bila su samo priprema za ono što će slediti kasnije: od 2002. do 2007. godine dr Korać i njegov tim oživeli su arheološki park, što poznavaoci smatraju podvigom nezapamćenim u analima arheologije. Tako je nastao Viminacijum, vaskrsli rimski grad i vojni logor, "lumen meum" – moja svetlost – pred kojom zastaje dah. Sve posle toga je – budućnost.

Kraljica Draga

Kada je Miloje Vasić, učenik Mihajla Valtrovića, 1902. godine u Viminacijumu iskopao ulicu sa stubovima, u posetu arheološkom lokalitetu iznenada je stigla kraljica Draga. Oduševljena lepotom i značajem otkrića, poklonila je arheolozima 100 dukata za nastavak istraživanja, a ulica sa stubovima je, u znak zahvalnosti i poštovanja, dobila ime kraljice Drage. Događaj su zabeležile “Novine Serbske“.

Prostranstvo

Viminacijum je nastao na teritoriji keltskog plemena Skordiska, a grad se prostirao na 700 hektara. Ono što su naši arheolozi otkrili i zaštitili primenom najsavremenijih geofizičkih metoda, samo su dva procenta (!) ukupne površine ovog rimskog grada i vojnog logora. Viminacijum, na čijem daljem otkrivanju rade ekipe arheologa, geofizičara, geomorfologa, matematičara, elektroinženjera, pedologa, stručnjaka za daljinsku detekciju, dobio je 2002. godine međunarodni karakter saradnjom sa univerzitetom u Albaniju, u državi Njujork, čiji studenti svake godine dolaze na lokalitet svetskog značaja.

Sa dr Miomirom Koraćem, naučnim savetnikom Arheološkog instituta SANU i direktorom projekta Viminacijum, proveli smo jedan sunčani septembarski dan, na temeljima grada koji datiraju iz doba rimskih imperatora Hadrijana, Marka Aurelija, Septimija Severa, Dioklecijana... i razgovarali o vremenima u kojima će lepota i značaj ovog važnog arheološkog lokaliteta postati nezaobilazna tačka na ruti zaljubljenika u prošlost koja se meri vekovima, čak milenijumima.

Dr Korać kaže da su arheološki lokaliteti isuviše ozbiljna "pojava" da bi bili prepušteni samo arheolozima. Njihovo predočavanje široj javnosti je ono što im daje pun smisao i čini da ostavština daleke prošlosti uzbudi čula savremenog čoveka, već prilično okrenutog nebesima i vanzemaljskim prostorima. Jedan od najboljih i najuverljivijih dokaza za tvrdnju našeg sagovornika jeste koncert Eme Šaplen, koja je poslednje avgustovske subote ove godine svojim čarobnim glasom povezala starinu Viminacijuma i emocije savremenog čoveka.

Koncert Eme Šaplen nije prvi događaj koji je u Viminacijumu okupio veliki broj ljudi. Ovaj lokalitet bio je jedan od sedam gradova sveta uključenih u globalnu akciju zaštite planete Zemlje, kojom je prošle godine skrenuta pažnja javnosti na nedaće rodne nam planete. I nastup čuvene pevačice bio je jedan od plemenitih i privlačnih načina upoznavanja i naše i svetske publike sa izuzetnom kulturnom baštinom ovih prostora.

Zvanično, Viminacijum je za posetioce otvoren 5. oktobra 2006. godine. Lane ga je posetilo više od 50.000 radoznalaca, a iz tri kilometra udaljenog pristaništa na Dunavu stizali su gosti sa 12 američkih, 35 danskih i 47 holandskih brodova-kruzera. Do 2010. ili 2011. godine, pouzdano se tvrdi, do Viminacijuma će stizati čak 200.000 putnika sa 600 brodova, koliko ih plovi na sve popularnijim dunavskim turama. Lokalitet glavnog grada rimske provincije Gornje Mezije već je ucrtan u itinerer ovih luksuznih putovanja.

Da nema mesta sumnji da će Viminacijum i njemu slični lokaliteti postati značajan brend Srbije, uverili smo se i za vreme našeg boravka, 4. septembra. Sa broda River Duchess koji plovi od Amsterdama do Crnog mora došlo je oko 120 turista – Japanaca, Brazilaca i Amerikanaca koji su, sa izrazitom pažnjom, saslušali priču o istoriji drevnog grada. Po povratku iz hipogeuma, “podzemnog sveta“, gde su se u mraku i teskobi sreli sa čarobnim antičkim freskama, dočekalo ih je staro vino u zemljanim posudicama.

Još dok su sređivali utiske, stigla je poveća grupa najuglednijih matematičara iz Evrope i sveta, koje su, posle obilaska, dočekali domaćini odeveni u toge i tunike. Uz crno vino i kajsijevaču poslužena im je autentična rimska zakuska: libum, hleb od kozjeg sira, griza i kukuruza, globi – pomalo slatkaste kuglice, namaz od maslina, smokve, urme...

Propast

U prvoj deceniji prvog veka nove ere Viminacijum je bio logor rimskih legionara. Polako se razvijao u civilno naselje, administrativni, trgovinski i industrijski centar provincije Gornja Mezija. Za vreme vladavine Marka Aurelija nakratko ga je desetkovala epidemija kuge, ali se brzo oporavio. Od druge polovine drugog do sredine četvrtog veka imao je status kolonije rimskih građana i pravo kovanja novca.
Promenljive sudbine, opstajao je do polovine petog veka, kada ga zauzimaju Huni i potpuno uništavaju. Tada su stradali svi gradovi i tvrđave na podunavskom limesu. Konačan kraj Viminacijum je doživeo avarsko-slovenskom najezdom i nikada više nije bio obnovljen.

Amfiteatar

U Viminacijumu su u toku radovi na iskopavanju amfiteatra sa 12.000 mesta. Ovaj objekat dimenzija 138 x 125 metara jedini je u regionu zapadnog Balkana.

Dr Miomir Korać podseća da je čak 17 rimskih imperatora rođeno na teritoriji naše zemlje, što je četvrtina vladalaca Rimskog carstva. Nemačka je, na primer, postojbina samo jednog, Španija dvojice.

– Povezivanjem svih mesta rođenja dobili smo rutu od 600 kilometara. Ona počinje od Sirmijuma (Sremske Mitrovice), preko Singidunuma (Beograda), Viminacijuma, Đerdapa, Medijane (Niša), Felix Romuliane (kod Zaječara) do Justiniane Prima, Caričinog grada u neposrednoj blizini Lebana. To je "Put rimskih careva" sa kojim ćemo upoznati najznačajnije turoperatore, stvoriti brend i unovčiti, kako to rade pametni ljudi u zemljama koje imaju šta da ponude – kaže dr Korać. – Osim što ćemo na toj ruti urediti lokalitete, izgradićemo oko 100 rimskih pansiona sa po desetak soba, koncentrisanih u prirodnom ambijentu, na detelini, među kukuruzima, na obali Dunava.

Pored toga što će dovoditi turiste, ruta "Put rimskih careva" biće dragocena i za lokalno stanovništvo kroz porodični biznis. Pored 800 stalno zaposlenih, u programu, ima mesta za još tri do četiri hiljade ljudi koji bi se bavili keteringom. Ideja je da turisti koji krenu na "Put rimskih careva", lokalitete obilaze peške, biciklom, automobilom ili kombinovano, što je veliki trend u svetu.

– Celom rutom projektovane su biciklističke staze koje se nadovezuju na postojeće evropske – veli dr Korać. – Već smo u ozbiljnim pregovorima da oko 270.000 biciklista koji voze na relaciji Ulm – Pasau stigne i do naše deonice. Podaci nedvosmisleno pokazuju da, na primer, samo u Nemačkoj oko 400.000 visokoobrazovanih ljudi voli ovu vrstu turizma.

Naš sagovornik nam skreće pažnju na rutu "Toscana by foot", koja podrazumeva duga pešačenja sa rancem na leđima, odsedanje u malim porodičnim pansionima, degustaciju lokalnih gastronomskih specijaliteta poput parmezana ili mortadele. Ovakva putovanja, ističe Korać, sakupljaju energiju lokalnog prostora i to je primer na kojem insistiram u svom zalaganju za povezivanje kulturne baštine sa finansijskim efektima. Ne treba zaboraviti da je početna cena jedne tako osmišljene rute aktivnog odmora čak 4.500 evra! A da li je naš dardanski sir (kasus dardanikus) iz istočne Srbije, koji se služio na rimskom dvoru, manje vredan da bi ga svet otkrio? Ili, da turistički hodočasnici stignu do Đerdapa, koji je sam po sebi magija – komentariše Korać.

Brod

Za vreme našeg boravka u Viminacijumu, u obližnje pristanište na Dunavu usidrio se brod River Duchess sa 120 putnika engleskog govornog područja. Od Mihaila Tomića, komercijaliste turističke agencije Oskar Turs, čuli smo da je luksuzni brod stigao u organizaciji Uniworlda, velike turoperator agencije, specijalizovane za rečni turizam. Putovanja za turiste dubljeg džepa organizuju se od aprila do novembra, a mnoga traju i 24 dana, od Amsterdama do Crnog mora, na primer. Ovo je treća sezona kako stranci brodovima dolaze do Viminacijuma, a svoje zadovoljstvo novim otkrićem listom izražavaju u upitnicima koje popunjavaju na kraju putovanja.

Povelja

U Lisabonskoj povelji je zabeleženo da arheološki turizam sa 19,3 odsto učestvuje u privredi zemlje koja ga razvija. To je više od udela automobilske industrije u toj zemlji.

Utisci

U nevelikoj taverni u Viminacijumu, u knjizi utisaka zabeleženi su mnogobrojni komentari posetilaca ovog arheološkog nalazišta. Od opširnog opisa zapažanja, sugestija, primedbi, do vrlo kratkih poruka. Ljudi su, uglavnom, vrlo emotivno iznosili svoje impresije. Našu pažnju privukao je jedan “utisak“ koji izražava smisao celokupnog poduhvata, a koji glasi: Vrh!!! Kopaj brže!

Dr Miomir Korać nam kaže da je počeo ozbiljne pregovore sa Italijanima oko zajedničkog projekta oživljavanja puta Via Militaris koji bi išao od Akvileje do Viminacijuma. Ova inicijativa ide u prilog činjenici da je trenutno u svetu moderna turistička i istraživačka varijanta “biti na ruti“, koja podrazumeva trasu i do 1.000 kilometara. Ovakvi programi sigurno obezbeđuju dolazak većeg broja turista, povezuju više značajnih turoperatora i pojevtinjuju održavanje keteringa cele rute.

– Sve zapadne zemlje koje imaju šta da pokažu, od Italije, Francuske, Nemačke, a naročito poslednjih godina Turska uz maloazijsku obalu, dobro žive od kulturne baštine Grčke i Rima – podseća Korać. – Da bi se i Srbija upisala među države koje znaju da iskoriste davnu prošlost za dobrobit sadašnjosti i budućnosti, neophodno je angažovanje i svesrdna pomoć države. Tu, pre svega, mislim na Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, ministarstva kulture i nauke, Turističku organizaciju Srbije, ali i značajan udeo privatnog biznisa. Da sprega nauke i onih koji vode politiku donosi dobre rezultate, potvrdilo je prošle godine naše zajedničko učešće sa TOS-om na najvećem svetskom sajmu turoperatora u Milanu, zatim u Kelnu i Berlinu, ili u Pestumu, kod Napulja, na Mediteranskom sajmu arheološkog turizma, gde smo promovisali "Put rimskih careva", što je donelo nesumnjivu dobit.

Dr Korać kaže da je arheološki turizam najmlađi, ali najunosniji turistički brend. Pobornici ovog vida putovanja u stalnoj su potrazi za novim sadržajima, gotovo na granici avanturizma koji ih vodi od Antarktika do Tibeta. Nema sumnje da bi na prostoru Srbije takvi znatiželjnici imali šta da vide i da svoj istraživački duh obogate saznanjima i artefaktima koji nam vekovima leže usnuli pod nogama, ubrzano pokrenutim prema lepšoj budućnosti.

Slobodanka Andrić

Izvor: nirapress.com