Ženski biznis ukida granice

Preko 600 preduzetnica iz Srbije i još 11 evropskih država su na forumu « Biznis, moć žene» u Novom Sadu pokazale da su dobro upućene u tradicionalne poslove ali i da postupno osvajaju, upravljačke i vlasničke, pozicije i u aktuelnoj «ekonomiji znanja».

Organizator, GTZ, nemačka agencija za razvoj, učinio je pravi potez okupljanjem žena sa privatnom inicijativom, uočavajući da, i globalne i lokalne, društvene i političke promene idu smerom koji poslovnu šansu pruža podjednako muškarcima i ženama. Brojna predavanja, interaktivne radionice, zabavne igre sa podsticanjem umešnosti kupovine ili prodaje.., protkala su dva novosadska dana. Izložbe etno- radova, zdrave- hrane, izdavaštva, luksuzne kozmetike, umetničkih radionica.., su sjajno upotpunile dekor.

Čulo se mnogo toga što odudara od stereotipnih klišea sa feminističkih sesija; nekadašnje socijalističko društvo, bar kada je reč o SFRJ, bilo je u pogledu prava žene mnogo izdašnije i od najrazvijenijih zemalja Zapada, tvrdile su žene sa bogatim dvojnim, životnim i poslovnim, iskustvima i znanjima; u svakom pogledu- dostupnosti obrazovanja, zdavstvene zaštite, kvalitetu radnog prava, razvoju karijere, zaradi...

Kako se krupne promene, vidljive po izmeštanju čitavih industrijskih grana u zemlje sa ekstremno jeftinom radnom snagom, reflektuju baš u tradicionalne ženske delatnosti, poput tekstilne industrije, šansa za preduzetnice su nove tehnike prodaje, osmišljavanje kako kreirati nijanse koje vrhunsko izdvajaju od standarnog, kako prezentovati i nametnuti potrebu za ekstra robom...

Znanje postaje najkurentnija roba a vreme interneta i globalizacije omogućava mreže poslovne saradnje koje su nekada bile rezervisane za najveće svetske kompanije, « spoljnotrgovačke kuće», nacionalne aranžmane... Možda i preciznije od biznismena, žene uočavaju tektonske promene nakon sloma komunizma i godinu 1989. smatraju prelomnom.

Među učesnicama foruma su i žene čije informatička firma, sa 180 zaposlenih, godišnje prihoduje i 16 miliona evra ili, pak, Amela Radan, autor i krerativni direktor Sarajevske nedelje mode, kultne priredbe svetskog džet- seta. Očaravajuća i poučna su iskustva poslovnih žena iz Letonije, Bugarske.., čija su po dva- tri prva poslovna pokušaja završena krahom.

Teme koje su prezentovane na, ubuduće tradicionalnom Forumu, kretale su se od običnih problema vezanih za start biznisa do ekskluzivnih kao što su motivacija u ekonomiji znanja, žena u tehničkim naukama, poslovn etike, ili, pak, veština prezentacije i moderacije, upravljanje vremenom... Ceni se da pojedine modernije tehnike poslovanja, recimo franšiza, prilično odgovara lepšem polu. Međutim, sve surovija borba na tržištu vodi ka gotovo potpunom gubitku privatnosti, sve su snažniji zahtevi da se upravljač, a pogotovo vlasnik koji je istovremeno i upravljač kapitalom, bude stalno u vezi sa firmom- fizički, mobilnom, inetrnet ili videokonferancijskom vezom... Gubitak privatnosti je trend koji najmanje odgovara ženi. Iz ženskog ugla, ekonomija znanja, bar tako je većinsko, dominantno, mišljenje sa novosadskog foruma, može u perspektivi doprineti većoj uposlenosti. Otpuštanja su zahtev da se konkurentnost postiže smanjivanjem troškova rada, kako se novo doba zasniva na znanju, otpuštanja mogu da znače gubljenje najvažnijeg resursa.

Skup je, dakako, bio i prilika da se uspostave novi kiontakti, uoče ili provere nove poslovne ideje. Grad domačin je propustio priliku da goščama prezentuje čime raspolaže: izostale su izložbe, inače prebogate, kolekcije nošnja i nakita iz novosadskih muzeja, muzička sazvučja Panonije nisu prezentovana, galerije su se zadovoljile standardnim programom...

Izvor: Ekonomist