"Zelenije građevine" usporavaju globalno zagrevanje

Bolja arhitektonska rešenja i štednja energije u zgradama mogli bi da imaju više efekta u borbi protiv globalnog zagrevanja nego sva ograničenja emisije gasova s efektom staklene bašte predviđena protokolom iz Kjota, pokazala je jedna studija sprovedena za Ujedinjene nacije.

Bolja upotreba betona, metala, drvne građe i smanjena potrošnja energije u svim segmentima - od klima-uređaja do osvetljenja u stanovima i kancelarijama - mogli bi da rezultiraju uštedama milijardi dolara na sektoru koji u svetskoj potrošnji energije ima udeo od 30 do 40 odsto, preneo je Rojters.

"Zgrade mogu da odigraju ključnu ulogu u borbi sa klimatskim promenama", kaže se u izveštaju Programa UN za životnu sredinu (UNEP), objavljenom tokom konferencije o načinima unapređenja ekonomskog rasta bez negativnih posledica po prirodnu sredinu, koje se održava u Oslu.

Među jednostavne mere koje bi se mogle primeniti spada veći broj roletni u toplim krajevima, kojima bi se prostorije zaštitile od sunca, pa time i smanjila potreba za klima-uređajima, prelazak na štedljive sijalice, bolja izolacija i ventilacija.

"Prema nekim konzervativnim procenama, sektor građevinarstva mogao bi da obezbedi redukciju emisije ugljen dioksida za 1,8 milijardi tona", kaže direktor UNEP-a Ahim Štajner, dodajući da bi agresivinja politika štednje energije u ovoj oblasti mogla da rezultira smanjenjem emisije tog štetnog gasa sa efektom staklene bašte za preko dve milijarde tona, što je blizu tri puta više nego što je predviđeno Protokolom iz Kjota.
Protokol iz Kjota obavezuje 35 industrijskih zemalja da do 2012. godine smanje emisiju gasova s efektom staklene bašte za oko pet odsto u odnosu na onu iz 1990, kako bi se usporilo globalno zagrevanje koje bi dovelo do češćih vrelih talasa, suša i podizanja nivoa mora. Predviđeno je da se to ostvari pre svega smanjenjem sagorevanja fosilnih goriva.

U pomenutom protokolu, međutim, nije dat odgovarajući značaj efikasnijem građevinrstvu i građevinama, iako i one predstavljaju značajan deo problema, kao i saobraćaj i poljoprivreda.

Izveštaj UNEP-a zalaže se za "zelenije građevine", uz napomenu da bi trošak takve preorijentacije bio relativno skroman u poređenju s potencijalnim uštedama ukoliko se angažuju vlade dovoljnog broja zemalja, industrija, poslovni sektor i potrošači.

U izveštaju se ističe da se troškovi gradnje povećavaju za samo tri do pet odsto uvođenjem rešenja koja imaju za cilj uštedu energije. Konstatovano je da se najviše energije troši u stanovima, više nego u radnjama, kancelarijama, školama i bolenicama.

Izvor: Tanjug