Pregleda (19)

Oni rade pedeset sati i više. Rade više od ostalih i žele uviek postići nešto.
- Ipak, ni šef, ni partner, zavisniku od rada ništa ne može nametnuti. Strast za radom kod radoholičara dolazi iznutra - kaže Ton Taris, jedan od malobrojnih naučnika koji se bavi ovim fenomenom.
Ustaju ranom zorom, retko s posla na vreme dolaze kući i smatraju godišnje odmore bespotrebnim gubitkom vremena.

- Ovde govorimo o uglavnom visoko obrazovanim ljudima za koje je rad postao način života. Radi se o ljudima koji većim delom sami organizuju svoj radni dan i aktivnosti, tako da se lakše i odlučuju na nošenje posla kući - kaže Taris, profesor na KUN univerzitetu.

Kako dolazi do toga? Istraživanje je pokazalo da zavisnicima od rada na prvom mestu nije plata, promocija ili vrednovanje. Takođe, niko od njih ni ne zahteva da rade toliko, ni njihov šef, a ni partner. Zavisnici od rada poseduju nekoliko karakternih osobina koje doprinose tome da ove osobe same odluče da se bace na rad.

Evo osobina odgovornih za ovakvo ponašanje:
Zavisnici od rada žele uvek postići više i nikad nisu zadovoljni.
Ono što urade često kontrolišu. A uz to i ono što su drugi uradili.
Zavisnici od rada ne znaju drugima delegirati. Oni uvek misle da sami bolje znaju i time su stres faktor za podređene. Što znači, nisu baš omiljeni šefovi.
Oni su pravi izvođači radova. I privatno: osoba koja je bila premorena poslom odlučila je da hoda njujorkški maraton kako bi se opustila.

Znači, ove osobine su ono što zavisnika od rada tera da radi sve više. Ako ovakvi ljudi ne deluju u skladu sa unutrašnjim nagonima, oni se osećaju krivima. Zavisnost od rada je uglavnom urođena.
Zavisnici o radu razvijaju svoju zavisnost tek nakon 35. godine. To je period kada ljudi počinju graditi karijeru. Pre 35. i zavisnici od rada traže neko svoje mjesto u društvu, partnera i dobijaju djecu. Nakon toga odjednom imaju odrešene ruke da udovolje svome nagonu kako bi više postigli.

Pitanje je da li se taj ogroman rad na kraju isplati. Stručnjaci tvrde da to nije tako. Otkrili smo da veliki rad u stvari ne doprinosi u tolikoj meri višoj poziciji, boljoj plati ili većem uspehu. Ali doprinosi lošijim stvarima. Kod zavisnika od rada postoji rizik da postanu hronično umorni, i time ne postaju sretniji. Znamo da imaju i lošije brakove, da se češće razvode i da češće stupaju u vanbračne odnose.
Nije ni svaki zavisnik o radu isti, tvrde stručnjaci. Postoje dve vrste zavisnika od rada. Prvi je klasični veliki radnik koji je uporan i nastavlja raditi, čak i kada mu to više ne pruža zadovoljstvo. Ovaj zavisnik od rada ima velike šanse da jednog dana postane preumoran, te da upadne u začarani krug, u kome „pada na kolena“, pa se diže na noge i nastavlja istim tempom kao i pre toga. Pored ovog radnika postoji i entuzijasta zavisnik od rada. Ovaj radnik ima veće zadovoljstvo u radu i manje je pod stresom. Ipak, ni on neće nikada biti zadovoljan.

Izvor: vijesti.cg.yu