Komentara (1)    Pregleda (60)

 
O značaju intelektualne svojine

Skoro svaki korisnik je i potencijalni stvaralac intelektualne svojine. Njena zaštita, preko sistema nacionalnih i međunarodnih pravila, koja se zovu prava na intelektualnu svojinu, neophodna je radi sticanja i finansiraea inovacija i kreativnosti, koje za uzvrat, vode ka ekonomskom, kulturnom i socijalnom napretku. Zaštita intelektualne svojine takođe podstiče proizvodnju i širenje znanja i širokog asortimana kvlitetnih proizvoda i usluga. Prava na intelektualnu svojinu stvaraju dodatnu vrednost za potrošače i mogu da budu garancija za poreklo i kvalitet.

Zaštita intelektualne svojine doprinosi ekonomskom rastu kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju tako što podstiče inovacije, kulturnu raznolikost i tehnički razvoj kao deo šireg političkog okvira. Ukoliko se pravilno koriste, prava na intelektualnu svojinu takođe mogu predstavljati knjučna sredstva za iskorenjivanje siromaštva putem trgovine.

Srbija se pozicionira vrlo slabo u pogledu patentiranja i to delom zbog malih ulaganja u R&D a delom i zbog enormnih troškova za međunarodnu zaštitu koji se kreću od 14.000 do 50.000 evra pa i više.

Srbija, svi pokazatelji to dokazuju, dovoljno ne ulaže u inovacije jer je stopa izdataka preduzeća na R&D niska.

Privreda Srbije se ne temelji na znanju jer se ne oslanja na dobro obrazovano stanovništvo otvoreno za kreativnost i nove ideje. Potrebna je nova radna snaga sa novim znanjem i veštinama. Veza između obrazovanja, istraživačkih instituta i komercijalnog sektora je veoma slaba.

Ovime se postavlja pitanje da li se dovoljno zna šta je intelektualna svojina?

Sva istraživanja pokazuju da se još uvek o ovoj materiji malo zna. Intelektualna svojina je unikatna i ona je plod lične kreativnosti i inovativnosti. To može biti bilo koja kativnost iz bilo koje oblasti života: pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, ime pod kojim se prodaje proizvod ili nudi usluga, pesma, slika, film, i sl. Skoro u svakom pojedinačnom slučaju, intelektualna svojina stimuliše napredak, transformišući društvo i dodajući vrednost našem životu. Više se ne postavlja pitanje da li je intelektualna svojina potrebna, već zašto je potrebna zaštita intelektualne svojine! A intelektualnu svojinu, bilo koje oblasti i u bilo kojoj fazi stvaranja treba zaštititi!

Društvena zajednica je obezbedila pravo na intelektualnu svojinu radi podsticanja pronalazaka i kreativnih ostvarenja od kojih društvo pa i pojedinac ima koristi, kao i da bi pomogla inovatorima i stvaraocima da žive od svoga rada. Ta prava, koja mogu da ostvaruju pojedinci ili organizacije ( naučno istraživačke ili fakulteti), priznata su od strane države i sudova. Sistem je osmišljen da održava ravnotežu u ostvarivanju potreba kako stvaraoca tako i korisnika.

Prava na intelektualnu svojinu podstiču inovacije i stvaralaštvo!

Svrha sistema prava na intelektualnu svojinu je i da dâ podsticaja inovatorima za stvaranje novih pronalazaka i dela. Za uzvrat društvo dobija stabilan protok inovacija koje pokreću privredni, kulturni i socijalni naporedak, pomažu pri ublažavanju siromaštva i bolesti i obogaćuje naše kulturno nasleđe.

Prava na intelektualnu svojinu omogućavaju ljudima da imaju koristi od svojih inovacija i stvaralaštva i da spreče njihovo kopiranje ili nepoštenog ubiranja dobiti od kreativnosti i ulaganja pronalazača. Jedino zaštićena intelektualna svojina može biti i sudski verifikovana. Ovo ohrabruje proizvodnju širokog asortimana roba i usluga i pomaže održavanju zdrave konkurencije. Jednostavno: svi imaju koristi od novih dela i pronalazaka.

Finansiranje inovacija i stvaralaštva preko tržišta

Inovacije i stvaralaštvo se moraju finansirati: kao i svi ostali, i inovatori i stvaraoci moraju da zarađuju za život. Poznato je da se može utrošiti mnogo vremena i novca na istraživanja i razvoj novih tehnologija i proizvoda, bez ikakve garancije da će se to isplatiti. Uvek postoji rizik da proizvod može pretrpeti neuspeh. Prava na intelektualnu svojinu predstavljaju mehanizam koji omogućava inovatorima, stvaraocima i proizvođačima da finansiraju svoj rad preko tržišta. Postoje i drugi modeli za finansiranje, kao što su vladini fondovi ili privatni patronat, ali prava na intelektualnu svojinu ostaju osnovni i najčešći vid finansiranja koji koriste pojedinci i organizacije za svoj rad i njegovo širenje. Prava na intelektualnu svojinu daju slobodu kreativnosti i podstiču inovatore i stvaraoce da odgovore na izražene potrebe potrošača.

Generalno: u Srbiji postoji manjak finansija za MSP (Mala i srednja preduzeća). Preduzeća koja se u ranoj fazi svoga rasta suočavaju sa finansijskim teškoćama imaju mogućnost pristupa finansiranju iz Fonda za razvoj ili mogu dobiti kredite iz banaka uz podršku Garancijskog fonda koji je do sada obezbedio garancije za veoma ograničen broj zajmova.

Inovacije, kreativnost, kulturna raznovrsnost i tehnološki razvoj doprinose ekonomskom razvoju. To je utoliko tačnije što su privredne grane koje počivaju na znanju sve značajnije za ekonomiju, naročito kao kreatori radnih mesta.

Poznato je: inovacije su ključ za kreativnost.

Inovacije su postale jedan od najvažnijih vektora održivog razvoja preduzeća i ekonomskog prosperiteta celog društva. Preduzeća moraju stalno da unapređuju ili obnavljaju svoje proizvode i usluge, ukoliko žele da održe ili osvoje udeo u tržištu i ostanu konkurenti. Preduzeća često investiraju velike iznose u istraživanje i razvoj a posebno u reklamiranje i marketing svojih proizvoda ili usluga. Do ovih investicija neće doći ukoliko preduzeća nisu u poziciji da povrate svoje troškove. Zato odgovarajuća i efikasna zaštita intelektualne svojine daje inovativnim preduzećima moćan podsticaj za investiranje i doprinos ekonomskom napretku.

Jedno od osnovnih područja delatnosti Republičke agencije za razvoj MSPP (Mala i srednja preduzeća i preduzetništvo) je i pružanje pomoći MSPP u osvajanju novih tehnologija i konsultativna podrška njihovoj inovativnoj delatnosti. Kada su u pitanju potencijali industrijske svojine, za MSP to su:

• Povlašćen (monopolski) položaj na tržištu
• Sprečavanje konkurenata da kopiraju proizvod
• Ušteda u istraživanju i razvoju
• Povećanje vrednosti i preduzeća
• Stvaranje nematerijalnih proizvoda
• Prodaja licenci
• Jačanje pozicije u pregovorima o saradnji
• Lakše uveravanje potrošača o ispunjenosti standarda
• Otvaranje mogućnosti za više oblike saradnje (franšiza i sl.)

Izvor: Republička agencija za razvoj MSPP