Pregleda (19)

Nagrade Bizart za najuspešnije partnerstvo biznisa i kulture uručene su sinoć u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić", a prisutne je pozdravio pomoćnik ministra kulture Srbije Branislav Dimitrijević.

Za najuspešnije partnerstvo između sektora kulture i poslovnog sektora nagrađeni su Telenor fondacija i udruženje građana Kiosk za projekat "Pokreni grad".
U obrazloženju se ističe da je cilj tog projekta unapređenje javnog prostora kroz umetničku produkciju i da gradovi širom Srbije oplemenjeni umetničkim delima na fasadama zgrada daju neposredan doprinos unapređenju kulturne klime kroz svakodnevni život.

Nagradu za najuspešnije partnerstvo između sektora dizajna i poslovnog sektora dobili su Erste banka i Aleksandar Maćašev za projekat "Erste mašina".
Taj projekat predstavlja izrazito kreativan i kvalitetno izveden dizajnerski rad koji skreće pažnju na sponzora manifestacija Egzit, Filmski festival Srbije i Festival nauke, kao i na same kulturne događaje, navodi se u obrazloženju.

Odluke je donela komisija čiji su članovi dobitnici prethodne Bizart nagrade - direktor "Ozon" galerije Nebojša Babić, direktor Ju Epicentra Miodrag Popović, marketing direktor Rajfajzen banke Katarina Gaborović, direktor RTV B92 Veran Matić i dizajner Igor Oršolić.

Dimitrijević je istakao je Ministarstvo kulture prihvatilo da bude pokrovitelj nagrade, koju je inicirala organizacija Balkankult, jer je preovladala svest da razvoj umetnosti i kulture nije moguć bez saradnje sa poslovnim sektorom.
"Nagradom Bizart motiviše se ta saradnja, koja zapravo postoji vekovima kao mecenarstvo ili donatorstvo. To su bili načini kako su umetnost i kultura preživljavali, a bez tog odnosa se ni danas ne može", kazao je Dimitrijević.
Podsetivši da je kod nas tradicija da i država podržava umetnost i kulturu, Dimitrijević je ocenio da su u "ovoj osiromašenoj zemlji javna izdvajanja za kulturu daleko od dovoljnog" i da je zato neophodno razvijati odnose sa poslovnim sektorom.
"U toj oblasti još ne možemo biti zadovoljni, jer niti je država dovoljno učinila da podrži tu saradnju niti domaći biznis sektor pokazuje dovoljno interesovanja. Zato inicijativa Balkankulta može da pomogne da se taj 'brak iz računa' realizuje", rekao je Dimitrijević.
Naglasivši da umetnost nije samo neka vrsta dekoracije ili reprezentacije, već sve više događaj u javnom životu, on je primetio da "poslovne ljude treba osmeliti da uđu u avanturu koja može da bude korisna za obe strane".
"Mi imamo puno kreativnih ljudi, a ono što povezuje umetnost i uspešan biznis jeste upravo kreativnost koja je neophodna za obe oblasti života i rada", zaključio je Dimitrijević.

Izvor: Tanjug