Pregleda (15)

Iako bi tek ozbiljna analiza pokazala da li osnovni razlog leži u smanjenju zloupotreba, većem udelu privatnog sektora, ili se jednostavno više isplati (ili mora) raditi, stručnjaci kažu da se približavamo evropskim zemljama i da na bolovanja odlaze samo - bolesni.

Republički zavod za zdravstveno osiguranje isplatio je u prošloj godini skoro pet milijardi dinara kao nadoknadu za bolovanja zaposlenih, što u ukupnom zdravstvenom budžetu od 140 milijardi, čini oko 3,5 odsto. Iako bi tek ozbiljna analiza pokazala da li osnovni razlog leži u smanjenju zloupotreba, većem udelu privatnog sektora, ili se jednostavno više isplati (ili mora) raditi, u RZZO kažu da se približavamo evropskim zemljama, ali i da je bitnije da na bolovanja odlaze samo - bolesni. Podsećanja radi, naknade za privremenu sprečenost za rad iz zdravstvene kase isplaćuju se samo kada bolovanje traje duže od 30 dana. S obzirom na to da za kraća odsustva plaća poslodavac, objedinjene evidencije nema.

Prema podacima RZZO, više od 300.000 zaposlenih bila je tokom 2007. na bolovanju duže od 30 dana, što je visok procenat ako se ima u vidu da je ukupan broj radnika skoro dva i po miliona.

- Zloupotrebe u ovoj oblasti su smanjene. Dok je ranije po tom osnovu odlazilo sedam, osam, čak i deset odsto ukupnog zdravstvenog budžeta, sada smo se približili merilima evropskih zemalja, gde se za bolovanja izdvaja tri do četiri odsto zdravstvenog novca, ali sumnjamo da zloupotreba i dalje ima kod odsustvovanja koja su kraća od mesec dana - kaže za Vladan Ignjatović, načelnik Centra za informisanje RZZO.

Ignjatović ukazuje da je ranije postojao veliki raskorak između okruga, pa se dešavalo da su zaposleni u Jablaničkom okrugu deset puta manje koristili bolovanja od radnika iz Zlatiborskog okruga, ali da je sada taj disparitet smanjen. Takođe, ranije su i banalni problemi bili razlog za odlazak na bolovanje, ali danas zaposleni kod privatnih poslodavaca strahuju da ne izgube posao i ne odsustvuju ni kada su stvarno bolesni, tvrdi sagovornik.

Zoran Popov, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da jedno od objašnjenja za smanjeno korišćenje bolovanja verovatno leži u činjenici da bolovanje više nije isplativo, jer su promenjeni uslovi. Tako, umesto cele plate koliko se ranije davalo u slučaju bolovanja do 30 dana, za koja plaća preduzeće, naknada sada čini 75 odsto zarade, a konačna cifra obračunava se na osnovu efektivnih časova rada. S druge strane, i u našoj zemlji počeo je da se javlja "sindrom" izgradnje karijere, pri čemu je veoma važno zadobiti poverenje šefa ili direktora.

Autor: Vesna Damjanić

Izvor: SEEbiz