Komentara (1)    Pregleda (105)

Stereotipi su pretpostavke, sudovi i verovanja da svi članovi određene grupe imaju slične osobine, bez obzira na razlike među njima. Stereotipi često dovode do predrasuda – negativnih stavova prema ljudima koji pripadaju određenoj grupi. I stereotipi i predrasude su obično velike prepreke komunikacije

Lična vrednovanja mogu da predodrede našu komunikaciju i poslovnu saradnju sa drugim ljudima. Stereotipi i predrasude, u tom smislu, često predstavljaju prepreke u komunikaciji, koje mogu da nas spreče da na pravi način upoznamo osobe koje bismo mogli da upoznamo i koje mogu da smanje našu sposobnost da razumemo svet i druge ljude. Imajući to u vidu, književnik Miroslav Krleža je jednom prilikom istakao: "Borba za slobodu duha nije ništa drugo do borba za oslobođenje od predrasuda."

Da bismo jasnije predstavili ovu problematiku, poslužićemo se jednim primerom. Zamislite da sprovodite ekperiment u kome od jedne grupe prosečnih odraslih ljudi tražite da zamisle dve osobe – jednu koja radi u kozmetičkom salonu, i drugu koja u velikom gradu vozi taksi. Šta mislite, kako biste ih opisali?

Da li biste bili iznenađeni ako bi ljudi u prvom slučaju zamislili muškarca, a u drugom ženu. Ipak, danas postoje i muškarci koji rade u kozmetičkim salonima i žene koje su taksisti. Retki su, ali postoje.

Takođe, kada razmišljate o ljudima koji nose naočare, šta pomislite? Da su intelektualci, studiozni, načitani? Naime, pošto osobe nose naočare jer ne vide dobro, iz toga često proizilazi mišljenje da ne vide dobro jer puno čitaju, i da onaj ko puno čita, puno zna i da je pametan. Mada ne postoji dokaz koji govori tome u prilog, zanimljivo je da mnogi ljudi imaju ovakvu predstavu o ljudima sa naočarima.

Pored ovih pojedinačnih primera, postoje i mnoga druga široko rasprostranjena mišljenja o karakteristikama određenih grupa ljudi. Takve pretpostavke se obično zasnivaju na tvrđenju: "Osobe koje pripadaju grupi A, poseduju karakteristiku B." Pretpostavke (sudovi) ove vrste nazivaju se stereotipi – to su verovanja da svi članovi određene grupe imaju slične osobine bez obzira na stvarne razlike među njima.

Ukoliko bi se želeo objasniti razlog formiranja stereotipa, odgovor bi se mogao pronaći u težnji ljudi da se što manje saznajno angažuju kada razmišljaju o drugima, tj. oni koriste mentalne prečice. Kada ljude jednom svrstamo u grupe, smatramo da znamo kakvi su i kakvo je njihovo ponašanje, i na taj način izbegavamo dugotrajan proces upoznavanja sa njima kao pojedincima. Pošto dolazimo u kontakt sa veoma velikim brojem ljudi, nemoguće je da o njima svima saznamo sve što je potrebno. Zbog toga se oslanjamo na već dostupne informacije. Sud o nekome donosimo na osnovu njegovog izgleda, fizičkog stanja, zanimanja, pola, starosti, rasne ili nacionalne pripadnosti i sl. To su informacije na osnovu kojih na koherentan način organizujemo svoje percepcije.

Na taj način stvaraju se stereotipi o različitim grupama ljudi. Na primer, postoje mišljenja o ljudima određene nacionalnosti (pedantni Nemci; škrti Škoti), rase (muzikalni Crnci), pola (žene su lošiji vozači nego muškarci), profesije ("otkačeni" umetnici) itd.

Ukoliko, na primer, sretnu velikodušnog Škota ili ženu koja izuzetno dobro vozi, ljudi to možda neće ni primetiti. Ako i primete, proglasiće to izuzetkom i njihova verovanja neće se promeniti. Kada su jednom stvoreni, stereotipi se vrlo teško menjaju i suprotne informacije na njih teško utiču. Jednostavno, stereotipi nas često navode na pogrešne pretpostavke o ljudima – da prerano donosimo sudove i da pri tome o njima ne saznamo više od onoga što znamo o grupi kojoj pripadaju.

Lako je pretpostaviti koliko jak uticaj stereotipi mogu imati na mišljenja koja ljudi formiraju u firmama. Na primer, ukoliko menadžer bude smatrao da pripadnici određenih grupa neće biti sposobni da ispune njegova očekivanja, izbegavaće da zaposli ili unapredi pojedince koji pripadaju dotičnim grupama. On može biti čvrsto uveren da donosi dobre odluke – jer prikuplja potrebne informacije i pažljivo sluša kandidate. Ipak, mada on toga ne mora biti ni svestan, stereotipi koje ima mogu uticati na formiranje njegovog mišljenja o ljudima. Jasno je da takvi ljudi još od početka neće imati šansu – i to ne zbog toga što su nešto rekli ili se ponašali na određeni način – već samo zbog toga što pripadaju određenoj grupi. Ne zaboravite da čak i ljudi koji nisu namerno netolerantni, mogu podleći uticaju sopstvenih stereotipa.

Naravno da nisu svi uticaji sterotipa u formiranju mišljenja o drugoj osobi tako dalekosežni kao u prethodnom primeru. Kada se, na primer, za profesore kaže da su "zaboravni" ili za računovođe da su "oni koji broje pasulj", reč je o opažanjima koja odražavaju stereotipe, ali koji su samo neznatno negativni. Ipak, moramo da upozorimo da prihvatanje stereotipa o ljudima koji pripadaju određenim grupama nosi sa sobom rizik loše komunikacije i sukoba sa njima.

Stereotipi mogu dovesti do predrasuda – negativnih stavova prema drugima koji se zasnivaju na njihovom pripadništvu određenoj grupi. Pošto ljudi koji imaju predrasude imaju negativna verovanja i osećanja, to može da predodredi njihovo ponašanje koje je u skladu sa njihovim stavovima. Na primer, ukoliko neko ne voli pripadnike određene manjinske grupe, on može da odbije da radi zajedno sa nekim ko pripada toj grupi. Različito ophođenje prema ljudima iz različitih grupa predstavlja diskriminaciju. Predrasuda je negativan stav, a diskriminacija ponašanje koje iz nje proističe.

Predrasude mogu biti izvor ozbiljnih neprijateljstava i sukoba među ljudima. Takođe, one mogu imati negativan uticaj na karijere ljudi koji su mete ovih stavova, a neophodno je pomenuti i štetan psihološki uticaj kome su oni izloženi.

Oblici diskriminacije sa kojima mogu biti suočeni ugroženi pojedinci su veoma različiti. Neki su veoma suptilni, a drugi krajnje otvoreni (u vezi sa zapošljavanjem, napredovanjem, platom itd). Pošto je diskriminacija sasvim realna, ali se javno ne priznaje, često se naziva stakleni plafon, tj. prepreka koja se ne može videti.

"GRUPIZMI" NA RADNIM MESTIMA

U firmama mogu postojati različite vrste grupizama – predrasuda koje se zasnivaju na pripadništvu određenoj grupi, kakve su na primer, predrasude u odnosu na godine starosti, fizičko stanje, pol itd.

GODINE STAROSTI: Česti su slučajevi diskriminacije prilikom zapošljavanja starijih ljudi. Razlog za to je postojanje stereotipnih mišljenja da stariji pojedinci neće moći da savladaju obuku, da će biti bolesni ili skloni nesrećama. Ali kao i u slučaju mnogih drugih stavova, ni ove predrasude se ne zasnivaju na tačnim podacima. Istraživanje koje je u SAD-u sprovedeno još početkom devedesetih godina pokazalo je da organizacije imaju veoma pozitivna iskustva sa starijim radnicima: da poseduju potrebne veštine, da su posvećeni poslu, da nisu manje produktivni od mlađih osoba (tj. starost i učinak nisu povezani), da ređe izostaju sa posla nego mlađi (doduše, kada izostanu duže ih nema – to je varijanta koju poslodavci ipak više vole nego kada neko, na primer, tri dana radi, pa dva ne i sl.), da pokazuju izvanredne rezultate u pogledu bezbednosti, da su manje skloni promeni posla.

Jedan od razloga zbog kojih – uprkos dokazima u suprotno – ovakve predrasude opstaju, jeste taj što ljudi često imaju jaka predubeđenja o aktivnostima koje su najprikladnije za različite starosne grupe. Na primer, prećutno se podrazumeva da su menadžeri koji rade direktno sa radnicima u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim godinama, da šefovi odeljenja imaju preko trideset do preko četrdeset godina, a da potpredsednici treba da imaju najmanje 40 godina. U skladu s ovakvim stanovištima, osobe koje dostignu određeni položaj kasnije nego što se to od njih uobičajeno očekuje, mogu biti negativno ocenjene.

FIZIČKO STANJE: Ukoliko razmislimo o tome, svako od nas poseduje određenu fizičku karakteristiku zbog koje ne može da obavlja određene poslove. Na primer, neko nije dovoljno jak da utovara teške džakove u kamione, neko nema predispozicije da se bavi profesionalnim sportovima, a drugima pak ne idu od ruke poslovi koji zahtevaju veliku preciznost. Prema tome, mada smo svi na neki način u fizičkom pogledu ograničeni, određena fizička stanja često predstavljaju predmet široko rasprostranjenih predrasuda (na primer: slepilo, nedostatak nekog ekstremiteta, paraliza itd). Takva stanja se često doživljavaju kao sramota i ljudi ih se stide, odnosno predstavljaju negativne aspekte nečijeg identiteta.

Mada su u mnogim zemljama usvojeni zakoni koji štite prava ljudi sa fizičkim i mentalnim nedostacima (na primer, u SAD-u je početkom devedesetih godina usvojen zakon poznat kao Zakon o hendikepiranim Amerikancima /ADA/), ovakve predrasude i dalje postoje. Iako postoje primeri organizacija koje zapošljavaju hendikepirane osobe i koje ulažu finansijska sredstva (koja uglavnom nisu velika) kako bi zadovoljile njihove potrebe, to još uvek na svetskom nivou nije dovoljno razvijena pojava.

Autor: mr Anđela MIKIĆ, autor je predavač na Elit Collegeu, visokoj stručnoj školi za propagandu i odnose sa javnošću u Beogradu i na Fakultetu za humanističke nauke, Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru

Izvor: Magazin Preduzeće