Šta je Mobbing ?

Oblik ponašanja na radnom mestu, kojim jedna osoba ili više njih periodično (najmanje šest meseci) ili permanentno psihički (moralno) zlostavlja i ponižava drugu osobu sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta.

Reč “mobbing” je engleskog porekla,kovanica od dva glagola sa značenjem i to:

1. "to mob”-nasrnuti u masu, bučno navaliti na nekoga

2. "bully“-siledžija, nasilnik, zlostavljati, kinjiti

3. "bulling“-maltretiranje učnika od strane učenika ili nastavnik

Nemački psiholog Hajnc Lajman prvi je naučnik koji je počeo sa istraživanjem ovog fenomena, i prvi je upotrebio naziv “mobbing” za odeređena ponašanja na radnom mestu, odredio njegove karakteristike, posledice na zdravlje i osnovao kliniku za “pomoć žrtvama mobinga”.

Reč “mobbing” Lajman je upotrebio iz etiologije Konrada Lorenca, koji je tim terminom nazvao ponašanje nekih vrta životinja koje se udružuju protiv jednog svog člana, napadaju ga i isteruju iz zajednice, dovodeći ga ponekad i do smrti.

Vrste mobbinga

1. Kada predpostavljeni zlostavlja jednog podredjenog radnika, jednog po jednog radnika dok ne uništi čitavu grupu (strateški mobbing)ili jedna grupa radnika (podredjenih) zlostavlja jednog predpostvljenog

2. Javlja se između radnika koji su u jednakom položaju u hijerarhijskoj organizaciji. Osećaj ugoženosti, ljubomora i zavist mogu potstaknuti želju da se elimiše neki kolega (do skorašnji prijatelj) pogotovu ako postoji uslov da njegova eliminacija vodi napretku u karijeri ili u čitavoj grupi radnika zbog unutrašnjih problema, napetosti i ljubomore, može izabrati jednog radnika “žrtvu“ na kojin će dokazati da su snažni i sposobniji

Vrste napada

1. Napad na mogućnost adekvatnog komuniciranja
Nadredjeni ili kolege ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve. Žrtva se prekida u razgovoru, odbijaju se i verbalni i neverbalni kontakti sa žrtvom, izbegavaju se pogledi . . .

2. Napad na mogućnost održavanja socijalnih odnosa
Izolacija žrtve, niko joj se ne obraća, svi se ponašaju kao da ista i ne postoji, premešta se u prostoriju daleko od kolega ili rukovodioca, ne poziva se na zajedničke sastanke, ne poziva se da učestvuje na zajedničkim proslavama, pauzama, neformalna druženja i slično . . .

3. Napad na ličnu reputaciju
Neosnovane priče o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovarawe, ismejavanje, negativni komentari ličnih karakteristika žrtve i td.

4. Napad na kvalitet profesionalnog rada
Stalne neosnovane kritike i prigovori, vredjanje, preterana kontrola, stalna kažnjavanja i niska ocena rada ničim dokazana. Žrtvi se ne daju radni zadaci i oduzimaju sredstva rada (kompjuter, telefon)-sindrom “praznog stola“, zadaju joj se zadaci neprilagodjeni profesionalnoj kvalifikaciji (zadaci su prejednostavljeni ili preteški i zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema, cilj je naterati žrtvu da pogreši), zatrpavanje zadacima sa veoma kratkim rokovima-sindrom “punog stola”, stalno menjanje radnih zadataka

5.Napad na zdralje
Žrtva se prisiljava da obavlja zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, nedopuštaju joj se godišnji odmor i slobodni dani, prigovaraju se korišćenje bolovanja i ista kontrolišu, preti se fizičkim napadima, žrtvi se preti ili se seksualno zlostavlja.

U nekim istraživanjima pod terminom “mobbing” se podrazumeva samo psihološko zlostavljanje i proučava se odvojeno od seksualnog zostavljanja i telesnog nasilja, dok se u drugim telesno i seksualno nasilje samo jedan od oblika “mobinga”, moralnog maltretiranja.

Permanentna izloženost “mobingu" drastično ugrožava zdravstvno stanje žrtve. Zdravstvene smetnje i simptomi su: depesija, anksioznost, krize plača, osećaj depersonalizacije, napad panike, socijalna izolacija, emocionalna otupljenost, glavobolja, poremećaj spavanja, vrtoglavica, problem sa varenjem, hiprtenzija, hiperglikemija, srčani problemi, kožne promene. Osim na zdravlje mobbing utiče i na promene u ponašanju: agresivnost (hetero ili autoagresija), pasivizacija, povećano konzumiranje alkohola, cigareta, lekova, seksualni poremećaj ...

Dijagnoza koja se javlja kao posledica mobinga je priznata u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji pod nazivom "Posttraumatski stresni poremećaj"

Osobine žrtava mobinga

Poštenjaci, veoma kreativne osobe, osobe koje su uočile i prijavile nepravilnosti u radu, osobe koje traže više samostalnosti u radu ili bolje uslove rada, osobe koje nakon više godine besprekornog radnog staža traže priznanje (moralnu satisfakciju), mlade osobe na početku karijere, osobe proglašene tehnološkim viškom, pred penzijom, bolesne, sa posebnim potrebama, pripadnici manjinskih grupa, žena u grupi muškaraca ili muškarac u grupi žena, osobe sa specifičnom seksualnom opredeljenošću, obolele od netipičih bolesti (aids, hepatitis c), slabe ličnosti- podložne uticaju autoriteta funkcije, sa neadekvatnom kvalifikacijom.

Reakcije žrtava mobinga

1. Početno samookrivljavanje - prva pomisao žrtve je da je ona sigurno nešto pogrešila i da krivica leži u njoj. Uobičajene misli koje se javljaju u tom periodu su: “Da li sam ja odgovorna za nastalu situaciju”,“Gde sam pogrešio”, “Ne razumem šta se to dogadja”, a karakteristični su osećaji zbunjenosti i anksioznosti.

2. Usamljenost - Žrtva se oseća usamljenom, odbačenom i često se stidi zbog svega što se dogadja. Boji se da joj drugi neće verovati, pa zato ne govori o svom problemu ni u porodici ni sa prijateljima. Ponekad, ako iznese svoj problem nailazi na osudu kako u porodici tako i u okruženju uz komentar “ sama si to tražla“. Ta pojava se zove “DVOSTRUKI MOBBING”. Uobičajena miao koja se javlja u tom periodu je ”Drugima se to ne može dogoditi”, a karakteristični su osećaji anksioznost i depresija.

3. Lično obezvređivanje - ovo je samo jedan od simptoma prave depresije koja je često jedna od posledica mobbinga. Žrtva je preplavljena mislima: „Nisam u mogućnosti da se prilagodim”, “Ne mogu rešiti problem jer sam nesposoban, ništa ne vredim”

4. Borba protiv mobinga -ova reakcija je karakteristična za jake i inteligentne osobe svesne da su pod uticajem mobbinga. Iste koriste sva raspoloživa zakonska, psihološka, sociološka, medijska i druga sredstva kako bi skrenuli pažnju javnog mnjenja da se radi o pojavi mobbinga

Mober

Pod ovim terminom podrazumevaju se osobe koje psihiloški, moralno, seksualno, i druge načine maltretiraju, zlostavljaju i na sve načine pokušavaju da eliminišu osobe za koje smatraju da im smetaju.

Psiholozi tvrde da su moberi osobe sa poremećajem ličnosti. To su manje sposobne, ali moćne osobe, bez kapaciteta za ljubav, igru, kreativnost, davanje i deljenje, kao i empatija prema drugim osobama. Njima se lako pridružuju slabe ličnosti (poltroni) u strahu da ne postanu žrtve mobinga, identifikuju se sa agresorom, staju na njegovu stranu očekujući ličnu korist (biofeedback=primena).

Moberi mobbingom prikrivaju nemoć u nekoj drugoj sferi svoga života (najčešće privatnog, tj. u braku ili porodici), formirajući oko sebe grupu u kojoj dokazuju svoju moć i važnost na račun žrtve. Često se zlostavjajući, zapravo osećaju inferiorno (iza svake prepotencije stoji neka impotencija). Na taj način osiguravaju dominantnu poziciju ili sklanjaju, odstranjuju onoga koji im stoji na putu uspeha. Neretko to čine iz ličnog straha da neće biti cenjeni i da će sami postati nečija žrtva. Neki zlostavljači to rade svesno, sa namerom da naškode drugome i da ga prisile da napusti radno mesto

Način sprečavanja mobinga

Ako imate osećaj da ste žrtva mobbinga, diskriminacije ili da se na vama sprovodi bilo koji način zlostavljanja, pokušajte da učinite sledeće:

1. Odlučno recite osobi da njeno ponašanje nije za Vas prihvatljivo i da smesta prestane. To je najbolje učiniti u prisustvu drugih osoba ili PREDSTAVNIKA SINDIKATA.

2. Vodite dnevnik: Beležite datum, vreme i dogadjaj sa što je moguće više detalja, imena svedoka, kako se to dogodilo (opis dogadjaja) jer se mobingom smatra ne samo incident već i broj, učestalost i naročito namera zlostavljanja.

3. Čuvajte kopije pisama, e-maila, faksova, poruka, rešenja, zahteva koje šaljete ili dobijate od osobe koja Vas maltretira.

4. Ne vraćajte istom merom jer ćete teško dokazati da Vi niste zlostavljač, već zlostavljena osoba, te ćete dovesti u nedoumicu osobe kojima ste se obratile za pomoć.

5. Obratite se za pomoć psihologu ustanove (ukoliko je ima), predstavniku sindikata, osobi koja je zadužena za kadrovske poslove u skladu sa kolektivnim ugovorom i zakonom, Odboru za zdravlje i bezbednost na radu u svojoj ustanovi.

6. Obavestite najbližem udruženju ili savetovalištu za mobbing.

7. Zatražite od nadležnog lekara da utvrdi da je pogoršanje zdravstvenog stanja posledica mobbinga-stresa na radnom mestu.

8. Obavezno kontaktirajte ovlašćenog predstavnika sindikata za Vašu opštinu ili region u cilju obaveštavanja javnog mnjenja putem sredstava javnog informisanja (pisanih ili elektronskih)

U našem okruženju termin MOBBING-MOBER je u većini slučajeva NEPREPOZNATLJIVA POJAVA. Ljudi su mobirani, a da sa samom terminologijom i dijagnostikom nisu u kontaktu. Mobirane osobe lutaju, zavisno od profila ličnosti, bore se, izvlače iz krize samostalno, lutajući od lekara do lekara, od psihologa do socijalnog radnika, od psihijatra do psihijatra, od pravnika do advokata.

Mobing je široko rasprostranjena pojava, najčešće proučavana na radnim mestima, a posledice se reflektuju na socijalno okruženje, radnu sredinu i na pojedinca, pa se problem posmatra psihološkog, medicinskog, socijaloškog i pravnog aspekta a ciljem da se upozori na značajnost problema, da se prepozna jer se mobing može sprečiti permanentnom primarnom prevencijom, informisanjem, edukacijom i konkretnim merama.

Na osnovu Galupovog istraživanja, konstantovano je da60% zaposlenih u Srbiji živi u ogromnom strahu od gubitka posla te je na taj način strah glavni pokretački mehanizam za psihološko maltetiranje i ponižavanje-MOBING.

Izvor: Mobing Srbija