Pregleda (22)

U odnosu na Banjalučane, Beograđani u Maxiju za pola kilograma kafe doncafe minas moraju da izdvoje 59,30 dinara više.

Srpski proizvodi u susednim zemljama jeftiniji su nego u Srbiji, pokazuje istraživanje Blica. Činjenica da su pojedini proizvodi iz Srbije jeftiniji u Banjaluci i Podgorici nego u gradovima Srbije, često ume da iznervira naše građane koji imaju priliku da kupuju i u tamošnjim prodavnicama. Još više može da iznervira to što radnje koje pod imenom Tropic posluju u Republici Srpskoj i Maxi supermarketi u Crnoj Gori, a koje pripadaju trgovinskom lancu Delta maloprodaje, naše proizvode nude i do 50 odsto jeftinije nego ovdašnji Maxi supermarketi.

Sa PDV-om koji u Republici Srpskoj i Crnoj Gori iznosi 17 odsto, transportom i skladištenjem, pojedini proizvodi proizvedeni u Srbiji u tamošnjim radnjama jeftiniji su gotovo za 50 odsto.

Tako u odnosu na Banjalučane, Beograđani u Maxiju za pola kilograma kafe Doncafe minas moraju da izdvoje 59,30 dinara više. Sir gauda Biser, jedan kilogram, kod nas je skuplji za 196,70 dinara, a mlečna čokolada Najlepše želje za 29,30 dinara. Plazma keks - 150 grama u Tropicu jeftiniji je za 16,30, mlečni margarin Dobro jutro - 250 grama za 16,20, začinska paprika Aleva - 100 grama za 18,30, a dvoslojni toalet papir Perfeks - 12 komada jeftiniji je u Banjaluci za 80,70 dinara.

Slično je i sa Crnom Gorom. Tako Podgoričani u odnosu na Beograđane mlečni margarin Dobro jutro plaćaju manje za 12,93, Gauda sir Biser za 43,30, Plazma keks - 150 grama za 15,28, a toalet-papir Perfeks - 12 komada za 62,90 dinara.

Rajko Mandić, direktor Delta Maxi Srbija, objašnjava da ovakve razlike u cenama zavise od nekoliko faktora.

- Ovakvo stanje nema veze sa trgovačkim maržama, već sa proizvođačkim cenama. Znači, naše marže su i ovde i tamo iste, ali je osnovica drugačija. Dok za matičnu državu važi jedan nivo proizvođačkih cena, u ostalim državama je to drugačije. Da bi se probili na strano tržište i tamo postali konkurentni, proizvođači svesno formiraju niže cene, čak i po cenu toga da neko vreme posluju sa gubitkom. Osim toga, tu su i državne subvencije za izvoz koje sve ozbiljne države daju svojim proizvođačima. Takav je slučaj i sa našom zemljom - objašnjava Mandić.

On dodaje da se slična situacija može videti i kod hrvatskih proizvoda koji su kod nas i u drugim zemljama u okruženju mnogo jeftiniji nego u Hrvatskoj.

Autor: Vesna Damjanić

Izvor: SEEbiz