Razvoj zenskog preduzetništva

U Srbiji još nije u dovoljnoj meri razvijen preduzetnički duh kod ženske populacije. Iako je praksa u zemljama Evropske unije pokazala da u tom procesu ključnu ulogu ima država, veoma je značajno da se i same žene više angažuju kroz razna strukovna udruženja. Garancijski fond Vojvodine je za žene preduzetnice, prema rečima njihovog predstavnika Nenada Simića, obezbedio vrlo povoljne kredite. Istovremeno, u Regionalnoj komori Valjeva pokrenuta je akcija za promovisanje ženskog preduzetništva, istakla je sekretar te institucije Ljubica Marković. Opširnije u prilogu Biljane Blanuše.

Image Garancijski fond Vojvodine obezbedio je sredstva za kreditiranje žena preduzetnica, pod vrlo povoljnim uslovima, rekao je Simić. Reč je o nezaposlenim, ali i ženama preduzetnicama sa stažom do tri godine, a krediti su namenjeni za pokretanje i razvoj sopstvenog biznisa. Predviđeno je da nezaposlene žene dobiju pozajmicu od 12 i po hiljada evra, dok bi za preduzetnice iznos bio dupliran. Simić je naglasio, da je interesovanje za ta sredstva veliko, a do sada je odobreno preko 50 kredita. Inače, krediti se odobravaju za razvoj zanatstva, posebno starih zanata, kao što su tkanje i vez, zatim turizam, proizvodne usluge, ali i proizvodnju i preradu poljoprivrednih proizvoda. To se, pre svega, odnosi na preradu voća, povrća, mleka i mlečnih proizvoda.

Regionalna privredna komora Valjevo, osnovala je pre dve godine Savet za žensko preduzetništvo u cilju promovisanja tog sektora i pružanja ekonomske pomoći, naglasila je sekretar Saveta Ljubica Marković. Savet je okupio više od 80 članica iz 14 opština tog regiona. Reč je o ženama, koje su vlasnice privatnih firmi, radnji, ali i glavni menadžeri i direktori preduzeća. Međutim, njih je veoma malo, svega 20 odsto žena su vlasnice i direktorke firmi u tom regionu.

Savetu za žensko preduzetništvo u Valjevu sve više se javljaju i žene, koje su nezaposlene, a žele da započnu sopstveni biznis, istakla je Marković. Mnoge od njih rade ručne radove, izrađuju predmete od tekstila, spravljaju zimnicu, ali im nedostaje iskustvo u organizovanju i vođenju sopstvenog posla. Prema njenim rečima, veoma je zanimljivo seosko područje, u kojima žene proizvode najrazličitije proizvode, koji imaju svoje tržište. Reč je o organski proizvedenoj zdravoj hrani, zatim, tkanim i vezenim odevnim predmetima, a mnoge žene se bave i umetničkim radom, slikaju i izrađuju ikone. Zbog toga je pokrenuta inicijativa da svaka od njih registruje sopstvenu radnju, kako bi mogle da legalno prodaju svoje proizvode i zarađuju, odnosno, da žive od svog rada. Mađutim, za to su neophodna finansijska sredstva, koje nezaposlene žene nemaju. Kako je naglasila Marković, Savet je u pregovorima sa više banaka za pokretanje povoljne kreditne linije za razvoj ženskog preduzetništva, a najveće interesovanje je pokazala ERSTE banka.

Osnovna ideja svih tih projekata je promovisanje ženske preduzetničke inicijative i obezbeđivanje finansijske podrške. Na taj način bi se omogućilo ženama da kroz sopstveni biznis pokažu kreativnost, da razviju talenat i da, uz to, pokrenu posao, koji će im doneti i profit.

Izvor: Glas Srbije.org