Preskupe zatezne kamate za nedozvoljeni minus

Najkomforniji način "da se troši ono što se nema" je dozvoljeni minus po tekućem računu. Ne treba smetnuti s uma da on i te kako košta i da mesečno kamate mogu da budu i do 2,75 odsto.

Ipak, sve dok se koristi pozajmica koju banka odobri, nema problema. Ali, on može da nastane kada se uđe u „paprenu zonu“ - nedozvoljeni minus, jer su zatezne kamate tolike da za mesec dana vraćate duplo više nego da ste u dozvoljenom minusu.
Da bi se dobila pozajmica, banke zahtevaju da klijent ima redovna primanja i da ih prima na tekući račun otvorenog kod nje. Koliko će građanin moći da troši pozajmljenog isključivo zavisi od toga koliki su mu prihodi, a uglavnom se dozvoljeni minus odobrava u visini zarade. Banke uzimaju najčešće tromesečni prosek, po osnovu prihoda. Međutim, treba biti oprezan, ukoliko se prihodi u međuvremenu smanje jer to automatski znači i smanjenu pozajmicu.

Dozvoljen minus banke odobravaju najčešće na rok od godinu dana, a po isteku tog perioda klijent mora da izmiri svoja dugovanja.
Dovoljno je da dan bude u plusu, podnese zahtev za novu pozajmicu i da uđe u proceduru za odobrenje novog dozvoljenog minusa. Mesečne kamatne stope zavise od banke do banke i kreću se od 1,8 odsto, pa do čak 2,75 odsto, a zaračunavaju se na korišćenu pozajmicu.
Za razliku od dozvoljenog minusa, banke iako dobro zarađuju na korišćenje nedozvoljenog minusa, ne gledaju blagonaklono na klijente koji uđu u „crvenu zonu“. Praksa je da se klijentu koji je u nedozvoljenom minusu neprekidno mesec dana, šalje prva opomenu i blokira račun dok on ne izmiri dugovanja. Nakon 60 dana šalje se druga opomena, a posle 90 dana pokreće se sudski postupak. Naravno, za sve to vreme obračunava se zatezna kamata koja može da bude i do 6,7 odsto.
Svi vlasnici tekućeg računa, moraju da računaju i na određene troškove njegovog održavanja, a koji variraju od banke do banke.
Neretko banke u tu cenu računaju i izdavanje debitne kartice, besplatno izdavanje čekova, slanje mesečnih izvoda na kućnu adresu, besplatne SMS o svim uplatama, davanje trajnog naloga za plaćanja...
Pojedine banke, međutim, svaku od ovih stavki posebno naplaćuju.

Danijela Nišavić

Izvor: Blic