Pregleda (13)

Rasprava o Zakonu o mobingu

12. novembra u sedištu Unije poslodavaca Srbije u Zemunu održan je Okrugli sto na temu nacrta Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu koji se trenutno nalazi u fazi javne rasprave.
Na ovom skupu u svojstvu predlagača učestvovala je direktorka Sektora za rad pri Ministarstvu rada i socijalne politike Republike Srbije Radmila Bukumirić-Katić, radna profesora pravnog fakulteta koji su učestvovali u izradi nacrta Zakona, predstavnici Uprave za bezbednost i zdravlja na radu, predsednik sindikata „Nezavisnost“ Branislav Čanak, kao i predstavnici Samostalnog sindikata Srbije. U svojstvu domaćina našli su se poslodavci okupljeni u Uniji poslodavaca Srbije kojima su se pridružili i predstavnici Privredne komore Srbije.

Sastanak je trajao gotovo puna tri sata i razvila se živa diskusija između predlagača Zakona koji su insistirali da se Zakon usvoji u predloženom obliku i predstavnika srpskih kompanija koje zapošljavaju veliki broj zaposlenih koji su tražili određene izmene, kako bi se sprečile moguće zloupotrebe i vremenski definisao pojam zlostavljanja.

Boško Savković ispred Unije poslodavaca Srbije istakao je da je Unija od početka bila uključena u ovaj predlog Zakona i da je u toku izrade već dostavila određene primedbe.

„Mi nismo protiv Zakona o mobingu, šta više mislimo da samo dovoljno motivisan zaposleni čije se ljudsko dostojanstvo poštuje može da bude stimulisan da kvalitetno radi i ima dobre rezultate, ali ovim zakonskim rešenjem predviđeno je da isključivo poslodavci snose sve troškove procesuiranja mobinga čak i u onim slučajevima kada se pokaže da je poslodavc oklevetan i da mobinga nije bilo. U drugim zemljama kada se na sudu utvrdi da poslodavac nije kriv (što je u Francuskoj praksa u 54% slučajeva) troškove sudskog spora plaća zaposleni koji je lažno svedočio. Takođe, kada se utvrdi odgovornost zaposlenog za lažno svedočenje on plaća i dodatnu kaznu, ako sud proceni da je lažno svedočenje učinjeno sa namerom. U Srbiji će, ako se ovakav Zakon usvoji, sve troškove plaćati poslodavac“.

Predsednik Sindikata „Nezavisnost“ Branislav Čanak konstruktivno je nastupio na Okruglom stolu i uputio primedbu, kako je rekao, u svojstvu građanina, a ne predsednika sindikata: „U Srbiji se često javlja mogućnost za zloupotrebu prava. Mi smo društvo sklono društvenim konfliktima i mislim da je izabran pogrešan trenutak za donošenje ovog zakona. Država nije stvorila preduslove za izvršenje ovog zakona. Potrebno je bilo prethodno obučiti inspekciju da prepozna ovu pojavu i izvrši praćenje sprovođenja Zakona u praksi. Ovako, uvođenjem zakona teško primenljivog u praksi možemo samo da otvorimo Pandorinu kutiju, jer nemamo obučene sudije i pravnike za ovu oblast.“

Radmila Bukumirić-Katić i predstavnici radne grupe branili su predlog Zakona i smatrali da ga je najbolje usvojiti u predloženom obliku: „Mi smo pripremili ovaj zakon da bi sprečili dalje pojave zlostavljanja na radu i mislimo da je on dovoljno kvalitetan da zaštiti radnike. Takav Zakon će se po prvi put primeniti u Srbiji i poslodavci moraju pokazati dobru volju da ga prihvate kako bi imali adekvatno zakonsko rešenje.“

U zaključku predlagači su naglasili da će se sa okončanjem javne rasprave o Zakonu o mobingu (do 14. novembra) izvršiti analiza prikupljenih rezultata i primedbi i u skladu sa tim preduzeti dalji koraci.
 

Primedbe poslodavaca na predloženo zakonsko rešenje

Generalne primedbe poslodavaca na predlog Zakona o mobingu obuhvataju 8 tačaka:

1. Odstupanje od prezumpcije nevinosti kao opšteg načela u pravu. Optuženi nije kriv dok se ne dokaže njegova krivica. Ovim zakonskim predlogom učinjen je pravni apsurd, pošto je poslodavcu prepušteno da dokaže svoju nevinost i da plaća teret svih sudskih troškova.

2. Definicija zlostavljanja u članu 5. je nedovoljno precizna i paušalna. Potrebno je definisati vreme trajanja zlostavljanja, jer ne mora svaka pojedina situacija da ima zlostavljanje za cilj i nameru. U praksi se često dešava incident u odnosu poslodavac-zaposleni zbog stresa, kratkih rokova za izvršenje posla, pritiska ili lošeg trenutka između ljudi u kolektivu. Takva zbivanja su privremenog karaktera i ona ne mogu biti automatski tumačena kao zlostavljanje.

3. Većina poslodavaca u Srbiji radi u jednoj ili dve prostorije. Zakon predviđa da poslodavac premesti zaposlenog u slučaju njegove pritužbe na mobing. Ovo u praksi neće biti moguće u više od 50% slučajeva.

4. Odredba po kojoj zaposleni može odbiti da radi i biti upućen na privremenu obustavu rada u periodu od tri meseca za vreme koje će mu poslodavac isplaćivati lični dohodak u visini prosečne plate neprihvatljiva je i finansijski i moralno.

5. Opredeljuje se preširoka zaštita za zaposlene i svedoke u postupku. Čak iako se dokaže da je zaposleni oklevetao poslodavca i da nije zlostavljan poslodavac ga ne može otpustiti i udaljiti sa posla, a treba da snosi sve troškove spora. Ovakvo rešenje će dovesti do teških posledica u praksi.

6. Visina predviđenih kazni u iznosu od 150 000 do milion dinara prevelika je i nesrazmerna finansijskim mogućnostima i opštim uslovima poslovanja u kojima posluje prosečan srpski poslodavac.

7. Produktivnost rada u Srbiji je u proseku tri puta manja nego radna produktivnost radnika u Evropskoj uniji. Takođe, mnogi naši radnici imaju ukorenjene navike iz vremena socijalizma da izbegavaju rad, privređuju ispod proizvodnih normi i koriste se imovinom preduzeća u kome rade u lične svrhe. Ovo je čest problem u privatizovanim preduzećima gde su vlasnici nasledili mnoštvo radnika koji nisu dovljno kvalifikovani i imaju loše radne navike. U takvim uslovima donošenje predloženog Zakon o mobingu direktno će omogućiti nesavesnim radnicima da optuže poslodavce za mobing samo zato što od njih traže da kvalitetnije rade.

8. U sklopu rasprave o Zakonu o mobingu treba napomenuti da ovaj zakon postoji u 8 od 24 države u Evropskoj Uniji, a da je u Francuskoj uveden u januaru 2002. godine. U njegovoj izradi učestvovalo je 20 elitnih francuskih poslodavaca koji ukupno zapošljavaju preko milion i po Francuza (predstavnici Renoa, Pežoa, Elektroprivrede Francuske, Sažema, itd). Javna rasprava trajala je čitavih godinu dana i u nju se pisanim putem uključilo blizu 12 000 malih, srednjih i velikih francuskih preduzeća. U Srbiji se neopravdano žuri sa donošenjem jednog ovako osetljivog zakonskog rešenja, a najveći srpski poslodavci koji zapošljavaju hiljade radnika nisu javno konsultovani o predloženom nacrtu Zakona. Poslodavci koji pune 89% republičkog budžeta očekuju da se i u Srbiji pristupi ozbiljno usvajanju Zakona o mobingu i da se pitanje sprečavanja zlostavljanja na radu reši u najboljem zajedničkom interesu i zaposlenih i poslodavaca.
 
Izvor: Magazin Poslovna Žena